Partizanova beba cveta u Primeiri: Portugal šansa koja se pruža jednom, u Srbiji je nikad nisam imao

Želeo je samo jedno – šansu. Hteo je Mateja Stjepanović da ostavi trag u Partizanu pre nego u bilo kom drugom klubu. Prolazile su godine. Jedna, druga, pa treća. Šansu nije dobijao, čak ni kad bi odigrao dobro kao onomad u 171. večitom derbiju koji je pripao crno-belima (2:1). Kako u voljenom dresu nikad nije dočekao svojih pet minuta, nešto je moralo da se promeni, i promenila se – sredina.

Posle 13 godina provedenih u Humskoj, Mateja je rešio da se prvi put okuša u inostranstvu i to u Portugaliji. Prethodnog leta potpisao je četvorogodišnji ugovor sa Moreirenseom, članom Primeire. Ispostavilo se da je povukao najbolji potez u karijeri. Pričalo se o interesovanjima iz Mađarske (Ujpešt), ali je rođeni Beograđanin rešio da vidi kako je igrati u jednom od najjačih takmičenja van "liga petice".

U dosadašnjem delu sezone odigrao je 28 utakmica, što je više nego za sve tri godine koliko je proveo u seniorskom timu Partizana. Uspeo je da se upiše u listu strelaca i to vrlo lepim golom protiv Rio Avea. U razgovoru za Mozzart Sport, Stjepanović je pričao o čarima portugalskog fudbala, kako trener vidi njegovu ulogu, koji igrači iz Primeire su na njega ostavili najjači utisak i još mnogo toga.

Mateja, za početak, kako ti izgledaju Portugalija i Moreirense posle skoro devet meseci? Otišao si iz Partizana kao slobodan igrač, pritom si oprostio dugovanja.
„Došao sam tri dana posle početka priprema. Sve se brzo izdešavalo. Prethodno sam razgovarao sa ljudima iz Vojvodine, bio blizu da dogovorim transfer. Prošlog leta sam sa Partizanom bio u Rusiji na turniru i baš tada me je pozvao menadžer i rekao da postoji opcija da odem u Primeiru. Kad sam čuo, nisam razmišljao ni sekund i doneo sam jednu od najboljih odluka u životu. Koliko god da volim Partizan, u tom trenutku sam želeo da odem. Bilo je malo čudno – ja ne igram u Partizanu, a otvorila mi se mogućnost da idem u Portugal. Nisam hteo da razmišljam dvaput. To je šansa koja se pruža jednom. Na kraju, dobio sam sve ono što mi je falilo u Srbiji – šansu i poverenje. Uspeo sam to da opravdam. Propustio sam samo jednu utakmicu i to zbog kartona“, rekao je Stjepanović.

PRETRČAĆEŠ 12, 13 KILOMETARA SVEJEDNO DA LI IGRAŠ PROTIV PORTA ILI TONDELE

Kako bi opisao Moreirense kao klub? Ovdašnjim ljubiteljima fudbala su enigma, u istoriji imaju jedan trofej – Liga kup u sezoni 2016/17.
„Moreirense spada u grupu manjih klubova u Portugalu, međutim, vrlo je ambiciozan. Vlasnici su Amerikanci koji drže Bornmut i Lorijan. Počeli su da ulažu novac, prave se dva nova terena, plan je da se izgradi novi stadion. Prvi takmičarski cilj je opstanak, da se skupi dovoljan broj bodova. Klub se nalazi u manjem mestu, nema mnogo navijača. Tako nešto mi je trebalo posle Partizana, da budem u nekoj sredini gde je manji pritisak. Prvi deo šampionata smo igrali odlično, bili šesti na tabeli, ali smo u poslednje vreme pali. Otišao nam je najbolji strelac, imali smo suspenzije, ali opet – nema panike. Nalazimo se u sredini tabele, nadam se da ćemo tu ostati, a što da ne i koje mesto gore“.

