Partizanova tri kruga pakla okončana za 36 dana: Kako da igraš ozbiljan fudbal, a ne možeš da daš gol?

Isteklo je Partizanovo vreme u Evropi. Krunio ga zrno po zrno, kroz peščani sat, počev od meča u Lublinu, a posle 36 dana apsolutno ničega okončao u Gentu. Kad bi moglo, nekim dekretom, UEFA bi belgijskom timu da zabranila učešće u Ligi konferenciji, jer mu tamo nije mesto, mada je to srpskom predstavniku mala uteha posle još jednog razočaravajućeg susreta. Od onog sa Dinamom na teritoriji Poljske do ovog sa Belegijancima nije pokazao maltene ništa što bi ga poguralo napred i zato je „uspeo“ ono što ranije niko nije: da ispadne iz tri kvalifikaciona kola u tri različita takimičenja, bez ijedne pobede!

Paradoskalno, sastav iz Humske je odigrao najbolje baš protiv skromne ekipe Vutera Vrenkena, ali nije uspeo da je nadmudri. Stvorio je još više obećavajućih situacija nego na svom stadionu, ali ga je realizacija mučila kao što ga opterećuje sve vreme i zato nije uspeo da nadoknadi zaostatak. Štaviše, opet je pao. Posle 0:1 u gostima, član Pro lige ide u najmlađe kontinentalno takmičenje samo zato što je manje loš i zbog pobede u prvoj utakmici (1:0).

Makar četiri velike prilike sanjaće ovih dana Grobari. Ako uopšte budu mogli da spavaju zbog svega što su ih leta priredili momci u crno-belim dresovima. Teško da su im miljenici. No, i takvo skromnog kvaliteta i znanja, pa i energije, bili su uočljivo bolji u meču odluke i opet nije vredelo. Nekad moraš da postigneš gol. Za 180 minuta ekipa Aleksandra Stanojevića nije nijedan! Gent opet jedan, preko mladog Matijasa Delorža u završnici i četvrti put će uzastopno biti deo Lige konferencije, otkako je ona osnovana.

Od zakona fudbala se ne može pobeći. To je na koži osetio Aldo Kalulu, pošto je minulih sedmica toliko iritirao igrama, pa i ponašanjem, da ga je kazna stigla u najboljoj situaciji za gol, u njegovoj najboljoj utakimici od početka sezone. Bio je to zicer za koji se omaleni ofanzivac izborio lepim driblingom, spremio šansu i umesto da donese prednost gostima pogodio je protivničkog defanzivca u leđa!? Bila je to paradigma Partizanove igre u Flandriji i samog Kalulua, pošto je u polju bio daleko bolji nego tokom beogradskog meča, kao i Aldo nego ranije, ali su ga propuštene prilike opet penalizovale.

Osim Kalulua, dve je imao ove srede vrlo dobri Gajas Zahid. I obe mu je spremio pomenuti razigrani Aldo Kalulu. Najpre je Zahid na povratnu loptu pucao daleko van okvira gola, a onda kad je nekadašnji član Liona propustio da poentira, natrčao na odbitak u fudbal poslao iznad prečke.

To jesu bile sjajne šanse, u rangu onih Mateusa Saldanje ili Milana Lazarevića u Humskoj, mada nema garancija da bi se pretvorile u gol taman da je i Brazilac bio na terenu. Nije usled navodne povrede, u iščekivanju dugo najavljenog transfera, što je dovelo do promocije Kalulua u špic i pomeranja Zahida na mesto „desetke“. Tako konstruisan Partizanov tim je izgledao energetski bolje nego minule sedmice, sposoban da izdrži nalete domaćina u početnih desetak minuta, a onda i da lovi greške Genta u izgradnji napada i pre svega zashvaljujući stabilnosti Stefana Kovača dobije igrača koji je na sredini terena doneo impuls inače beskrovnom timu.

(Star sport)

Otuda i pomenute prilike. Verovatno bi ih bilo više da Ibrahim Zubairu nije naučio od Ksandera Severine u minula dva meseca šta znači igrati za sebe, umesto za tim. Propustio je makar tri put da sarađuje sa Mariom Jurčevićem, jednom i sa Kervinom Arijagom i umesto da iz tih situacija sastav Aleksandra Stanojevića zapreti Daviju Rufu, ostao je na nuli. Gent jeste u ranoj fazi pritiskao preko Fadige (defanzivno opteretio Jurčevića), do odmora pokušao dalekometnih hicima aktivnog Surdeza, ubacivanjima u kazneni prostor, ali je za divno čudo Nihad Mujakić brzo otklanjao opasnost i domaćin osim te strele 22-godišnjeg Švajcarca nije ozbiljno ugrozio Aleksandra Jovanovića.

Utakmica je bila mučna za gledanje. Kao duel prvenstva Bugarske ili Rumunije. Napred niko ništa. Sve do finiša. Partizan skroman čak i kad je Stanojević počeo da uvodi ofanzivce s klupe, šansu redom davao Đorđu Jovanoviću, Žoau Grimaldu – šta taj dečko radi na terenu!? – Bibarsu Nathu i Nemanji Nikoliću. I opet nula. Prinudno je ušao Aleksandar Filipović, usled povrede Netana de Medine, međutim, niti je bilo nekih prodora po boku, niti ubacivanja u kazneni prostor.

Umesto da tim rokadama gost postane bolji, konkretniji, ubojiti, sve do prilike Đorđa Jovanovića nije zapretio. Zubairu je nastavio da se zabavlja (dok je bio na terenu), Natho samo jedan kvalitetan pas podelio, Arijaga se umorio, Kovač pao...

I kad je energije ponestalo Partizan je počeo da se uvlači u krilo Aleksandru Jovanoviću. Pretili su mu Fadiga, Surdez, počeo da preti i Gandelman, sve dok Delorž nije poentirao sa distance, ostavio srpski tim bez evropske jeseni drugu sezonu uzastopno i ako ste mislili da će to biti povod za promene – varate se.

Neće. Krugovi pakla se nastavljaju u Humskoj.

KVALIFIKACIJE ZA PLASMAN U LIGU KONFERENCIJE, ČETVRTO KOLO, REVANŠ UTAKMICA

GENT – PARTIZAN 1:0 (0:0), prvi meč 1:0

/Delorg 88/

Gent

Gent arena

Sudija: Filip Glova (Slovačka)

GENT: Ruf – Torunariga, Vatanabe, Gambor – Fadiga (od 84’ Samoaz), Delorž, Kums (od 80’ Ito), Braun, Gandelman – Zurdez (od 84 Varela), Gudjonsen (od 65’ Din). Trener: Vuter Vranken.

PARTIZAN: A. Jovanović – De Medina (od 56’ Filipović), Marković, Mujakić, Jurčević – Arijaga (od 56’ Ivanović), Kovač – Severina (od 56’ Grimaldo), Zahid (od 75’ Nikolić), Zubairu (od 65’ Natho) – Kalulu. Trener: Aleksandar Stanojević.