Pankov: Kad završim sa Legijom, idem u jednu od liga petice! Nisam hteo u Arabiju, jer bi mi žena bila zamotana kao nindža
Vreme čitanja: 7min | sub. 15.07.23. | 08:50
“Srbija nije Brazil ili Argentina, biti šampion sveta u fudbalu je nešto neverovatno, ali svojim najvećim uspehom smatram igranje Lige šampiona sa Zvezdom”...
Dve decenije u Varšavi je ista slika – Legija je oaza za srpske fudbalere. Pune 22 godine bar jednog ima u ekipi. Tradiciju je produžio Radovan Pankov. Pre defanzivca koji je stigao iz Crvene zvezde za najveći poljski klub nastupalo je 12 Srba i jedino su Brazilci kroz istoriju bilo brojniji.
Radovan Pankov se opredelio za Legiju, potpisao je trogodišnji ugovor, a u opširnom intervjuu govorio je o sistemu igre koji preferira, uporedio pritisak u Varšavi sa onim u Beogradu, objasnio ko mu je pomogao da donese odluku da se treći put otisne u inostranstvo, ali i zašto je odbio ponude iz Saudijske Arabije i sa Dalekog istoka.
Izabrane vesti
Za početak se prisetio igrača koji su branili boje Legije. Pre njega su u varšavskom klubu nastupali: Aleksandar Vuković, Stanko Svitlica, Zoran Mijanović, Rudi Gusnić, Ajazdin Nuhi, Mirko Poledica, Miroslav radović, Srđa Knežević, Danijel Ljuboja, Aleksandar Prijović, Ivan Obradović i Filip Mladenović.
“Mnogo Srba je igralo u Legiji. Znam da su bili Svitlica, Radović, Vuković, Mladenović, Poledica, Nikolić, Prijović… Bilo ih je oko 12-13. Srbi i Legija su dobra kombinacija. To je jedan od razloga zbog kojih sam se odlučio da potpišem ugovor”, počeo je Radovan Pankov razgovor za Sportowefakty.
20.10: (2,95) Rakov (3,35) Legija (2,40)
Pre no što je potpisao za poljski klub, dobro se o uslovima raspitao kod Filipa Mladenovića. Reprezentativni levi bek je tri godine proveo u Varšavi.
“Kada sam dobio ponudu Legije, bio sam u stalnom kontaktu sa Filipom Mladenovićem. On je bio jedan od glavnih za to što sam odabrao Legiju za sledeći korak u karijeri, kao i trener Kosta. Bilo je i puno drugih stvari koje su odlučivale o transferu. Poznato je da kada pedstavljaš veliki klub da je teško preći u tim gde nema tolikog pritiska i odgovornosti, toliko navijača. Po odlasku iz Crvene zvezde sam dobijao razne ponude, najbolju je iznela Legija”.
“ZVEZDINI NAVIJAČI RAČUNAJU NA PROLAZAK GRUPE LIGE ŠAMPIONA”
Odabrao je Legiju, jer unutar kluba vlada slična atmosfera onoj na stadionu “Rajko Mitić”. Pritisak je veliki.
“Sezona još nije počela, ali osećam pritisak. Iako nisam rođen u Poljskoj i ovde sam stranac, znam kako to funkcioniše. Tako je bilo i u Crvenoj zvezdi – svaku utakmicu moraš da dobiješ, da igraš na visokom nivou. Očekivanja su velika. Mislim da ove godine navijači Zvezde računaju na prolazak grupe u Ligi šampiona. Nerealno je, ali volim takva očekivanja. To vam daje više snage da pomerite limite”, poručio je iskusni štoper i dotakao se fanatizma srpskih i poljskih navijača:
“Ko ne zna za navijače Legije… Nisu uvezani sa navijačima Crvene zvezde, ali ljudi sa tribina iz Beograda i Varšave se poštuju”.
Pankovu je Legija treći inostrani klub, pre Poljska nastupao je za ruski Ural i kiparski AEK iz Larnake.
“Profesionalno gledano, možda sam i pravio greške, ali moguće da nije bilo tih poteza da ne bih zaigrao u mom najdražem klubu – Crvenoj zvezdi. Sve što se dešava u životu, dešava se sa razlogom. Iako sam tada bio veoma mlad, imao sam iskustva i mislim da sam donosio najbolje odluke u datim trenucima. Ali, na kraju krajeva, godinama kasnije, možete drugačije da gledate, da to nije bilo dobro za moj fudbalski razvoj”.
Dve godine je proveo van Srbije, ali kada se vratio – nije završio u Vojvodini. Umesto dresa matičnog tima obukao je dres Radničkog iz Niša i našao se u idealnih 11 srpskog šampionata.
“Kada sam bio u Larnaki, nisam igrao prvih šest meseci, onda sam igrao u plej-ofu i osvojio sam Kup Kipra. Bilo je vreme za promenu. Završio sam u Radničkom iz Niša, vratio sam se u domovinu, a i dalje sam bio mlad. Imali smo dobru sezonu, solidan tim, borili smo se u prvenstvu sa Crvenom zvezdom”, prisetio se Radovan Pankov sezone koja mu je bila odskočna daska za transfer u Zvezdu:
“Od početka sam planirao da se vratim u Srbiju i što pre potpišem ugovor sa Zvezdom. Znam ko sam, svestan sam svojih kvaliteta, bilo je samo pitanje vremena. Šest meseci posle prelaska u Radnički, počele su da kruže glasine da bih u beogradski klub mogao da dođem tokom leta. Eto šta se desilo posle dobre sezone u Nišu”.
“MOGU DA IGRAM U FORMACIJI I SA TROJICOM I SA ČETVORICOM POZADI, LEVA NOGA MI NE SLUŽI SAMO KAO OSLONAC”
Za interesovanje Legije prvi put je čuo tokom zimskih pripema…
“Šest meseci ranije, tokom zimskim priprema čuo sam da postoji interesovanje. Ali, pokušao sam da budem objektivan. I dalje sam bio povređen. Tada verovatno nisam mogao da dam timu koliko bih želeo. Ne bi bilo fer da sam tada napravio taj potez. Ivica Vrdoljak mi je tada pričao o Legiji”.
Bitnu ulogu da odabere Legiju odigrao je trener Kosta Runjaić, koji ga je posetio u Beogradu i detaljno obrazložio planove tokom dvodnevne posete.
“Bio je u Beogradu, upoznali smo se. Dobar je čovek, mnogo ga poštujem. Osim toga, govorimo istim jezikom. Za sada je sve dobro: odnos sa njim, navijačima, takođe i životom u Varšavi”, poručio je Pankov i prokomentarisao kakvu postavku u odbrani preferira:
“Sviđa mi se ta postavka, igrao sam tako i u Beogradu, za vreme mandata Dejana Stankovića. Kada je Strahinja Eraković počinjao, trener ga je stavio poludesno, a ja sam bio levo, nekada i u sredini. Mogu da igram na bilo kojoj poziciji, u formaciji sa trojicom ili četvoricom pozadi. Ali, volim sistem sa trojicom. Volim i da izađem visoko, to je moj stil, tako vidim fudbal. Morate da budete spremni, fudbal nije ono što je bio pre 20 godina. Evoluirao je. Desna noga mi je jača, ali koristim i levu – nije tu samo kao podrška i oslonac”.
“IZ LEGIJE U JEDNU OD ‘LIGA PETICE’, NISAM HTEO U ARABIJU DA MI ŽENA NE BI BILA ZAMOTANA KAO NINDŽA”
Ponudu Legije je prihvatio, one iz Japana i Saudijske Arabije ostavio po strani. Za sada. Doći će vreme i kada će mu selidba na Bliski istok ili Daleki istok biti primamljiva.
