Partizanova odbrana najbolja kod Stanojevića

Odavno Partizan nije uživao na vrhu tabele kao tokom aktuelne pauze. Na prvom preseku sezone sve je potaman crno-belima. Plasirali su se u grupnu fazu Lige konferencije, prvi su na superligaškoj tabeli, a podatak koji ukazuje da je urađen valjan posao tiče se broja primljenih golova u prvenstvu. Samo jedan na prvih šest utakmica verodostojan je pokazatelj da je Parni valjak napredovao u odnosu na prethodne cikluse, kad je baš poslednja linija popuštala i vodila u ambis već na početku trke za bodove.

Što se tiče domaće scene, ovog leta muva nema gde da proleti. Da, jednom se zatresla mreža iza leđa Aleksandra Popovića, a činjenica da se to desilo u poslednjem minutu gostovanja u Novom Pazaru, kad je pobednik već bio poznat (4:1), daje za pravo svima u Humskoj da veruju kako će na bazi čvrste defanzive graditi temelj za projektovani budući uspeh. Na svim ostalim mečevima sačuvana je „nula“ (Proleter 4:0, Vojvodina 2:0, Voždovac 4:0, Kolubara 4:0, Radnički Niš 4:0).

Najveće zasluge za bedem ispred gola pripisuju se šefu stručnog štaba Aleksandru Stanojeviću, detaljisti koga bije glas da ume da začepi rupe u „domaćici“. Potvrđeno u prvom mandatu, pošto je na početku sezone 2010/11 Partizan pod njegovim vođstvom takođe samo jednom matiran u početnih šest mečeva Superlige. Inđiji je pripala čast da zatrese mrežu favorita (2:1), dok su sve ostale utakmice završene bez primljenog gola (Hajduk 2:0, OFK Beograd 2:0 ,Rad 3:0, Borac 2:0 i Spartak 0:0). Otkako smo se fudbalski razdružili od Crne Gore (sezona 2006/07) samo još jedan strateg je u Humskoj postavio tako čvrste temelje kao Stanojeviću, na uzorku od prvih šest utakmica. Reč je o Slaviši Jokanoviću, čija ekipa je na početku prvenstva 2008/09 kapitulirala pred jednim od retkih napada Napretka. U međuvremenu je prodefilovalo klubom 14 trenera. Pojedinci su radili u po dvaput, a jedino je Stanojeviću uspelo da u dva navrata bude tako siguran. Što ne bi trebalo da čudi ako se pogledaju karijere momaka koji su pod Stanojevićevom palicom igrali u oba mandata.

Gotovo svi su najbolji fudbal u životu igrali baš usled instrukcija 47-godišnjeg Beograđanina. Primera radi, Vojislav Stanković je dotakao zvezdice Lige šampiona, njegov gol za eliminaciju Anderlehta i plasman u Ligu šampiona 2010. je vrhunac karijere koja nigde nije bila upečatljiva kao tih nekoliko meseci što ga je trenirao Stanojević. Iz te generacije je Marko Jovanović ostvario transfer u Vislu, međutim, ni u Poljskoj, ni kasnije u Izraelu ili Grčkoj, pa ni sad u Borcu iz Banjaluke nije bio toliko dobar kao na Topčiderskom brdu. Bekovski tandem Aleksandar Miljković - Aleksandar Lazevski je pokušavao u Portugalu (Braga), Rusiji (Akmar), Ukrajini (Hoverla), Sloveniji (Olimpija), međutim, opšti je utisak da im je Partizan bio klub u kome su najviše pružili. Isto važi za njihove naslednike na pozicijama, Nikolu Aksentijevića i Vladimira Volkova, nekoliko puta su se otisnuli u inostranstvo, a i dan-danas ističu da se nigde nisu osećali toliko prijatno, bitno i sigurno kad u vreme trenerske ere Stanojevića. Slično je sa Ivanom Ivanovim, iako je Bugarin čak stigao do Bazela, igrao Ligu šampiona u dresu švajcarskog kluba, ali mu je karijera u velikom padu baš posle odlaska iz Partizana gde ga je lansirao Stanojević.

Marko Jovanović, Vojislav Stanković, sa ostatkom Partizanovog tima slave titilu 2010. (© MN Press)

Ljudi koji svakodnevno prate treninge u Sportskom centru „Zemunelo“ ističu da Aleksandar Stanojević dosta pažnje posvećuje taktici, uigravanju poslednje linije, informacijama o načinu napada rivala, da u kompjuteru ima na desetine različitih verzija zaštite iz prekida, kao i da sa igračima s vremena na vreme obavlja pojedinačne, razgovore u manjim grupama i na kraju timske. Na kraju tog procesa svaki igrača dobije sažvakano šta bi trebalo da radi, koje šeme protivnik koristi i zato nije čudo što je Igor Vujačić odigrao sezonu karijere ili što je Svetozar Marković tokom pozajmice iz Olimpijakosa izgledao toliko uverljivo da su navijači žalili što mora da se vrati u Pirej.

Ni Crnogorac, ni sadađšnji mladi reprezentativac na drugim adresama nisu demonstrirali ono što jesu u takmičarskoj 2020/21. Čak je Vujačić pred kraj prošle sezone javno saopštio da mu je struka sugerisala da popravi eksplozivnost, bolje krene u prva dva, tri koraka. Rezultati su vidljvi, izrastao je u jednog od oslonca tima i prepoznatljivu figuru u navijačkim očima. Poznavaoci prilika kažu da je njegov parnjak Siniša Saničanin napredovao u odnosu na vreme u Vojvodini. Baš kao što se čini da Marko Živković (desno) i Slobodan Urošević (levo) tek sad odišu ogromnim samopouzdanjem, što se videlo u napadačkom dorinosu.

Jedina dva fudbalera koja ne potpadaju pod zaključak da ih je Stanojević uzdigao ili „opravio“ su Mladen Krstajić i Stefan Savić. Bivši reprezentativac, sada u ulozi šefa struke TSC-a, kao formiran fudbaler se vratio uz Bundeslige i logično je bilo da predstavlja produženu ruku trenera na terenu, dok je Crnogorac unikat, sposoban da se iz blata BSK-a iz Borče uzdigne do nivoa Premijer lige.

A kažu da izuzeci potvrđuju pravilo... Partizan predvođen sadašnjim stručnim štabom zasad ima najbolju odbranu lige.

PARTIZANOVA ODBRANA NA PRESEKU PRVIH ŠEST SUPERLIGAŠKIH UTAKMICA U SAMOSTALNOJ SRBIJI

2021/22 – jedan primljen gol

2020/21 – sedam

2019/20 – tri

2018/19 – dva

2017/18 – četiri

2016/17 – šest

2015/16 – osam

2014/15 – šest

2013/14 – šest

2012/13 – pet

2011/12 – dva

2010/11 – jedan

2009/10 – tri

2008/09 – jedan

2007/08 – četiri

2006/07 – sedam