©Guliverimages/ xDiogoxSautchukx

Kakav ti je utisak ostavilo portugalsko prvenstvo? To je liga koja je tehnički jedna od najzahtevnijih, a sa druge strane odlična za razvoj fudbalera.
„Mnogo je individualno kvalitetnih igrača, pre svega sposobnih u igri 'jedan na jedan'. Igra se neuporedivo brže nego u Srbiji. Mnogo se trči, mnogo je duela, jak intenzitet. Protiv koga god da igrate – bilo to Porto ili Tondela – pretrčaćeš 12, 13 kilometara. Nema stajanja. Igrao sam malo u Srbiji, ali to ne može da se poredi. Ono što me je začudilo na početku jeste činjenica da smo imali jedan trening dnevno. Ovde nema zimske pauze kao kod nas, letnje pripreme moraju da te drže čitavu sezonu. Pripreme su trajale nedelju dana, bili smo smešteni blizu i odigrali gomilu prijateljskih utakmica. Portugalcima je najvažniji odmor. Da se ne potrošiš previše, brine nutricionista koji vodi računa o ishrani; kad ideš na utakmicu, sve ti je spremno. Čak ni kopačke ne nosiš. Tvoje je samo da misliš o utakmici“.

Kakva ti je uloga u ekipi u odnosu na Partizan, da li je ista ili si malo ofanzivniji?
„Kad imamo posed, trener traži da se igra preko mene, što mi se dopada. To je teže izvesti kad neke ekipe igraju odbranu “čovek na čoveka”. Tada je lopta manje kod mene, ali imam više defanzivnih zadataka. Od mene se kao zadnjeg veznog mnogo očekuje, ja sam taj koji na svakoj utakmici pretrči najviše. Definitivno sam više okrenut odbrani nego napadu. Naravno, odem nekad napred, ali čim odem malo više, dobijem instrukciju da se vratim. Opet, ako gledam igru sa loptom, razlika između prve utakmice koju sam odigrao i ove danas je velika. Mnogo sam napredovao u tom segmentu“.

Portugalski jezik, kažu, nije jednostavan da se savlada. Kako stojiš na tom polju ili se više oslanjaš na engleski?
„Uglavnom svi treneri pričaju engleski, a kod igrača – kako ko. Prva četiri meseca sam dosta učio portugalski, uspeo sam nešto da savladam, ali onda sam stopirao jer sam počeo da razumem šta treneri pričaju. Malo mi je teže kad treba direktno nekome da se obratim na tom jeziku. Međutim, dovoljno je da razumem, red bi bio, osam meseci sam već tamo. Niko ne priča nijedan strani jezik perfektno, ali osnovno je da razumeš kad ti se nešto kaže. Ono što je simpatično – imam dva Engleza u ekipi. Oni mi nešto kažu, ja ih deset sekundi gledam i pokušavam da shvatim šta su rekli. Taj britanski engleski mi je mnogo težak za razumevanje, bukvalno “zavijaju” dok pričaju. Bitnije je da se razumemo na terenu“.

NAPRAVIO SAM PENAL U DERBIJU, A TRENER ME HVALI, U SRBIJI BI MI SKAKALI PO LEĐIMA

Ove sezone odigrao si 2.186 minuta, samo dva saigrača imaju veću minutažu od tebe. Da li si iznenađen što si odmah dobio toliko poverenje, ipak je Portugal nešto novo za tebe?
„U početku je plan bio da ne igram svaku, trebalo je da prođe nekoliko meseci da procene kako se snalazim, kako ću savladati jezik, da li ću ostvariti odnos sa saigračima i trenerom. Brzo sam uspeo da se uklopim. Znao sam zašto sam došao, bilo mi je dosta sedenja na klupi, hteo sam da pokažem da mogu da igram fudbal na ozbiljnom nivou. Promenio mi se život, ostavio sam porodicu u Srbiji, zacrtao sam sebi da moram da budem starter već u prvoj utakmici. Kad sam video da me je trener uvrstio u startnih 11 protiv Alverke, samo sam rekao sebi: “OK, sad se pokaži”. Odigrao sam odlično, pobedili smo 2:1, a već na sledećem meču protiv Santa Klare proglašen sam za igrača utakmice. Posle toga mi je poraslo samopouzdanje i sve je krenulo nabolje“.

