Perica Ognjenović počeo ukrajinsku priču: Nas Srbe nije strah rata kao druge

Perica Ognjenović je na počecima igračke karijere bio mnogo zvučnije ime nego kada je počeo sa trenerskim poslom.

Nekadašnji biser Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije je krajem prošlog veka Marakanu zamenio belim dresom Real Madrida kao jedan od najtalentovanijih igrača u Evropi. Ali veliki potencijal nije pokazao u Kraljevskom klubu i krenuo je pad u karijeri koja je mnogo obećavala. Put ga je vodio kroz Kajzerslautern, kineski Dalijan, kijevski Dinamo, francuski Anže, malezijski Selangor, grčke klubove Ergotelis i Kaliteu da bi karijeru završio u Jagodini.

Počeci trenerske karijere su bili skromniji da bi nedavno prilično iznenađujuće dobio prvi zvučan posao. Postao je trener Metalista iz Harkova, trenutno sedmoplasiranog tima ukrajinskog šampionata čiji nastavak je planiran za početak marta.

U razgovoru za ukrajinske medije, Ognjenović kaže da polako hvata konce i uklapa se u novu sredinu.

„Radimo zajedno već nekoliko dana i slika mi je jasnija. Ali tek posle pripremnih utakmica ću moći detaljnije da uvidim kvalitete igrača“.

Do sada u prijateljskim mečevima niste imali uspeha pošto ni na jednom od četiri odigrana niste uspeli da date gol.

„Imali smo jake kondicione treninge pa je ekipa bila pomalo umorna. Mi smo tek počeli sa pripremama, a rivali protiv kojih smo igrali su završavali pripremni period. Trenutno nam rezultat nije u prvom planu. Najbitnije je da budemo spremni kada počne liga“.

Planirate li pojačanja?

„Gledamo neke igrače, a neki su nam i tu na probi. Mislim da će biti pojačanja. U situaciji smo da možemo i u Evropu, i u borbu za opstanak“.

Kako ste se uklopili sa pomoćnicima u stručnom štabu?

„Tek se upoznajemo i učimo da radimo zajedno. Verujem da sa mnom u timu rade dobri ljudi i stručnjaci“.

Kada ste dobili ponudu iz Ukrajine, da li ste dugo razmišljali?

„Iskreno, nisam mnogo. Poznajem istoriju Metalista i znam da je ovo ozbiljan i dobar klub. Velika mi je čast što me je pozvao Metalist“.

Da li vas je bilo strah zbog rata u Ukrajini?

„Znate da je i u Srbiji bio rat. Verovatno zbog toga imamo manji strah od rata nego ljudi iz ostalih država. Sve ovo se nama već desilo. Daće Bog da se i ovo u Ukrajini završi brzo“.

Dvojica tvoj zemljaka Milan Obradović i Marko Dević važe za klupske legende Metalista.

„Znam ko su, bili su vrlo dobri fudbaleri. Devića ne poznajem lično, a Obradovića tek površno“.

Postoje glasine da finansijska situacija u Metalistu nije dobra.

„Fokusiran sam na posao i ne vidim nikakve probleme u klubu. Trenutno smo u trening kampu u Turskoj i svi uslovi za dobar rad su nam obezbeđeni“.

Kako je do sada išla vaša trenerska karijera?

„Prvi poziv sam dobio od jednog bosanskog kluba ali nikada nisam suštinski postao njihov trener. Počela je pandemija koronavirusa, ispali su u drugu ligu i nisam želeo da radim tamo. Pre toga sam trenirao mlađe reprezentativne selekcije Srbije i Crvene zvezde. Metalist je najbolji klub koji sam trenirao do sada“.

U igračkoj karijere ste igrali za klubove poput Real Madrida i Dinamo Kijeva. Kako se sećate tih dana?

„Lepe su to uspomene. Svi znaju kakav je Real klub. Proveo sam tamo dve godine, osvojili smo Ligu šampiona u tom periodu. Ali nisam imao sreće da mnogo igram jer sam imao stalne probleme sa povredama. Igrao sam samo malo kod Visentea Del Boskea. Ostao sam u kontaktu sa nekima od tadašnjih igrača poput Raula, Redonda, Roberta Karlosa, Seladesa, Makelelea... U Dinamo sam došao posle ozbiljne povrede. Skoro godinu dana nisam igrao fudbal. Tadašnji trener Aleksej Mihaljičenko je imao dobru selekciju igrača za tim kakav je hteo i verovatno mene nije video u tom sistemu“.

Ognjenović je ugovor sa Metalistom potpisao do kraja sezone.