Nova sezona, novi trener, novi igrači. Biće i nova formacija. Mada je veliki broj navijača sklon konstataciji da je takmčarska godina propala pre nego što se zahuktala, Partizan planira da popravi utisak. Jedini način da (p)ostane konkuretan u borbi za titulu jeste dugačka serija pobeda, ka njoj će krenuti sa raznovrsnijim kadrom u odnosu na pre samo sedam dana.

Doveo je klub iz Humske petoricu novajlija u završnici prelaznog roka. Po sudu Aleksandra Stanojevića dovoljno da ostvari zamisli i promeni postavku igrača na terenu. Uz nagoveštaje iz „Zemunela“ da bi već do zimske pauze, a izvesno tokom prolećnog dela prvenstva, ekipa mogla da bude posložena u bar tri različite formacije.

„Možemo da igramo na način na koji želimo, samo nam je potrebno vreme“, predočio je Stanojević da će u nastavku Superlige menjati model igre, međutim, teško je očekivati da nešto krucijalno pripremi za prvu narednu utakmicu.

Kad večiti derbi prođe prionuće stručni štab na korekcije, s namerom da po željama oblikuje ovaj tim.

„Svesno želim neke stvari da promenim. Nemamo sve igrače na raspolaganju, ali u narednih mesec, mesec i po dana ćemo promeniti način igre i sistem. Zavisi od fudbalera i vremena koje budemo imali na raspolaganju“, pojašnjava Stanojević da mu reprezentativna pauza remeti planove, a kako već 18. oktobra u Humsku dolazi Crvena zvezda jasno je da se noviteti mogu očekivati tek posle te utakmice.

Informacije navode na zaključak da će u nastavku sezone Partizan igrati sa dva napadača. Prethodna tri trenera (Miroslav Đukić, Zoran Mirković, Savo MIlošević) uglavnom su insistirali na koncepciji 4-2-3-1 i jednim centarforom (Ognjen Ožegović, Rikardo Gomeš, Umar Sadik). Uz napomenu da je Bata Mirković na nekim susretima slao na teren istovremeno reprezentativca Zelenortskih Ostrva i Nemanju Nikolića, mada je napadač trenutno na pozajmici u Spartaku više delovao kao paker.

Fudbaleri Partizana (© Star sport)

Stanojević drži da bi igra sa dva špica trebalo da bude prepoznatljivost Partizana. Otuda je doveden Filip Holender sa zadatkom da pomaže Žanu Kristofu Bajbeku. Francuz bi bio centralni, a reprezentativac Mađarske pomoćni špic. U tom slučaju bi se crno-beli vratili u klasičnu postavku 4-4-2 tako što bi Miloš Jojić na sredini terena preuzeo ulogu Bibarsa Natha ili Sejdube Sume.

To je omiljeni Stanojevićev recept, dokazan u prvom mandatu kad su tandemi u špicu bili Kleo-Iliev, pa Tejgo-Iliev, zatim Eduardo-Šćepović i na kraju Šćepović- Marković. I u drugim klubovima instalirao je postavku sa dva špica. Čak probao na nekim mečevima pri povratku u Partizan, tako što je Lazara Markovića približio Sadiku. Valja očekivati da, osim Holendera, upravo Lazar bude dodatna opcija za postavku 4-4-2.

Hteo je i Savo Milošević da proba sistem sa dva špica, sprečila ga je pandemija virusa korona i ostao je mahom na tranzicionom fudbalu. Stanojevićev važi za pozicioni. Za razliku od prethodnika, odučnog da igra na širokom prostoru, sadašnji trener Partizana insistira na posedu i strpljenju. Zavisno od protivnika, vrlo je moguće da da ovih 4-4-2 bude preformulisano u 4-4-1-1 ili 4-1-3-2, što znači da će se menjati postavka igrača u manevru. Godinama su crno-beli forsirali ideju sa dva zadnja vezna, imala je uporište protiv evropskih ili težih rivala u prvenstvu, međutim, modifkacije su realne pošto do narednog leta neće biti međunarodnih utakmica. U tom slučaju Saša Zdjelar bi zadržao mesto startera.

A broj varijanti povećao se posle osvežavanja kadra i dolaska Miloša Jojića, ostanka praktično svih igrača u ofanzivnom delu, poput Stevanovića, Markovića, Natha, Sume, Asana, tu si talenti poput Denisa Stojkovića, Lazara Pavlovića i Nikole Čolića. Može struka da bira kako će da igra. Jedna od ideja je manevar posložen u rombu, druga u liniji, treća ostanak na postojećem sistemu...

Pravi veleobrt mogao bi u jednom trenutku da nastane ukoliko se Stanojević opredeli za formaciju sa trojicom igrača u poslednjoj liniji. O njoj se već uveliko šuška, a posle pet potpisa u foto-finišu prelaznog roka trener je dobio materijal da koncipira ekipu u rasporedu 3-5-2. U toj varijanti ispred golmana bi najverovatnije dejstovali Aleksandar Miljković, Svetozar Marković (ili Maki Banjak) i Ivan Obradović. Miljkoviću i Obradoviću su štoperske pozicije alternativne, Kamerunac može da pokriva i desnu stranu, što znači da ima dovoljno argumenata da se odbrana posloži tako da otvori dodatno mesto u manevru, pogotovo krilima, gde su crno-beli prebukurani.

Ideja sa trojicom centralnih defanzivaca i dva beka/krila postala je trend u evropskom fudbalu. Čak ju je i Ljubiša Tumbaković primenio u reprezentaciji Srbije. U Oslu je izgledala sjajno. Nadaju se u Partizanu sličnim benefitima. Pogotovo što bi se onda Stanojeviću otvorila mogućnost kombinatorike, da proba možda i sistem 3-4-3, što bi možda ponajviše odgovaralo karakteristikama igrača koje ima na raspolaganju. Primera radi, uz već opisanu defanzivnu postavku, Bajbek bi dejstvovao kao špic, s jedne strane mu pomagali bilo Marković, bilo Stevanović, s druge Asano ili Holender.

500