Kad sve staviš na papir, da li si zadovoljan prvom sezonom u inostranstvu? Uspeo si da postigneš gol protiv Rio Avea i to vrlo lep.
„S obzirom na to koliko dugo nisam igrao, zadovoljan sam. Trener je zadovoljan, ljudi iz kluba isto. Samo na tri utakmice od početka sezone nisam bio starter. Naravno, nisam svaku odigrao perfektno, to ne može nijedan igrač. Dođe taj dan kad te lopta ne sluša i kad prosto igraš loše. Čak i tad se trudim da pretrčim što više mogu, oduzmem što više lopti. Protiv Vitorije Gimaraeš sam igrao štopera jer nije imao ko. Sve je bilo super i onda bezveze napravim penal i na kraju izgubimo. Bio sam mnogo ljut na sebe, nervozan ulazim u svlačionicu, a trener pred svima kaže: 'Moram da pohvalim Stjepu, stao je ispred cele ekipe i igrao poziciju koja nije njegova. Ne zanima me što je napravio penal, to se dešava'. Onda ode na konferenciju i ponovo isto. Nisam mogao da verujem, zvao sam roditelje, ženu, ispričao im sve. Ostadoše i oni u čudu. Znaš koliko te to podigne – sledeću utakmicu sam bio spreman da preorem teren i baš na njoj sam dao gol. Nisam navikao na tako nešto. Da sam to uradio u Srbiji, i to još u derbi utakmici koja je izgubljena mojom greškom – skakali bi mi po leđima nedelju dana.“

©Guliverimages/ xMaciejxRogowskix

Trener Moreirensea Vaško Boteljo je jedan od najmlađih u Primeiri. Kako ti se čini saradnja sa njim?
„Strog trener, ali neko ko u pripremi utakmice uvek pokušava da ubaci nešto novo. Naravno, uvek se držimo principa, ali on uvek ima spremnu neku taktičku minijaturu. Nije trener koji preferira da 'parkira autobus' ispred šesnaesterca i brani se sa 11 igrača iza lopte, nego pokušava da igra. Prethodne sezone uveo je Alverku u elitni rang, što je ogroman uspeh. Traži odgovornost u odbrani i napadu. Kod njega nema onoga 'ovaj ne igra defanzivu, ti moraš da ga pokriješ'. Svi imaju obavezu da se vraćaju nazad, svako dobija individualnu analizu igrača protiv kojeg će igrati“.

FROHOLD PAKLEN IGRAČ, PJETUŠEVSKI KAO DA JE DESET GODINA STARIJI, HJULMAND NAJINTELGENTNIJI FUDBALER KOG SAM IKAD VIDEO

Da li u sadašnjem timu Moreirensea postoji igrač koji bi bio pojačanje za Crvenu zvezdu ili Partizan?
„Travasoš. Momak na pozajmici iz Sportinga, najbolji igrač Moreirensea ove sezone. Može da igra desno i levo krilo, trener ga nekad koristi kao desnog beka. Tehnički potkovan igrač, atraktivan za gledanje, voli da rizikuje, jak kad mu ostave izolaciju. Definitivno neko ko bi u Zvezdi i Partizanu pravio razliku“.

Portugalska liga je odavno poznata kao riznica dragulja. Neverovatan broj talentovanih igrača koji posle odlaze u najjače evropske klubove. Jedan od njih je Viktor Frohold iz Porta. Danski vezista je eksplodirao i privukao veliku pažnju.
„Paklen igrač. Neverovatno koliko trči, bukvalno ne staje tokom utakmice. Ako se ne varam, on je pretrčao najviše kilometara u ligi od svih igrača i ima najviše pretrčanih metara u visokom intenzitetu. Sa loptom je perfektan, nije džabe Porto za njega izdvojio 20.000.000 evra. Već sada je jedan od ključnih igrača i razlog zašto su toliko blizu titule“.

