“Oboje su na neki način autsajderi, potiču iz siromašnih sredina u dalekim zemljama koje su pretrpele mnogo toga tokom njihovog detinjstva. Veljko Paunović je Srbin. Preživeo je nasilni raspad bivše Jugoslavije. Kvinton Forčun je iz Kejpmendsa (Cape Flats), opasnog i siromašnog područja na obodu Kejptauna, klinac koji je odrastao u Južnoj Africi u vreme aparthejda”.

Ovako je ugledni britanski Tajms počeo današnji intervju sa Kvintonom Forčunom, aktuelnim asistentom Veljka Paunovića u reprezentaciji Srbije. Zajedno su nekada delili svlačionicu u madridskom Atletiku kao mladi fudbaleri od kojih se očekivalo više, ali nisu uspeli da se profilišu kao nosioci igre Kolčonerjorsa. Delom i zbog jake konkurencije. Među tadašnjim liderima Atletikove svačionice je bio i današnji trener Dijego Simeone.
„Težak karakter. U toj fazi nisam mogao mnogo da razumem šta govori sa svojim argentinskim akcentom, ali brzo ste mogli da vidite strast i liderstvo u njemu. A na trenizima bi prosto 'ubijao boga' u mladim igračima”, priseća se Forčun.

Ali kaže da su povremeno uspevali da mu se suprostave.
“Vratili bismo mu delić toga. Bili smo gladni.“

Trideset godina kasnije, Forčun i Paunović se verovatno prisećaju tinejdžerskih dana iz Atletika, gde je ratnički duh oličavao Simeone, prvo kao vezni igrač, a sada kao šef stručnog štaba. Njihov identitet u 21. veku je definisan čovekom na klupi, više nego u bilo kom drugom elitnom klubu u Evropi.

Forčun je kasnije najbolje godine karijere proveo u Mančester Junajtedu sa kojim će se sutra Simeoneov Atletiko sastati u Ligi šamopiona.
“Junajted je još bio u trening centru 'Klif' sa samo jednim terenom za trening“, kaže Forčjun dodajući da je ekipa imala stav, ali je okruženje odisalo otrežnjujućom „skromnošću“.

Forčunov najveći kvalitet je bila spremnost da kaže 'da' za bilo koju poziciju koja se od njega traži, bilo u veznom redu, na krilu, ili, najčešće tokom njegovih 126 nastupa za Junajted, na poziciji levog beka. „Možete to nazvati svestranošću, ali ja sam to video samo kao želju da igram fudbal. Smatrao sam se veoma srećnim“.

U trenerskoj karijeri, koja se kretala od Junajtedovog tima do 23 godine, preko Kardif Sitija, pa sa Paunovićem u Redingu, Čivasu, Ovijedu i Srbiji, Forčun je s vremena na vreme morao da ubeđuje nevoljne igrače da prihvate nepoznate uloge.
“Usmerićete nekoga ka drugačijoj ulozi, a on bi mogao da vam kažei: ‘Ja sam desetka, a ne krilo'. Vi pokušavate da im predočite da to shvate kao kompliment jer im veruje da mogu da urade nešto drugačije“.

U deceniji koja je prethodila imenovanju Simeonea 2011. godine, Atletiko je imao deset različitih šefova stručnog štaba, uključujući privremene. Sineoneovim dolaskom se istorija Ateltika okrenula.
„Njegova konstantnost u Atletiku je neverovatna. Neumoljiv je i uvek onaj isti težak karakter koji vam je za petama. Takav je bio i kao igrač. Kao protivnik znate šta ćete dobiti od Atletika sa tim presingom. Ako igrač ne trči, neće biti u Simeoneovom timu. Ali nije samo to. Zapamtite da je umeo i da igra sa stilom. Videli ste to nedavno u madridskom derbiju pre reprezentativne pauze“.

Forčun će sa radoznalošću posmatrati dvojicu trenera na Metropolitanu.
“Simeone i Majkl Karik su veoma različiti pored aut-linije, iako mi se sviđa ono što je Karik uradio otkako je došao. Nikada nećete moći da ponovo stvorite ono što je klub imao sa ser Aleksom, ali sa Majklom i Darenom Flečerom tamo imate jasnu ideju o identitetu i kulturi Junajteda. Odlazak na Metropolitano biće jedan od najvećih testova za njih”.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Paunovićev pomoćnik: Čolo je ubijao boga u nama

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva