Partizan bez rešenja

Parni valjak u živom blatu. Ne može ni makac. Ni igrački, ni rezultatski. Čak je veliko pitanje da li će se (i kad) poboljšati, iako su navijači sigurni da se neće boriti za opstanak, kao što sugeriše trenutni položaj na tabeli Mozzart Bet Superlige, već za raspodelu evropskih ulaznica. Prošla su dva meseca od početka sezone, a deluje da ni u jednom segmentu na terenu Partizan ne funkcioniše.

Zaglavljen između nerealnih očekivanja i skromnog tima, već je ispao iz kvalifikacija za međunarodno takmičenje, dok je od prvih osam utakmica u prvenstvu izgubio čak pet, što ga stavlja u vrlo neprijatnu poziciju u nastavku trke, jer je potrebno obići dosta prepreka da bi se stiglo tamo gde je planirao. Čak i u Formuli 1, kad Fernando Alonso kreće iz poslednjeg reda, potrebno mu je dosta umeća, spretnosti, rizika, a i vremena da bi se probio u gornji dom. To uopšte nije jednostavno kao što se nekom čini. Razumljivo je što se navijači Partizana nadaju seriji pobeda, ali valja podsetiti da je prošlo godinu i po dana otkako su njihovi miljenici spojili pet trijumfa, u ranoj fazi trenerskog mandata Srđana Blagojevića.

Sve navedeno upućuje na zaključak da je situacija u Humskoj opora kao vazduh u Beogradu tokom jula i avgusta. Teška do granica podnošljivosti. I dok se svi nadaju preporodu, deluje da crno-beli, makar u ovom trenutku, nemaju rešenje kako da izađu iz krize na svim nivoima. Jednostavno, ne postoji potez koji bi čelnici povukli, a koji bi garantovao boljitak, zbog čega se crno-beli nalaze u pat-poziciji.

Da se ne zove Saša Ilić, trener bi bio smenjen odavno. I to znaju svi. Igor Duljaj je završio prvenstvo na četvrtom mestu, što je ocenjeno kao skandalozan učinak. Gordan Petrić je ispao na prvoj prepreci Kupa Srbije. Prošle godine u ovo doba uveliko se pričalo o nezadovoljstvu Predraga Mijatovića prema Srđanu Blagojeviću, koje je posle vezanih poraza od Mačve i Čukaričkog dovelo do promene na klupi. Da je Mijatović i danas u klubu, zar neko stvarno veruje da ne bi zagovarao smenu Saše Ilića? Još kako!

To je jedan par rukava. Drugi se tiče lika i dela Saše Ilića. On je ikona Partizana. A ikona se ne dira. Ne prlja. Ne pomera. Tu je da čuva kuću, da se slavi i kad je teško i kad bude dobro. I šefu stručnog štaba je verovatno jasno da bi neko drugi na njegovom mestu odavno bio bivši. Na kraju — ili na početku — Saša uživa ogromnu podršku publike i on je u očima Grobara ono što je Željko Obradović bio u košarkaškom klubu. Niko se ne usuđuje da mu ukaže na greške (a ima ih), svi ga vole (opravdano), spremni su sa njim da proživljavaju najteže trenutke u 21. veku i zato njegov status nije tema. A nije da nema osnova da se o tome raspravlja.

Partizan ne prima gol u Surdulici, u subotu protiv Radnika, kvota 2,60

Saša Ilić mora da bude u Partizanu, a pošto je to Saša Ilić, a ne Igor Duljaj, Srđan Blagojević ili Gordan Petrić — da ne zalazimo dalje u istoriju — čelnici sigurno neće posegnuti za njegovom smenom. Ako nekom nije jasno, da ponovimo: to nije tema. Jeste tema da bi ovaj tim mogao da igra bolje. Čak i morao. A ne nudi argumente da je napredovao. Greške reprizira češće nego RTS „Srećne ljude“. I oni koji obožavaju stvaralaštvo Siniše Pavića nekad se umore i okreću glavu.

*****

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

*****

Pošto živimo u suludom vremenu u kome ljudima mora da se crta, jer sklapaju teorije zavere, ovaj tekst nije uperen protiv Saše Ilića. Nije uperen ni protiv koga (zar uvek neko mora da se kritikuje?), već ima za cilj da konstatuje kako rešenja nema, osim da se, što bi rekao Miroslav Đukić, obuče kombinezon, uzme ašov i da se rilja.

Slično važi i za rukovodioce. Tokom kvalifikacija za Ligu konferencije javno su saopštili da će se povući ako se ne izbori mesto u osnovnom delu takmičenja. Onda su pred revanš sa Hetafeom dobili plebiscitarnu podršku sa tribina da im slučajno ne padne na pamet da odu i da su najbolje rešenje za klub. Sad, kad nikakvog pomaka nema, možda bi se i povukli, da probaju na taj način da trgnu pre svega tim i promene ambijent oko kluba, ali kako to da učine kad ih Grobari podržavaju? Ne ide. Na kraju krajeva, ko da dođe?

U tom kovitlacu emocija potrebno je donositi racionalne odluke. A jedna od njih se sigurno neće dopasti navijačima. Pojačanja u završnici prelaznog roka na teritoriji Srbije neće biti. Bio je plan da se dovede levi bek, a pošto se posao oko angažmana Kristijana Manrikea izjalovio, odustalo se i od alternativa. Na desnom beku je rupa nastala prodajom Milana Roganovića Genku, a ni tu neće biti osveženja. Procena ljudi u Humskoj je da bi svaki novi igrač značio gomilanje kadra i da se sa postojećim može pregurati do zime, kad će se ponovo otvoriti prelazni rok.

Partizan je već angažovao devetoricu novajlija i na Topčiderskom brdu rezonuju da je to dovoljno za borbu u ligi i skori početak takmičenja u Kupu Srbije. Odnosno, da nije rešenje dovesti još nekog. Prvo: da li na tržištu ima nekog ko bi odmah bio pojačanje? Drugo: da li je većina angažovanih u međuvremenu potvrdila taj status i šta bi bila garancija da bi neko nov odmah doneo kvalitet ekipi?

Kako promena neće biti ni na klupi, ni u kancelarijama, ni u timu - teraj dalje, pa dokle se stigne.