Tu je i Rodrigo Mora, još jedan biser njihovog fudbala, ali još uvek to nije pokazao u dovoljnoj meri.
„Oba puta kad smo igrali sa Portom, on je ulazio poslednjih 20-30 minuta. Kad uzme loptu, odmah se vidi koliko je tehnički superioran i da ima nešto posebno u sebi. Međutim, nešto mu nedostaje. Možda više minuta ili da fizički očvrsne, zato što je sitnije građe. Svakako postoji razlog zašto ne igra više“.

Poljak Oskar Pijetuševski je još jedan u nizu klinaca iz Porta koji privlače pažnju. Videli smo ga u derbiju protiv Benfike kako je prolazio pored Nikolasa Otamendija i na kraju dao gol.
„Igrao je skoro protiv nas celu utakmicu i dao nam je gol. On je dečko 2008. godište, Porto ga je platio 8.000.000 i mislio sam da će ga prvo poslati u mlađe kategorije, kad ono – starter. Gledam ga na jednoj utakmici, igra kao da je deset godina profesionalac. Uzme loptu, ide sam, dribla jednog, dvojicu, šutira, razigrava. Mnogo moćno izgleda, brz je, jak, ima bukvalno sve, ne postoji mana u njegovoj ofanzivnoj igri. Nerealno mi izgleda, nije još punoletan, a tako dobro izgleda“.

©Guliverimages/ xMaciejxRogowskix

Samu Omorodion je trenutno povređen, ali dok je bio zdrav, delovao je nezaustavljivo. Fizički je jedan od najdominantnijih igrača u čitavoj ligi. Kako je bilo igrati protiv njega?
„Ogromnu razliku pravi baš zbog snage. Imao sam zadatak da ga čuvam kod kornera. Kad sam stao kraj njega, pomislio sam: 'Je l' realno da je ovaj moje godište (2004)?'. Pogledam ga koliki je, deluje mi da ima dva metra i sto kila. Kao od stene odvaljen, nemoguće koliko je snažan! Kad se setim njega, ponekad se zapitam da li negde grešim, da li mogu da imam takvu građu, ali onda shvatiš da je to genetika“.

Kako ti izgleda Porto pod Frančeskom Fariolijem? Na momente igraju predivan fudbal, a ima i trenutaka kad su negledljivi. Uprkos svemu tome, i dalje su prvi na tabeli.
„Individualno nisu najbolja ekipa u Primeiri. Mi smo ih ozbiljno namučili, dali su nam gol u 88. minutu za 2:1 posle prekida, a za izjednačenje iz penala. Međutim, timski su mnogo jaki, baš se vidi i oseti da imaju odličnu hemiju u ekipi. Perfektno su sastavljeni, imaju Jana Bednareka i Jakuba Kiviora koji drže poslednju liniju, Dijogo Košta na golu je strašan. Defanziva im je mnogo jaka, kad treba da brane gol, strašno teško ih je probiti“.

Da se prešaltamo na Sporting. Morten Hjulmand igra na tvojoj poziciji, verovatno najbolji zadnji vezni u ligi. Kvalitetom zaslužuje da igra u nekom jačem klubu iz 'liga petice'. Kakav ti je utisak ostavio?
„Jedan od najinteligentnijih igrača koje sam ikad video. Sa loptom u nogama je odličan, siguran, bira jednostavna rešenja. Defanzivno – čovek koga ne možeš da predriblaš ili pretrčiš. Ili će da ti oduzme loptu, ili će napraviti faul. Lider je na terenu, nije slučajno kapiten, lopta često cirkuliše preko njega. Cela ekipa ima ogromno poverenje u ono što on odluči.“

