Partizan postoji samo na terenu

Neočekivana situacija u Humskoj 1. Sporo sastavljan tim u prelaznom roku, sa nekoliko igrača vrlo upitnih kvaliteta. A, ni Igor Duljaj nikog nije ubedio prošle sezone da je kalibar da trenira Partizan.

Desio se slom u Ligi konferencije i delovalo je da će posle toga da nastane rasulo. A, nekako je Duljaj uspeo da skupi te rasute konce i da, uz malo i sreće, napravi tim koji je počeo da pobeđuje u Mozzart Bet Superligi. I, evo, posle deset odigranih utakmica Parni valjak je lider šampionata, ima samo jedan remi i to sa TSC-om na strani, što i nije kiks. Ima četiri boda više od Crvene zvezde, sedam od Topolčana. Mimo toga, Partizan zaista igra sve bolje, sve lakše pobeđuje, napad je potpuno proradio, odbrana se zategla... Ali...

Igor Duljaj sa stručnim štabom i tih 11, 15, 19 momaka koji guraju loptu po zelenom terenu su praktično jedino što danas postoji od Partizana. A i nad njima su se nadvili crni oblaci posle pobede (!) u Subotici.

Sve van onih aut linija od terena, kada je Partizan u pitanju, u stanju je teške kome. Klub iz Humske, gigant srpskog, nekad jugoslovenskog fudbala, je na aparatima. Kao što je Igor Duljaj otkrio posle Spartaka, fudbaleri ne dobijaju novac, pa je samim tim u svlačionicu podmetnuta tempirana bomba, jer i automobil može na rezervi da ide samo određeni broj kilometara.

Uostalom, fizički sukob Igora Duljaja i Kvinsija Meniga teško da ima uzroke samo u tome što Holanđanin nije dobio dozvolu da uđe u igru. Pritom, hvatanje za gušu sa trenerom je najangažovaniji potez koji je krilni napadač napravio otkako je došao u Partizan, jer i na terenu i mimo njega, pogotovo u ovoj sezoni, deluje savršeno nezainteresovano i usporeno. U moru loših stranaca koji su prodefilovali kroz Partizana, Menig je jedan od lošijih, s obzirom na minutažu koju je imao otkako je stigao.

I sama činjenica da dva dana posle utakmice u Subotici u kojoj je: a) Duljaj otkrio da klub ne plaća igrače; b) Duljaj se sukobio sa Menigom, nema nikakvih reakcija sa crno-bele strane Topčiderskog brda, sve jasno govori. Ono malo rukovodstva što je ostalo u Humskoj 1 nije imalo svest da treba hitno reagovati na bilo kakav način. Bilo demantijem, bilo potvrdom, javnim izvinjenjem igračima, ma bilo čim. Makar i nekom izmišljenom pretnjom. Čisto da se vidi da puls Partizana još kuca. Da neko otvara vrata na stadionu, da tamo neko nešto radi. Ako neko misli da su se Miloš Vazura i mala ekipa oko nega možda postideli zbog trenerovih reči – vara se. Njih prosto – nije briga. Ne tangira ih to što je šef struke rekao ama baš nimalo.

Kao što bi u svakom drugom ozbiljnom klubu na svetu neko, nekako, nečim, reagovao na skandalozni sukob trenera i igrača. Samo u Partizanu ni dva dana kasnije – ništa. Treba vikend iskoristiti za odmor od ničega, pa u ponedeljak, možda, ako bude. Nije ni tad kasno. Neće valjda Menig pobeći kao Asano ili Dijabate...

A, možda je kvaka i u tome što u Humskoj 1 na današnji dan gotovo niko ni sa kim ne razgovara. Rovovi su iskopani i gledaju se preko nišana. Iako bi, na papiru, trebalo da su svi na istoj strani, ista struja, ista ekipa, koja se grčevito bori za ostanak u Partizanu. Zubima i noktima se drže za fotelje, dok klub nezadrživo tone. Jednom je Ivica Kralj, kada ga je Miroslav Đukić precrtao kao igrača, održao konferenciju za novinare i rekao da Partizan liči na – Titanik. Sada kada je na funkciji ne vidi u kakvom je stanju brod kojim upravlja. Ni u upravi, ni između uprave i trenera, a navodno ni u stručnom štabu nema bonace.

Koliko je Partizan kao klub srozan poslednjih godina vidi se i po njegovom uticaju van terena, u fudbalskim organizacijama, koji je – ravan nuli. Dva primera samo iz ove sezone su drastična: crno-beli su otvoreno priznali da ih niko nije pitao, čak ni obavestio, da će biti promenjeno pravilo o strancima. I zakukali:

„Da nam je neko rekao, drugačije bismo pripremali prelazni rok“.

Eto, jedan od dva najveća kluba u zemlji ne zna da će biti promenjeno jedno od krucijalnih pravila u Mozzart Bet Superligi. O svemu je saznao sa sportskih portala.

I slučaj dva – Dejan Filipović. Dok je Ivica Kralj za komentare na račun dojučerašnjeg šefa sudijske komisije dobio šestomesečnu zabranu obavljanja funkcije, isti čovek je dobio ekspresni otkaz kada je Zvezda to javno zatražila.

Iako postoje razne grupacije koje su raspoložene da probaju da  pomognu Partizanu da izađe iz krize, mada će mu biti potrebne godine finansijskog i svakog drugog oporavka, jer u klubu ne postoji apsolutno nijedan segment koji funkcioniše kako bi trebalo, aktuelna struktura je tako zatvorila pristup klubu, da može da bude smenjena jedino uz reakciju države. Pa, iako je svojevremeno takva intervencija viđena na drugoj strani Topčiderskog brda, kada je Partizan u pitanju takvog raspoloženja nema.

Živo blato je crno-belima došlo do grla i jedini koji daju znake života sa te strane Topčiderskog brda su Igor Duljaj i njegovi puleni. Kakav god da im je kvalitet. Ili da parafraziramo Balaševića, i oni bolje sviraju nego što su plaćeni.

Već od Kragujevca u sredu kreće paklen raspored za Partizan do kraja jeseni. Daleko je kraj decembra, mnogo je puta koji se mora preći, ceo je niz teških utakmica, ali ako bi Duljaj doveo tim i to ovaj davno otpisani tim do jesenje titule, kojem klub ne da ne pomaže, nego mu stavlja dodatni teg oko vrata, bio bi bez dileme heroj godine. Za godišnju nagradu Sportskog društva. Koje je u ratu sa fudbalskim klubom.