Paunović: Nismo uradili dobar posao kao Hrvati! Nećemo da ih kopiramo, već da učimo iz naših grešaka

Šta vam se najviše sviđa kod Španije i kakvo je vaše mišljenje o Luisu de la Fuenteu?

„De la Fuente uživa divljenje sa moje strahne. Sreli smo se u prošlosti, odigrali smo prijateljsku utakmicu, mislim da je to bilo 2014. Reč je o fenomenalnoj osobi. Upoznao sam ga tada, a takođe i kada sam se se edukovao za trenera u FS Španije, tako da mogu reći da imamo profesionalno prijateljstvo. Gajim divljenje prema njemu i njegovom radu, kao i prema njegovim timovima i španskim igračima. Španija ima jak kadar, ne samo u startnih 11, već i među rezervama koje selektor ima na raspolaganju u slučaju povrede. Španija je moćna zbog stila igre, kulture i razumevanja fudbala; to je dominantan tim u svim aspektima igre, sa i bez lopte. To je referentni tim širom sveta i stoga, kao što sam već pomenuo u vezi sa mojim divljenjem prema Luisu, isto divljenje imam i prema nacionalnom timu i Savezu u celini“.

Da ste u situaciji da birete, kog španskog igrača biste pozvali u reprezentaciju Srbije?

„Kao selektoru, jasno mi je da moramo da se poboljšamo na poziciji beka, pa bih izabrao Kukurelju ili Ljorentea, koji mogu da igraju na desnom boku. A onda, kao navijač, Lamina Jamala, naravno. I Pedrija, koga volim“.

Kako vidite šanse Španije da na Svetskom prvenstvu koje počinje za tri meseca?

„Neću reći da je favorit, jer u fudbalu ne volim nikoga da izdvajam, ali je jasan kandidat da bude ključni faktor na Svetskom prvenstvu, potpuni protagonista. Definitivno“.

Kako se upravlja selekcijom, šta su vaši principi, na čemu insistirate?

„Imam sreće što sam trenirao većinu igrača u ovoj grupi u njihovim ranim fazama, kada su ulazili u mlađe reprezentativne kategiriju, dok im je bilo 17, 18, 19 ili 20 godina. To mnogo olakšava stvari jer ih poznajem i oni poznaju mene. Imali su impresivne karijere, ali nisu promenili svoje ličnosti niti poštovanje koje imamo jedni prema drugima. Za mene su lični odnosi i svakodnevna interakcija veoma važni, posebno u reprezentaciji gde ne provodite mnogo vremena zajedno. Rad se obavlja unapred, održava se kontakt sa igračima u njihovim klubovima, a kada dođu kod nas, radi se o tome da ih podsetite na ključne tačke i dobro ih pripremite za utakmice. To je intenzivan proces, u kojem morate da ih naterate da se brzo fokusiraju na ciljeve reprezentacije, ostavljajući svoje klubove po strani na nekoliko dana. Ne oduzima mnogo vremena, ali je ostvarivo“.

(Star sport)

U trenutku kad je došlo do promena u reprezentaciji, šta ste uvideli izunutra kad se promovisani u selektora?

„Prvo što sam zatekao bio je potpuni zastoj u svim aspektima posle rezultata, sa mnogo straha od neuspeha i toga da više ne budu ono što jesu. Prvo što sam uradio bilo je da otključam tu situaciju i radim na samopouzdanju igrača, pokazujući im da imaju sposobnost da prevaziđu to stanje. To je i dalje proces. Razlika u odnosu na moju prvu posetu je izvanredna. Povratak braće Milinković Savić je bio važan, jer jača projekat i donosi samopouzdanje. To je očigledno u njihovom govoru tela, njihovim osmesima i svakodnevnoj atmosferi. To su znaci da su na pravom putu, ali moraju da nastave da ga neguju sa samopouzdanjem, pravednošću i stalnom podrškom igračima“.

🔥🔥🔥

Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!

