Pep opet ono njegovo...

I opet, to je Gvardiola. I sve da se u dalekoj budućnosti pojavi nagrada koja će ozvaničiti njegov status u očima većine ljudi iz sveta fudbala neformalno najboljeg i najuticajnijeg trenera ikada, zauvek će ga pratiti to da je oduvek voleo da narodski rečeno izmišlja toplu vodu, da komplikuje onda kada sve deluje jednostavno ili što bi Englezk rekli 'overthink-uje'. U tome je najbolji. Ponajviše zbog toga je, veruje se i skoro pet godina kasnije, izgubio prvo od dva finala Lige šampiona, ono protiv Čelsija, odlučivši da utakmicu počne bez ijednog od dvojice defanzivnih vezista - Rodrija i Fernandinja. Kobna greška koju je izokola posle poraza priznao.

Ali ga to nije niti će ga sprečiti da eskperimentiše. Uostalom, da ne radi to što radi ne bi od Mateusa Nunesa, igrača ne preterano pametnog da igra u veznom redu, kako ga je jednom prilikom nazvao, napravio u aktuelnoj sezoni jednog od najboljih desnih bekova Premijer lige. Ili od levog beka Nika O'Rajlija vezistu bez kojeg - rezultati to potvrđuju - Siti gotovo da ne može. A, onda pomalo neshvatljivo prvog ostavi na klupi, a drugome promeni poziciju u jednoj od najvažnijih utakmica sezone.

Kada su mu novinari na konferenciji preneli da je, sa istog mesta na kojem je on u tom trenutku sedeo, Alvaro Arbeloa rekao kao se od Gvardiole uvek mogu očekivati iznenađenja, Pep je klimnuo glavom i sakrkastično, uz osmeh, rekao 'mnogo iznenađenja'. Pa, izgleda da ipak nije bio sarkastičan… Istumbao je sastav, izveo startnu postavu kakvu nije nijednom od starta sezone i doživeo brodolom u Madridu.

Da se razumemo, startna postava koju je Gvardiola izveo na Santijago Bernabeuu je na prvi pogled i te kako imala smisla. Real u poslednje vreme nije briljirao, a bez Kilijana Embapea, Rodriga, Džuda Belingema, Alvara Karerasa, sa defanzivno neodgovornim Trentom Aleksander Arnoldom na desnom beku i na drugoj strani pomalo zaboravljenim Ferlanom Mendijem koji je sinoć odigrao tek četvrtu utakmicu u 2026. godini, drugu kao starter, na Etihadu kao da su namirisali krv ranjenog rivala. Iz tog ugla gledano Sitijeva postavka sa četvoricom ultraofanzivnih fudbalera (Žeremi Doku, Antoan Semenjo, Erling Haland, Savinjo) je imala smisla, jer je delovalo da španski strateg želi da već posle prvog meča završi najveći deo posla.

I krenuo je Siti nadahnuto, u uvodnih petnaestak minuta nagovestio da su mu namere baš takve, da prebrine brige pre nego što se od odsutnih fudbalera Reala vrati za revanš, ali se već sa prvim golom Federika Valverdea mančesterski tim raspao i kako je vreme prolazilo mane Gvardioline postavke su krenule da isplivavaju na površinu. Već na poluvremenu je bilo jasno da je pogrešna, da se rizik nije isplatio. Ispostavilo se da je umesto Arbeloe i njegovog tima Pep iznenadio svoje fudbalere, koji su vremenom bili sve nesigurniji u ono što rade.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Poslednjih nedelja Siti je uglavnom igrao u 4-2-2-2 formaciji, koja mu je vratila stabilnost i ponovo ga učinila kandidatom za titulu; sa četvoricom igrača u veznom redu koji bi najčešće formirali dijamant iza najisturenijih Erlinga Halanda i Antoana Semenja. Niko O‘Rajli je sa levog beka pomeren u vezni red gde je sa Rodrijem i Bernardom Silvom oformio osovinu, njega je na boku zamenio Rajan Ait Nuri, dok je na suprotnoj strani širinu donosio Mateus Nunes.

Međutim, pomenutog u Madridu nije bilo.

Umesto Nunesa je zaigrao Abdukodir Husanov, Ait Nuri je vraćen na klupu, a O‘Rajli na poziciju levog beka, što je Rodrija i Bernarda Silvu bez podrške trećeg čoveka u defanzivi ostavilo na sredini terena izložene zverima Federiku Valverdeu i Oreljenu Čuameniju, kojima fizički nisu mogli da pariraju.

Gvardiolu je, čini se, malo prevarila i utakmica sa Njukaslom u osmini finala FA kupa, verovatno najbolja koju je Savinjo odigrao ove sezone. Kao da ga je zahvaljujući njoj nagradio ulogom startera protiv Reala, ali je Savinjo opet bio Savinjo. Na duže staze nekonstantan, nesposoban da se iznova ponavlja, sinoć – nevidljiv. A, sinoć kao da je samo ugušio Antoana Semenja.

Semenja kojem je utakmica u Madridu bila debitantska u Ligi šampiona. Baš kao i Marku Geiju, koji je po oceni britanskih kolega protiv Reala odigrao najslabiju partiju od januarskog dolaska u klub. Ni ostale kolege iz odbrane se nisu proslavile, O‘Rajliju je Valverde pobegao i kod prvog i kod drugog gola, a te defanzivne greške imale su ogroman uticaj na krajnji rezultat. Ipak, fokus ostrvskih medija je posle utakmice bio na Gvardiolinim odlukama, za mnoge spornim. Ne i za njega.
"Koliko puta je Niko O‘Rajli igrao levog beka ove sezone, koliko puta? Jedino što smo promenili jeste Husanov, jer sa Vinisijusom na tom delu terena želeli smo nekoga ko može da kontroliše situaciju. Savinjo je igrao neverovatno dobro protiv Njukasla, Doku je uvek neverovatna pretnja, iskustvo Bernarda i Rodrija, imamo trkače sa Nikom i Antoanom u centralnom delu, to je bila ideja. Rotaciju sam napravio u Njukaslu, igrao sam sa devet različitih igrača. Cilj je bio da ih naša krila ‘spuste‘, ljudi na sredini u ‘džepovima‘, blizu šesnaesterca, brzi igrači pozadi, to je bila ideja", pravdao se Gvardiola kasnije na konferenciji.

Dok ga slušate kako ovako rezonuje svoje odluke, zaista je teško ne saglasiti se sa njim, ali... Semafor govori drugačije. Zato će utakmica sa Realom završiti na smetlištu propalih Pepovih eksperimenata u noćima Lige šampiona, zajedno sa onim protiv Totenhema 2019, Liona 2020, sa Čelsijem 2021...