Pet na pet - Irfan Mensur: Ulogom nosača torbe Ivice Osima prvi put postadoh glavni dasa u kraju!

Mozzart sport i u današnjoj rubrici „Pet na pet“ ima jednu izuzetno zanimljivu ličnost iz sveta glume. Osim što je glumac, on je i reditelj, scenarista i pedagog, a bio je i voditelj kviza „Ruski rulet“. U pitanju je Irfan Mensur, koji je uzeo učešća i u našojh humanitarnoj akciji „Humanitarni tiket u podne“ i time pokazao da u sebi nosi i Samarjanski duh.

Naš "pet na pet" gost, rođen je u Sarajevu, ali se kasnije preselio u Niš gde je završio Gimnaziju. U Nišu se zainteresovao za glumu,tako da je njegov izbor studija bio Fakultet dramskih umetnosti u u Beogradu. Studirao je i diplomirao u klasi profesora Minje Dedića. Debitovao je u filmu „Brze godine“. Odmah nakon toga je igrao u velikom broju filmova i serija, počev od uloge u „Pozorištu u kući“, preko filmova „Bataljon je odlučio“, „Sinovi“, „Sarajevski atentat“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“; „Ljubavni život Budimira Trajkovića“... Ulogu je imao i u najpopularnijoj seriji nekadašnje Jugoslavije „Povratak otpisanih“. Broj uloga koji je Irfan imao je zaista izuzetno veliki. Ne možemo zaboraviti njegovo učešće u filmovima „Laf u srcu“, „Mirisu dunja“, „Boj na Kosovu“, „Nebeska udica“., „Siroti mali hrčki“.Uzimao je učešća i u ulogama naših poznatijih serija, kao što su „Moj rođak sa sela“, „Selo gori, a baba se češlja“, „Miris kiše na Balkanu“, „Ravna Gora“, kao i u našoj prvoj telenoveli, „Jelena“. 

Punih šesnaest godina, tačnije od 1974 - 1990. godine je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Kao član tog pozorišta dobio je dve njihove godišnje nagrade. Trenutno se bavi pozorišnom pedagogijom i režijom. Ima dvoje dece, sinove Filipa i Pavla. S obzirom da je glumi posvetio dobar deo svog života, Mozzart sport je uspeo da otkrije da li Irfan, pored nje krije u sebi i sportsku veštinu i duh.

1. Da li ste svojevremeno trenirali neki sport i koji?
Jesam. Trenirao sam odbojku. Bio sam i omladinski reprezentativac BiH. Čak sam bio pozvan i u omladinsku reprezentaciju tadašnje Jugoslavije. Na moje opredljenje da treniram baš ovaj sport, uticala je ulica. U to vreme se deca na ulici igrala odbojku, košarku, mali fudbal. Kada sam se iz Sarajeva preselio u Niš, počeo sam da posećujem pozorište, bioskop i shvatio da postoji još nešto osim sporta. Virus glume mi je ušao u krv, iz Niša sam se preselio u Beograd i otišao pravo na Fakultet dramskih umetnosti.

2. Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?
Nikada nisam imao uzora. Celog života sam želeo da izađem iz anonimnosti i sivila života. Hteo sam da pobegnem od osrednjosti i želeo da me poznaju ljudi i malo šire od mesne zajednice.

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
U Sarajevu sam živeo blizu Željovog igrališta. Non-stop sam bio na terenu. Gledao sam sa tribina čuvenu generaciju u kojoj su igrali Ivica Osim, Josip Katalinski i mnogi drugi. I dan danas navijam za Želju, pratim njihove utakmice i postignute rezultate. Jednom prilikom, kada sam bio dečak, uneo sam sportsku torbu Ivice Osima na stadion i danima sam bio glavni u kraju.

4. Koji sportski događaj Vam je ostao usećanju , a koji ćete pamtiti celog života?
Kao omladinac bio sam priključen prvom timu odbojkaškog kluba Bosna iz Sarajeva. Otišli smo u Zagreb na  utakmicu protiv Mladosti koja je bila prvak eks Jugoslavije. Bili su odličan ti i imali najboljeg igrača, Kosa. Dok je bilo zagrevanje, Kos je smečovao jednu loptu, pogodio me pravo u glavu i bukvalno onesvestio. Utakmicu sam maglovito posmatrao sa klupe, ali je ipak ostala neizbrisiva iz mog sećanja.

5. Životni i sportski moto?
U životu me interesuje samo prvo mesto. Da sam kojim slučajem izabrao da budem vodoinstalater ili automehaničar, opet bih želeo da budem najbolji i da moja automehaničarska radnja bude najbolja u kraju.

6. Irfran se odlučio da odgovori i na naše šesto, bonus, razume se kladilačko pitanje... Kako izgleda njegov tip dana?
Interesanrno mi zvuči meč Bundeslige između Hamburgera i RB Lapciga. Mislim da tu mora da bude golova, ako ne i goleade. Zato bih tu tipovao na igru UG 3+!

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin

(Foto: Printscreen)

[email protected]