🔥🔥🔥

Kad smo kod povratka poverenja, kako vidite Luku Jovića, da li se smeši, pošto nije baš dok je bio u Realu?

„On je drugačiji igrač. Povratio je samopouzdanje, postiže golove i ima odličnu sposobnost da završava aklcije, sa veoma širokim repertoarom. Izgleda kao da je u svom najboljem izdanju“.

Ako govorimo o mladima, jasno je da je u poslednje vreme u krupnom kadru Vasilije Kostov, kome je tek 17 godina.

„Veoma je mlad i izuzetno talentovan igrač. Ističe se pre svega po fudbalskoj inteligenciji, znajući da nije fizički jak igrač, ali je tehnički veoma nadaren. Imao je ogromno opterećenje u prvoj godini kao profesionalac i istakao se u srpskom fudbalu sa Crvenom zvezdom, ali i u evropskim takmičenjima, prvo u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a zatim i u Ligi Evrope. Igrao je veoma važnu ulogu, čak je postizao golove protiv timova poput Porta i Lila. To su iskustva koja će za talentovanog mladog igrača biti neprocenjiva i ubrzaće njegov razvoj u svetskog igrača“.

Špance je zanimalo i šta to ima Hrvatska, a nema Srbija, pa su naše komšije deo elitnog reprezentativnog fudbala, o čemu svedoči srebrna medalja iz Rusije 2018. i bronzana iz Katara 2022. Neko bi od tog pitanja pobegao, neko bi ga preskočio, neko odgovor zavio u oblande, međutim, Veljko Paunović je toliko odudara od šablona da ne procenjuje da li će nekom da se dopadnem nego kaže kako – jeste. I za to, kapa dole.

„Mora se priznati da je Hrvatska uradila veoma dobar posao. U generacija koju je imala u poslednjih deset ili čak 15 godina bilo je mnogo igrača koji su trenirani u dijaspori, u zemljama gde je bilo mnogo hrvatske imigracije, baš kao što slučaj i sa Srbijom. Oni su te igrače uhvatili na vreme, sa drugačijim mentalitetom, sa elitnom evropskom pripremom i treningom, što im je pomoglo, zajedno sa talentom koji su nastavili da otkrivaju i generišu u svojoj zemlji, da formiraju veoma jaku generaciju. S druge strane, mi taj posao nismo dobro uradili i sada ga razvijamo, pokušavajući da ne kopiramo, već da učimo iz svojih grešaka. Mi smo veoma slični narodi, delimo kulturu i jezik i moramo da uradimo mnogo više da bismo dostigli taj nivo i sledili put kojim je Hrvatska krenula, ali i donoseći sopstvenu autentičnost, kako sa igračima razvijenim kod kuće, tako i sa onima koje imamo u dijaspori“.

UMESTO DA STVARAMO UMETNIČKA DELA SKLANJAMO SE U ROVOVE DA ŠTITIMO ŽIVOTE

Na kraju, pitanje koje izlazi iz konteksta sporta i odnosi se na širu društvenu temu. Preživeli ste rat kada ste imali 17 godina, da li ste zamišljali da će svet biti ovakav 2026. godine?

„Ne baš, ali znate šta se dešava? Kada nešto naučite tako mladi, kada vam se to desi sa 17 ili čak i mlađe, to ostavlja trag. Ne kažem da sam to očekivao, svakako nisam želeo, ali sam bio sumnjičav. Izgleda kao da ljudska bića nikada ne uče. I to je veoma tužno. Veoma tužno što u svetu i u vremenima u kojima živimo, sa svom tehnologijom koju danas imamo, sa mladom generacijom punom talenta, sposobnom da stvara priče, video zapise, umetnička dela, da bude kreativna u svim oblastima i da iskoristi resurse na globalnom nivou, postoje ljudi koji moraju da se sklone u rovove ili bunkere da bi zaštitili svoje živote i svoju budućnost od stvari koje nemaju objašnjenje“, poentirao je u velikom stilu Veljko Paunović.