Partizanov igrač sezone je Jovanović: Njegovi živci u drami ne popuštaju

Izgleda da ne može bez muke. Čak i kad je put ka trofeju kraći nego u prvenstvu. Makar rivali bili lakši, papirnato. Opet je bilo nevolja za Partizan pre nego što se plasirao u polufinale Kupa Srbije i nastavio san o prvom peharu posle pet godina.

U Ubu su Grobari strepeli do polovine drugog poluvremena, protiv Grafičara drhtali sve dok nije okončana penal serija, da bi u drugom susretu sa Voždovcem u samo sedam dana tim patio skoro celo prvo poluvreme, u završnici drugog, a onda se boljim izvođenjem jedanaesteraca plasirao među četiri najbolja tima u državi. Zato što ima najboljeg golmana u državi. Apsolutni junak crno-belih je Aleksandar Jovanović, najpre je odbranio šut "sa kreča" Junioru Flemingsu tokom osnovnog dela meča, zatim zablistao i u raspucavanju, zaustavio još dva udarca i potvrdio ono što se znalo i pre napetog duela u Humskoj. Da je najkvalitetniji pojedinac kog Igor Duljaj ima na raspolaganju - 1:1 (1:0), 4:3 penalima.

Bolji od svih. Čak i od Sameda Baždara koji je poveo tim ka slavlju, spretniji od odbrane koja ga je ostavila na vetrometini, siguran u sebe i reflekse, iako je preko puta bio tim koji u 2024. nikog nije dobio. A malo mu je nedostajalo da priredi senzaciju i u istorijskim almanasima bude zabeležen u rubrici gde su Timok ili čačanski Borac.

Nije dao Jovanović. Pre njega ni pomenuti Baždar, koji je prvi usmerio meč ka željenom ishodu, mada i on mora da stisne ruke Aleksandru Jovanoviću. Toliko uticajnom i u četvrtfinalnom susretu da je zasenio strelca prvog gola. Kao i u prvenstvenoj utakmici, dugo je u centru pažnje bio Samed Baždar. Čak je i put koji je prešao bio je sličan onom na krovu Tržnog centra „Stadion“. Ponovo je delovao neprimetno, u navijačkim očima pomalo iritantno, a ispostavio se kao bitan faktor. Doduše, tek u nadoknadi prvog poluvremena kad je iskoristio sjajan pas u prostor Aranđela Stojkovića i na dodavanje prošlonedeljnog junaka poveo Parni valjak ka trijumfu.

Bilo je to Baždarevo iskupljenje za lošu reakciju s početka susreta kad mu je još kvalitetniju loptu poslao Bibars Natho, „spojio“ ga sa golom, samo što je mladi centarfor odlučio da dribla Marka Gudžulića (branio umesto povređenog Andrije Katića), potom pao bez kontakta, rizikovao žuti karton i tako usporio crno-bele u nameri da ranije povedu. Imali su izabranici Igora Duljaja još dve šanse, najpre kad je Aldo Kalulu fino primirio loptu i kad je trebalo da dovrši akciju zicer mu je odbrano golman iz „klase 2002“, a posle pokušaja Aleksandra Filipovića u gužvi se još jednom istakao Gudžulić.

Mimo toga favorit nije napravio – ništa. Ponovo je potrošio prvo poluvreme na niz besmislenih pasova, usmeravajući akcije ka Ksanderu Severini koji ima toliko nedostataka u igri da se činilo da bi promašio prazan gol, taman da je bio sam na stadionu. Natho možda jeste bio umoran, ali je jedini delio lopte u prostor. Bez efekta, jer ga ostatak ekipe nije shvatao, zbog čega je domaćin uglavnom tapkao u mestu.

Takav pristup omogućio je Voždovcu da povremeno razvije prepoznatljive napade. Najviše zahvaljujući uticaju Lazara Pavlovića, nekadašnjeg prvotimca Partizana, novog aduta u ekipi trenera Nikole Mitića u odnosu na pređašnji okršaj istih rivala. Očiglendo motivisan, pokrenuo je nekoliko obećavajućih napada gostiju, od kojih je onaj sa Stefanom Pirgićem bio najbliži pogotku, ali su se njih dvojica spetljali i šansa je propala.

Sve vreme su Zmajevi insistirali na začetku akcija iz poslednje linije, strpljivo gradili igru ili makar pokušavali, za šta im valja odati priznanje. Samo što ni ovoga puta nije bilo dovoljno za povoljniji ishod, iako su tokom drugog poluvremena nudili argumente do mogu do iznenađenja.

Naročito kad je Mitić reagovao ubacivanjem Đurđevića, Neškovića i Flemingsa, kako bi ubrzao igru i dobio koju opciju više u napadu. Umalo da mu se takvo opredeljenje isplati, jer je upravo Jamajkanac bio u duelu sa Nikolićem, tom prilikom je rezervni napadač crno-belih igrao rukom (što je potvrdio VAR), a gosti dobili najbolju šansu na utakmici. Loptu je zgrabio Flemings, samo što je za razliku od susreta u borbi za bodove, kad je bio precizan iz prve i izjednačio na 2:2, loše šutirao sa 11 metara. Što ne umanjuje zasluge Aleksandra Jovanovića. Način na koji je ukrotio udarac možda nije njegov vrhunac takmičarske godine, međutim, pokazatelj je da u ovom timu nema boljeg.

Ne, nije to niko napred, bez obzira na golove Mateusa Saldanje i u poslednje vreme efikasnog Baždara. Nije niko ni u odbrani koja je opet bila klimava i dozvolila Voždovcu da je ugrožava. Partizan je u liku stasitog Nišlije dobio toliko sigurnosti među stativama da bi, posle utakmice u kojoj se ništa nakon odbranjenog penala vredno pomena nije desilo do 89. minuta, mogao na računa na njegov doprinos i u preostale dve stanice na putu ka znamenju. Zato što Jovanović ima živce kao strune.

I tako stabilan, ipak, nije uspeo da zaustavi udarac Stefana Pirgića, minut pre isteka 90. Niti se to od nega očekivalo, ali teško da je golman u najvećim košmarima mogao da zamisli kako će očajno reagovati Svetozar Marković i Aleksandra Filipović, maltene omogućiti ofanzivnom veznom Voždovca da ima sve vreme ovoga sveta da se namesti i puca. U takvim situacijama ni "jedinica" ne pomaže i gost je dobio šansu da šutiranjem penala priredi senzaciju.

Samo što Jovanović nije dao ni kad je krenulo raspucavanje. Već u prvoj seriji zaustavio je udarac Mihajla Neškovića, u poslednjoj i Stefana Pirgića, pa gostima nije vredela preciznost Vukašina Đurđevića, Bogdana Petrovića i Juniora Flemingsa. Na suprotnoj strani poentirali su svi: od Alekse Jankovića, preko Nemanje Nikolića, Nikole Antića do Gajasa Zahida, ali su kad se drama završila krenuli u zagrljaj Aleksandru Jovanoviću.

KUP SRBIJE, ČETVRTFINALE

Sreda

Partizan - Voždovac 1:1 (1:0), penalima 4:3

/Baždar 45 - Pirgić 90/

Čukarički - Vojvodina (u toku)

19.00 (1,02) Crvena zvezda (14,00) OFK Vršac (35,00)

Četvrtak

16.00 (2,30) Radnčki 1923 (3,20) Novi Pazar (3,00)