Paraliza Sevilje treći put: Prijatelji ponekad, neprijatelji zauvek

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

Ako su stanovnici Sevilje u ičemu saglasni, to je tvrdnja da se svakodnevnica u andaluzijskoj prestonici paralizuje u tri prilike. Prva su čuvene preduskršnje povorke u kojima religiozna bratstva pod kapuljačama kroz grad nose ogromne teške biblijske figure. Druga je aprilski vašar, danonoćno veselje pod šatrama, u šarenim odorama, uz zvuke flamenka i seviljanki. Treća je „veliki derbi“ između Betisa i Sevilje.

Predsednik La Lige, Havijer Tebas je pre nekoliko dana izjavio da se kvalitet ovog derbija može porediti samo sa mančesterskim. A što se temperamenta i rivaliteta tiče, dodali bismo, podseća u velikoj meri na beogradski.

Istina je da je fudbalska kultura Andaluzije specifična i da se ovi susreti proživljavaju veoma intenzivno. Ponekad, previše. Ono što ih čini posebnim je verovatno izjednačen broj pristalica jednih i drugih. I nepostojanje neutralnih.

Pritom, radi se o jedine dve ekipe ove južne španske pokrajine koje su pobeđivale u važnim takmičenjima i koje se nalaze među prvih deset po broju utakmica u Primeri, što ih ubraja u takozvane „istorijske timove“ na Iberijskom poluostrvu.

Sevilja postoji još od 1890. Nekih dvadesetak godina kasnije, 1907, osnovan je Real Betis Balompie. Prvi put su se susreli 1909. Ukupno su odigrali 191 meč, a bilans pobeda je ubedljivo na strani Sevilje: čak 91 naspram 57. Uprkos tome, i uprkos odličnim domaćim i evropskim rezultatima crveno-belih u poslednjoj deceniji, ankete pokazuju da oko 37% stanovnika grada navija za Betis, a oko 39% za Sevilju.

Legende kažu da je nekada davno jedan igrač prešao iz jednog kluba u drugi. Nije mu se dopao tretman u novom timu, pa je na sledećem derbiju postigao autogol. Iako je istinitost ove priče sumnjiva, simbolika se u potpunosti razume. Anegdote, interesantni, intenzivni, tragični i smešni događaji su neodvojiv deo suparništva na Gvadalkiviru, koje ima repliku i u obliku rečne regate.

Najubedljiviju pobedu - od čak 22:0 - je zabeležila Sevilja 1918, jer je polovina zeleno-belih tada služila vojni rok. Betis se osvetio mnogo kasnije pobedivši na otvaranju stadiona „Ramon Sančes Pishuan“.

Pre dvadesetak godina bilo je u modi namerno gubljenje samo da bi se oštetio gradski rival. Betis je 1997. dočekao Sporting u meču gde je pobeda gostiju značila da Sevilja ispada u drugu ligu. Tim iz Hihona primljen je uz aplauze, a navijači na „Benito Viljamarinu“ su čak zviždali vlastitim igračima kada god bi stvorili i najmanju opasnost u napadu. Cilj je ispunjen, ali avaj, samo nekoliko godina kasnije Sevilja je dobila priliku da učini to isto. Naravno, crveno-beli su sa zadovoljstvom poklonili pobedu, tada Ovijedu, pa je u Segundi završio Betis.

Potom je nastupila era predsednika. Na proslavi stogodišnjice Betisa, Manuel Ruis de Lopera, jedan od najživopisnijih likova španskog fudbala, naručio je da mu naprave bistu, koju je postavio u ložu iza Seviljinog predsednika Hose Marije del Nida. Del Nido kaže da mu je jedan od fudbalera na poluvremenu predložio da je ukrasi Seviljinim šalom, što nije učinio jer, kaže, morao bi da pobegne helikopterom.

Međutim, ono što je počelo smehom, umalo nije završilo tragedijom. Seviljin trener Huande Ramos (inače, prethodno šef stručnog štaba Betisa), pogođen je flašom u glavu dok je proslavljao gol. Ramos je na nosilima i u nesvesti odvezen u bolnicu.

Sukob je eskalirao i mnogi učesnici tadašnjih događaja su se bojali da će izmaći kontroli. Nažalost, duhove je smirila tek tragična smrt Antonija Puerte. Tada su navijači Betisa složno pružili podršku rivalu i nastupilo je primirje koje, manje više traje do današnjeg dana.

