Partizan između Marka Zakerberga i Marka Tintoreta

Umesto opravdanja, potrebna su mu rešenja. Možda je nekome delovalo da se sparina na Kipru koristi kao izgovor, biće da ima i do tradicije na osnovu koje predstavnici tamošnjeg fudbala uglavnom bolje prolaze u susretima sa našim tokom kvalifikacija, ima i do uigranosti rivala koji je duže na okupu, tačno je da je Partizan drastično podmladio sastav, ali je isto tako jasno da je morao bolje.

Tokom evropske premijere je zapretio samo triput, od čega su dva šuta jedva dobacila do golmana, nije izveo korner (!?) i bar 70 procenata vremena je bio u podređenom položaju u odnosu na tim koji, prema opštim procenama, nije ništa posebno, ali su njegovi igrači koristili automatizme u igri za kakvim crno-beli (još) tragaju. Razumljivo je što ih nemaju, jer su na okupu jedva nekoliko sedmica, pa je poraz od AEK-a u Larnaki (0:1) logična posledica tih okolnosti.

Sve to posle najava o „napadačkoj igri“. Beše potpuno drugačije.

Nije problem (samo) u rezultatu. Čak je najmanje u rezultatu, iako je izgubio poslednje četiri utakmice: od ruskog drugoligaša Rodine (1:2), moskovskih velikana CSKA i Dinama (po 1:3), te od Kiprana (0:1). Više je pitanje opredeljenja i stila. Kao da ne postoji alternativa, prilagođavanje ili neki drugačiji koncpet kojim bi Srđan Blagojević pokušao da razmrda tim kad mu ne ide. Da ga prekomponuje dok utakmica traje.

Ako je Danko Lazović rekao da Partizan neće rizikovati na tržištu, deluje da bi stručni štab mogao, pa i morao, na terenu. Da ponudi nešto novo. Da li je to igra sa trojicom u liniji ispred golmana, da li uparivanje dva špica, da li „punjenje“ veznog reda još kojim tehnički doteranim fudbalerom, da li menjanje uloga igračima tokom meča... To je već na Blagojeviću i njegovim saradnicima. I navijači bi pozdravili rizik koji podrazumeva izlazak iz komforne zone, prepoznali bi novu ideju, možda bi im se i svidelo, a možda bi bilo i povoljnijeg rezultata, iako za to u sportu nema garancija.

Ili što bi rekao Mark Zakerberg:

„Ne rizikovati je najveći rizik. U svetu koji se tako brzo menja jedina strategija koja garantuje neuspeh je nepreuzimanje rizika.“

Osnivač Fejsbuka je tako postao jedan od najbogatijih ljudi planete. Zbog ideja i spremnosti da ih menja u hodu.

Blagojević je od dolaska promovisao plan izgradnje akcija iz poslednje linije, korišćenje bekova (posebno desnog) u toj misiji, imao nekoliko zapaženih minijatura u derbijima, ali sad je pred njim najveći izazov otkako je dobio šansu karijere: da li ostane veran tim principima ili da od njih odstupi koristeći neke druge.

Nimalo jednostavno, jer rizik – koliko god uzbudi čoveka – nije garancija uspeha. Zna to najbolje „lažni“ konte Mario Marko del Tintoreto pošto je u „Srećnim ljudima“ posle nekoliko dobitaka na ruletu sve stavio na crveno i – izgubio.

Partizan sigurno neće izgubiti sve, jer bi mu ostala Liga konferecnija ako ne uspe narednog četvrtka. A da bi uspeo mora da pokuša. Ono što nije na Kipru.

ŠTA JE SA KONCENTRACIJOM?

Radilo se prethodnih dana u Humskoj na psihološkoj pripremi fudbalera pred debitantski meč u sezoni, međutim, izvedba na tom planu nikog nije zadovoljila. Ili makar ne bi smela da zadovolji. Dokaz: tajminzi u kojima je AEK stvarao velike šanse.

Prvu je kreirao, a da sekundara nije obrnula krug, pre nego što je Kabrera najavio festival  promašaja!? Zicer je imao i Čakon samo što je lopta krenula sa centra u drugom poluvremenu. A dok se igrala nadoknada probao je sa distance Angjelsi, međutim uzdrmao je – prečku.

Sve navedeno svedoči da koncentracija izabranika Srđana Blagojevića nije bila na visokom nivou, čim su tako dozvolili rivalu da kreira prilike. A to im se dešavalo i proletos, tokom plej-ofa Mozzart Bet Superlige, uz napomenu da su tad kapitulirali, jer je Crvena zvezda postigla dva gola u poslednjih šest minuta večitog derbija; Filip Stojilković doneo izjednačenje OFK Beogradu iz prvog napada pošto je Bibars Natho pogodio za prednost Parnog valjka pred kraj prvog poluvremena; Isa Ba bio precizan u prvom minutu drugog u korist kragujevačkog Radničkog; Džon Meri poveo Novi Pazar ka pobedi u nadoknadi meča na Gradskom stadionu.

Čim se ponavlja deluje kao veliko upozorenje.

