Penicilin za večite, mušterije svima van Niša: Ekipa kojoj je psiholog potrebniji od trenera

Više nego dovoljno elemenata za malo iskarikirani zaključak da je ovoj ekipi, očito, psiholog potrebniji od trenera. Naravno, ne potcenjujući pečat struke u jučerašnjem podvigu, a nema sumnje da je i samom Tomislavu Siviću, nakon deset poraza u prethodnih deset međusobnih duela sa Crvenom zvezdom, ova utakmica izbila na jedno od centralnih mesta u višedecenijskoj trenerskoj karijeri.

Uz još jedan dokaz – treba li još neki? – da ovoj ekipi, preciznije njenoj poslednjoj liniji, zakonom treba zabraniti da izlazi visoko. Protiv Zvezde Nišlije nisu ni imale drugog izbora, nego da stanu u niski blok i da iz plitke zone vrebaju šansu kroz tranziciju, ali sve loše što im se izdešavalo u tekućoj sezoni, fudbalerima Radničkog dogodilo se kada su pokušavali da „glume“ Flikovu Barselonu. Golove za poraze od Novog Pazara, IMT-a, Javora i Spartaka – sve su isprimali kada bi iza svojih leđa ostavljali okean brisanog prostora, koji su surovo iskažnjavali Alić i Opara, Radočaj i Karamoko, Aleksa Radonjić i Kvaku Bonsu Osei...

Biće niški Radnički ovih dana žrtva svojevrsne nepravde, koja je preratala u praksu od kad je i fudbala na ovim prostorima, a to je da će se o njegovom podvigu više pričati kroz prizmu krize u koju je zapala Crvena zvezda, nego kroz činjenicu da je prvi koji je zaustavio osmostrukog uzastopnog šampiona države nakon 24 pobede u nizu u gostima u osnovnom delu Mozzart Bet Superlige (prva takva utakmica bez trijumfa u drugom trenerskom mandatu Vladana Milojevića u Ljutice Bogdana).

Čair je ove sezone bio nagazna mina i za Partizan i za Crvenu zvezdu, a prosta matematika kaže da bi Radnički više profitirao da je pobedio makar jednog od petoro direktnih konkurenata od kojih je gubio na prethodnim gostovanjima, pa makar bio poražen od večitih. Ali, dva i dva u životu nisu uvek u zbiru – četiri. Postoji nešto što sinoćnjem bodu daje dodatnu specifičnu težinu.

Naime, ako je Radnički od Partizana poražen samo tri puta na poslednjih 11 takmičarskih duela u Nišu, protiv Crvene zvezde ovo mu je tek drugi bod na poslednjih 25 međusobnih prvenstvenih okršaja. Fudbalska javnost neretko je, u tom periodu, podrugljivo gledala na otpor koji je Real sa Nišave pružao crveno-belima, posebno u poređenju sa učestalošću saplitanja kluba sa druge strane Topčiderskog brda na istom uzorku. I zato je ekstremno važno da je Radnički sa sebe skinuo tu etiketu, i to baš u momentu kada je razlika u budžetu između dva kluba na istorijskom maksimumu. To bi mogao da bude okidač za povratak poverenja navijača, ali se mora potvrđivati i u takozvanim „malim“ utakmicama...

Vanja Ilić (@FK Radnički)

„Utisci su sjajni. Znamo šta smo radili cele nedelje. Verovali smo u ovaj rezultat. Mogli smo i do tri boda, uzeli jedan i ovo je veliki uspeh za samopouzdanje. Okrećemo se Кupu, a ovo se zaboravlja. Nažalost, protiv Spartaka i Javora nismo osvojili bodove, ali to je  fudbal, nemamo šta da tugujemo. Dobar je bio teren, protivnik koji zna da igra, mi smo dali odgovor na to. Nadam se da će publika i u nastavku biti uz nas, jer nam mnogo znače“, rekao je za klupska glasila Vanja Ilić, ponajbolji pojedinac meča, čije je pomeranje liniju iza u veznom redu bilo jedan od ključnih taktičkih poteza za otpor koji je Radnički pružio Crvenoj zvezdi.

Nišlije su tek drugi put u sezoni sačuvale “klinšit”, a jedan od najzaslužnijih je Dejan Stanivuković, koji je uskočio nakon povrede standardnog golmana Strahinje Manojlovića:

„Teška i neizvesna utakmica. Zahvalio bih stručnom štabu što je dobro pripremio utakmicu. Znali smo gde je Zvezda jaka, isto tako znali smo i njihove mane. Prvo poluvreme igralo se na sredini terena. Imali su svoje poluprilike, i mi naše. Drugo poluvreme smo parirali protivniku. Na kraju mislim da je bod realan. Hvala saigračima koji su odlično odigrali. Nas već u četvrtak čeka kup utakmica. Gostujemo Slobodi, pa OFK Beogradu, nadam se da će ovaj podvig da nas pokrene“, preneo je Radnički izjavu popularnog Bode.

I zaista, ako postoji idealan protivnik da se razbije maler u mečevima na strani, onda je to srpskoligaš, pa makar i slavne tradicije kakvu ima Sloboda iz Užica. Nije Kup Srbije prioritet Radničkom ove turbulntne sezone, ali u četvrtak ne bi smelo da bude kockanja sa ugledom protiv tima koji u zapadnoj grupi trećeg ranga takmičenja šest uzastopnih mečeva ne zna za pobedu na svom stadionu “Radomir Antić”.

Onda će, redom, doći OFK Beograd Mozzart Bet, Vojvodina, TSC... A to su rivali koji motivišu ovaj sastav Radničkog, zar ne?