“Ponekad se ne radi samo o finansijama. Imao sma dobre uslove u Crvenoj zvezdi, još sam mlad, želim da se dokazujem, u Legiji ću provesti dve do tri godine i preći u jednu od ‘liga petice’. U formi sam, vodim računa o načinu života i telu, tako da mislim da ću moći da igram do 35 ili 36 godina. Imam dovoljno vremena da se preselim na istok. Veoma važno pitanje je porodica sa kojom je nemoguće zajedno otići u Saudijsku Arabiju. Kada ne živiš u velikom gradu, žena i deca budu zamotani kao nindže. Ne sviđa mi se to”.
Stil života u arapskim zemljama mu se ne sviđa, ali je Varšavom i te kako zadovoljan.
“Moja žena je došla u Varšavu, obišli smo grad. Imamo dva sina, dobili su dresove Legije. Utisci su vrhunski. Prestonica je velika, ima puno zelenila, što mi se sviđa. Neverovatno mesto za porodičan život. Plus prelep stadion, pune tribine… Iskreno govoreći, Legija ima bolje uslove od Crvene zvezde”.
Zbog pojedinih natpisa da je slavio Zvezdin trofej u Kupu Srbije, iako je tada bio član Čukaričkog, upitan je da obrazloži situaciju, ali i generalno pojasni relacije između srpskih klubova.
“Bio je to moj poslednji meč u Čukaričkom. U ugovoru mi je pisalo da ne mogu da igram protiv Crvene zvezde. Što se finala Kupa Srbije tiče, došao sam na stadion. Nisam igrao, ali bio sam deo cele priče na stgadionu. Gledao sam utakmicu sa Zvezdinim fizioterapeutom. Prijatelji su mi u Beogradu, Zvezda je moj klub. Prešao sam u Čukarički da pomognem klubu, bili smo treći u ligi i Liga konferencije je zagarantovana. Sezona je bila uspešna, ali kao što sma rekao: Zvezda je moj klub, za nju sam odigrao jedan meču kupu u jesenjem delu. To znači da sam dodao ‘jednu ciglu’ za trofej”.
“U NOVOM SADU 70 ODSTO LJUDI NE PODRŽAVA VOJVODINU, TO NIJE NORMALNO”
Situacija u Srbiji i Poljskoj se po pitanju klupske pripadnosti i odanosti gradu poprilično razlikuje.
“Crvena zvezda i Partizan su najveći klubovi u mojoj državi. Srbija nije velika kao Poljska, koja ima 40.000.000 stanovnika i mnogo klubova. Na primer, ako živite u Šćećinu, obožavate Pogon. Tako bi trebalo da bude, a u Novom Sadu 70 odsto ljudi ne podržava Vojvodinu. Iskreno, nije normalno, ali tako je. U Srbiji je 70 odsto navijača Zvezde i 30 odsto Partizana”.
Ni on kad dete Vojvodine i produkt njene akademije nije navijač novosadskih crveno-belih, već beogradskih.
“Počeo sam u akademiji Vojvodine, bila je najbolja, ali mislim da sada nije tako dobra. Moja generacija je bila neverovatna. Sergej Milinković Savić, Mijat Gaćinović, Nebojša Kosović, Emil Rockov, Srđan Babić i još nekoliko igrača koji takođe igraju na profesionalnom nivou”.
Za kraj se prisetio i Mundijalita…
“Sećanja su lepa, osećaj odličan. Srbija nije Brazil ili Argentina, biti šampion sveta u fudbalu je nešto neverovatno, ali tada nismo osećali da smo uradili nešto veliko. Nekoliko godina kasnije to se promenilo, ali svojim najvećim uspehom smatram igranje Lige šampiona sa Zvezdom”, završio je Radovan Pankov.
SUPERKUP POLJSKE
Subota
20.10: (2,95) Rakov (3,35) Legija (2,40)
***Kvote su podložne promenama