KRIVO MI JE ŠTO NISAM DOBIO PRILIKU U PARTIZANU, JOŠ VIŠE ŠTO NISAM ZNAO RAZLOG ZAŠTO NE IGRAM

Luis Suarez je došao u Sporting kao zamena za Viktora Đekereša i trenutno je najbolji strelac lige. Deluje da tim iz Lisabona ima barem jednog odličnog igrača u svakoj liniji.
„Za mene Sporting ima najjaču ekipu u Primeiri. Luis Suarez je špic kome je jedna prilika dovoljna da postigne gol. Takav napadač u Portugalu ne postoji. Četiri utakmice zaredom je davao golove u petoj ili šestoj minuti nadoknade. Deluje da nije promašio nijednu priliku koju je imao, da je svaki zicer pogodio. Fransisko Trinkao je najbolje krilo u ligi, kad uđe u sredinu, ponekad ga je nemoguće zaustaviti. Sporting ima mehanizam da mu svi igrači napadaju prostor – bekovi, krila, zadnji vezni, ofanzivni vezni, špic. U svakom napadu je protivnički kazneni prostor pun njihovih igrača i to se mnogo teško brani. Baš su moćni“.

Koliko je teško igrati protiv Murinjove Benfike? Mnogi kažu da je Žoze prevaziđen i da ta njegova defanzivna taktika malo gde daje rezultate.
„Igrao sam jedno poluvreme, trener me je izveo jer sam napravio neki oštriji start i dobio žuti karton. Prvo poluvreme, kad smo bili domaćini, nisu prišli golu. Čekali su našu grešku, oni se hrane tuđim greškama. Vangelis Pavlidis nam je dao gol glavom i od tada smo se raspali. Dali su nam još tri gola u drugom poluvremenu, svaki je došao posle naših grešaka u šesnaestercu. Baš su bili surovi. Za dve nedelje gostujemo na 'Lužu', nadam se da nećemo toliko grešiti kao u prvom meču. Od igrača Benfike najviše su me impresionirali Nikolas Otamendi i Frederik Aursnes. Otamendi je niži od mene, a frajer dobija svaki vazdušni duel. Pogotovo mi je impresivno koliko on želi da dobije taj duel iako ima skoro 40 godina i titulu svetskog šampiona sa Argentinom. Za Aursnesa važi isto što i za Hjulmanda. Neverovatno inteligentan igrač, svaki potez, svako dodavanje mu ima smisla. Nema tu neke magije, samo jednostavnosti, a toliko je važan“.

🎁🎁🎁🎁🎁

Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!

🎁🎁🎁🎁🎁

Kad pogledaš kako ti ide u Moreirenseu, da li postoji žal što nešto slično nisi uspeo da uradiš u Partizanu?
„Kad sam došao u prvi tim crno-belih, znao sam da nije logično da odmah dobijem šansu. Očekivao sam posle onog derbija koji smo dobili 2:1 da ću konačno dobiti više prostora. Međutim, kako vreme prolazi, a ja ne igram – to me je ubijalo. Opet, sve se dešava sa nekim razlogom. Da nije bilo Partizana, ne bi bilo Moreirensea i Portugala. Naravno, nisam bio zadovoljan što ne igram, krivo mi je zbog toga, ali još više što nisam znao razlog zašto ne igram. Očigledno nije bilo suđeno da ostavim dublji trag u voljenom klubu. Sad sam u Moreirenseu, srećan sam i zadovoljan. Što se tiče Partizana, trenutno ne razmišljam o njemu“.

Gde bi sebe voleo da vidiš za dve-tri godine?
„Trenutno sam fokusiran samo na sadašnji trenutak, ali ako Bog da, nikad ne znaš – voleo bih da zaigram u nekom od tri najveća kluba u Portugalu, a posle da se okušam u La Ligi“, završio je Stjepanović.

PRIMEIRA – 30. KOLO

Petak

21.45: (1,72) Rio Ave (3,60) AVS Aveš (5,20)

Subota

16.30: (2,25) Nasional (3,40) Alverka (3,20)

19.00: (3,70) Kasa Pija (3,20) Santa Klara (2,15)

21.30: (2,10) Žil Visente (3,35) Vitorija Gimarais (3,60)

Nedelja

16.30: (2,50) Aruka (3,45) Estrela (3,60)

19.00: (2,10) Sporting Lisabon (3,45) Benfika (3,50)

21.30: (1,85) Braga (3,50) Famalikao (4,40)

21.30: (1,18) Porto (7,25) Tondela (15,0)

Ponedeljak

21.15: (3,10) Moreirense (3,40) Estoril (2,30)

***Kvote su podložne promenama