DA LI PARTIZAN VERUJE SIMIĆU I KOLIKO JE SPREMAN DA TRPI ĐURĐEVIĆA?

Pre ili kasnije, Partizan je morao da primi gol na AEK areni. Izazivao je takav scenario rizičnom igrom u odbrani koja se tek „namešta“ i ako se uzmu u obzir godine trojice dečaka koji su počeli meč na tom delu terena (Milan Roganović 19, Vukašin Đurđević i Mateja Milovanović po 21, jedino je Mario Jurčević iskusan, 30) onda se dobija odgovor na pitanje zašto je kiparski tim lako dolazio u situacije da preti najsvetlijoj tački crno-belih na evropskoj premijeri, Marku Miloševiću.

Kapitulacija je bila neizbežna. Od osam udaraca u okvir gola jedan je morao da bude precizan. Plus je jedan gol poništen, a dva zicera nisu ni ušla u statistiku zbog ofsajd pozicija domaćih fudbalera. Sve je to zabrinjavajuće s jedne i razumljivo s druge strane.

Čini se da je posle ove utakmice Srđan Blagojević pred još težim izazovom nego dosad. Dok ne stigne novi štoper (ako i kad stigne) mora da se osloni na ono što ima. A daleko od toga da tandem Đurđević-Milovanović odiše stabilnošću. Posle turnira u Moskvi mnogi su bili spremni da osude Đurđevića zbog propusta koji su bili evidentni i u Larnaki, zaboravljajući da je u pitanju desni bek, a ne štoper, te da je u četvrtak prvi put bio starter u zvaničnoj utakmici od početka 2025. Nekadašnji član Voždovca jeste delovao nesigurno, ostavljajući ogroman prostor napadačima ekipa koja nije ofanzivno potentna, ali je greške prihvatala i ulazila u šanse. Za njega, a možda i za Partizan, pogubno bi bi bilo da se posle ovog gostovanja preseli na klupu i doživi sudbinu Nikole Simića. Ili možda...

Najmlađi štoper koga stručni štab ima na raspolaganju (18 godina) počeo je da igra zimus usled povrede Nihada Mujakića, izdanak je škole kojoj se klub okrenuo, izgledao pristojno protiv Spartaka, Vojvodine, OFK Beograda i u večitom derbiju, a onda protiv Tekstilca u Loznici nešto skromnije (što je logično u doba razvoja) i stručni štab ga je sklonio. Sve do novog susreta sa Romantičarima na kome je u strahu od nove greške baš grešku i napravio, skrivivši jedanaesterac „vredan“ crvenog kartona.

Simiću su u Partizanu počeli da traže mane, umesto da mu ističu vrline. A ima ih, samo je potrebno dati mu šansu u kontinuitetu. Tako i sad Đurđeviću. Da, dečko je grešio, međutim, ako se preseli na klupu crno-beli rizikuju da u bliskoj budućnosti izgube dva mlada igrača, umesto da dobiju jednog. Tu je Blagojević na velikom ispitu: kome da pokloni poverenje ako 25-godinji Stefan Milić ne stigne da se oporavi do četvrtka. 

ČEKA SE EFEKAT HUMSKE, KAO PROTIV SANTA KLARE I(LI) SABAHA

Ovo je najlošiji Partizan u istoriji.

Koliko puta ste ovu rečenicu čuli/pročitali/izgovorili? Postala je maltene mantra svaki put kad crno-beli u Ecvropi odigraju ispod očekvanja da ih kude rođeni navijači. Oni koji redovno dolaze u Beogradsku arenu da gledaju košarkaški tim i kad ne igra dobro i neredovno u Humsku kako god da izgleda fudbalski.

Da ne zalazimo sad u razloge, čak je dilema ima li Partizan dve publike, za dva sporta, mada mu je jasno da mu je u revanšu sa Kipranima potrebna energija kakvu oni koji dolaze da podrže Željka Obradovića emituju bez obzira na rezultate ili izdanja u Evroligi.

Čak i da odvojimo fudbal od košarke, da se zadržimo samo na Topčiderskom brdu, tek kreiranom, a usput mladom timu je potrebna podrška u jednom od najdelikatnijim perioda u (novijoj) istoriji kluba. Ne mora da bude krcat stadion, kao što neće ni biti (jer, kad je poslednji put bio?), ali oni koji budu narednog četvrtka došli na tribine, valjda dolaze da tapšu, a ne da osporavaju. Energija kakvu Grobari umeju da stvore ako ih je, recimo 10.000, predstavlja čoveka više na terenu. Tako je bilo i protiv Santa Klare pre četiri godine kad je Partizan prošao Portugalce i plasirao se u Ligu konferencije samo sedam dana posle „najgoreg izdanja u istoriji kluba“ na Azorskim ostrvima ili pre dva leta, kad je izbacio Sabah, a i tad se govorilo da je ima „najlošiji tim od postanka“ posle bledog izdanja u Azerbejdžanu kad se ništa nije pitao.

Da bi se pitao potreban mu je poklič. I malo rizika. Jer, to navijača pokreće. Učmalost ga uspavljuje i vodi ka letargiji u kojoj je godinama.