A sada…

Nabil Fekir i Lukas Okampos (© AFP)

Dva andaluzijska tima nisu odavno bila ovako izjednačena. Sevilja je trenutno treća, a Betis peti na tabeli španske Primere. Čak bi se reklo i da su pad u igri doživeli manje više simultano: Sevilja je izgubila u Ligi šampiona od Lila (1:2), dok je zahuktali Betis odjednom posustao i posle poraza od Atletiko Madrida (0:3), primio čak četiri gola od Bajer Leverkuzena, uz nezgodan sukob na terenu koji je Fekira koštao crvenog kartona.

I jedni i drugi su se odmah posle evropskih izazova misli usmerili na derbi. Značaj je više nego jasan kako baskijskom treneru Sevilje, tako i čileanskom treneru Betisa.

Đulen Lopetegi ne računa na En Nesirija, ali dobra vest je što se Lukas Okampos ponovo sprijateljio s golom. Što se Manuela Pelegrinija tiče, protiv Leverkuzena je napravio čak deset izmena u odnosu na prethodnu utakmicu, možemo ig očekivati i sada.

„Obe ekipe su pod pritiskom“, izjavio je Lopetegi upitan da li je Sevilja favorit, uz reči hvale za rivala, njegove kvalitetne fudbalere na svim pozicijama i iznad svega, odličan rad njegovog mistera.

Radi se o susretu u kojem emocije odlučuju više nego kvalitet i taktika.

„Mnogo više od nedavnih evropskih rezultata na derbi će uticati živci i trema. Važno je ne praviti greške zbog preterane nervoze“, ukazao je Pelegrini.

Premda je tolerantnost prisutna na svim nivoima, nije propustio da doda kako su dve ekipe sportski izjednačene, bez obzira na to što Sevilja ima neuporedivo veće finansijske mogućnosti.  

Ne nalazimo se, kao što je podvukao sportski direktor crveno-belih, Monći, na Mesecu, nego u Sevilji – „gradu gde se sve meri u odnosu na onaj drugi klub“. Monćiju će ovo biti četrdeseti put da se suočava sa Betisom otkada uspešno dovodi i odvodi figure sa Nerviona.

Ali, figura na koju su usmerene sve lupe je Betisova legenda, Hoakin. Večerašnjim nastupom postaće igrač sa najviše derbija, čak 25. Budući da je Hesus Navas povređen, ovaj rekord će oboriti i u Primeri (21 susret, naspram Navasovih 20).

Hoakin ne prestaje da nas zasmejava (pre par dana je zamolio novinara da ugasi reflektor koji mu je uperio u lice jer je struja preskupa, a potom smo ga videli u reklami za Mercedes specijalno napravljen za agenta 0017) na terenu nije ni najmanje vickast. Sa 40 godina i dalje je agilan i u sjajnoj formi. A svojima je poručio: „Moramo biti smeli, pokazati karakter i vratiti se našoj ideji igre“.

Kapitenu zeleno-belih bi ovo mogao biti i poslednji gradski derbi pred publikom na „Benito Viljamarinu“, pa će susret biti utoliko emotivniji.

Ovo je prvi derbi koji se igra pred punim stadionom od poslednje utakmice pre pandemije, odigrane novembra 2019, takođe na Viljamarinu. Betis, koji nije pobedio Sevilju kao domaćin još od 2006, sasvim sigurno će moći da računa na nezaboravnu atmosferu. Čak i Žil Kunde jedva čeka da čuje povike i zvižduke publike.

„Navijači su ti koji ove susrete čine posebnim“, dodao je francuski štoper. 

Sad, kad su letovi opasnih predmeta i predsednička poprsja stvar prošlosti, možemo se složiti sa oba mistera da ćemo uz svu nervozu i emocije, prvenstveno imati priliku da gledamo dobar fudbal.

PRIMERA – 13. KOLO

Petak

Bilbao - Kadiz 0:1 (0:1)

/Sančez 6/

Subota

Espanjol - Granada 2:0 (2:0)

/Pedrosa 30, De Tomas 42/

Selta - Barselona 3:3 (0:3)

/Aspas 52, 90+6, Nolito 74 - Fati 5, Buskets 18, Depaj 34/

Alaves - Levante 2:1 (0:1)

/Hoselu 77, 90+1 - De Frutos 13/

Real Madrid - Rajo Valjekano 2:1 (2:0)

/Kros 14, Benzema 38 - Falkao 76/

Nedelja

14.00: (1,65) Viljareal (3,70) Hetafe (6,50)

16.15: (4,10) Valensija (3,50) Atletiko Madrid (2,00)

18.30: (2,10) Majorka (3,20) Elče (4,20)

18.30: (3,20) Osasuna (3,10) Sosijedad (2,55)

21.00: (2,95) Betis (3,25) Sevilja (2,60)

***kvote su podložne promenama

PIŠE: Ognjenka Marić