PET NA PET - Ranko Despotović: Prelepe uspomene nosim iz Japana i Australije gde sam igrao sa Del Pjerom
Vreme čitanja: 3min | uto. 20.07.21. | 09:29
Nekadašnji reprezentativac živi u Mursiji, a upravo je sa desetkom stekao Pro licencu
Naš sutrašnji učesnik u “Humanitarnom tiketu u podne” fudbalsku karijeru gradio je u Slogi iz Lipničkog Šora, Loznici, Vojvodini i šabačkoj Mačvi. To je to što se tiče domovine, ali mnogo je interesantnije da je igrao u šest španskih ekipa od Mursije, gde i sada živi, preko Salamanke, Đirone, Alavesa, Kadiza do Marbelje. Navijači u Španiji na utakmice dolaze sa sendvičima, porodično i jednostavno uživaju u fudbalu.
Iz Španije Ranka Despotovića fudbalski put doveo je do japanske Urave. Kluba koji na svakoj utakmici ima minimum 45 hiljada navijača. U Japanu je uvažavao kolege, disciplinovano se ponašao, imao poštovanje koje Japanci zahtevaju. Da bi se uspelo u zemlji izlazećeg sunca neke smernice se moraju ispoštovati. Ništa manje interesantno nije bilo ni u Australiji. Video je najlepši grad na svetu Melburn, igrao je sa Alesandrom Del Pjerom. Za Aleksa ističe da je porodičan čovek, da su mu deca na prvom mestu, da tiho priča, gospodski se ponaša, da je osvojio sve što se moglo uzeti, a da je uvek spreman da posavetuje saigrače.
Izabrane vesti
Da se vratimo u Španiji u kojoj je Despotović upravo stekao UEFA Pro licencu. Na prve dve godine školovanja imao je 15 predmeta, na trećoj 16 ispita koje je položio sa najvišim ocenama. Raduje se što je sve dao u roku, što je diplomirao sa desetkom na temu “Važnost napadača u profesionalnoj ekipi”. Posebno je istraživao koliko golova su postigi navalni igrači u četiri najjače lige Evrope za poslednjih pet godina. Trenutno se odmara od učenja, ali i razmišlja gde bi voleo da započne trenerski rad. Privlače ga Australija, Azija, zašto ne i domovina Srbija.
Živi u Mursiji sa nežnijom polovinom Marijom del Rosijom sa kojom ima troje dece, trogodišnju Danijelu i blizance Gorana i Marka.
Evo odgovora fenomenalnog čoveka Ranka Despotovića na naših pet pitanja.
1.Da li ste svojevremeno, pored fudbala, imali dodira sa još nekim sportskim aktivnostima?
“Nikako jer sam toliko voleo fudbal da sam već kao dečak razmišljao da ukoliko ne postanem fudbaler postaću kasir. Ipak, san mi se ostvario”.
2.Ko Vam je bio uzor u tinejdžerskim danima?
“Jedan je Peđa Mijatović, čak sam i kosu pokušavao da ‘montiram’ kao Peđa. Da ne pričam da sam želeo osmicu na leđima, a da su mi davali sedmicu pa smo se našli na broju devet. Voleo sam Mijatovića u Partizanu, Realu i Valensiji”.
3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?
“Imam ih tri. Prvi je Vojvodina jer smo je vratili tamo gde pripada, napravili smo kolektivni uspeh. Potom Mursija gde i sada živim, a treći je japanska Urava. Klub na svakoj utakmici ima po minimum 45 hiljada gledalaca. Posle Hirošime najveći je u Japanu”.
4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“U sećanju je sijaset utakmica i sezona, ali da krenemo nekim redom. Za Slogu uz Lipničkog Šora igrao sam kao kadet, bonus igrač koji je dao osam golova. Nikada nismo izgubili na domaćem terenu. Na pripreme sa Vošom otišao sam u farmerkama, bez opreme…Miki Rajevac mi je bio fudbalski otac. Bocnuo sam Partizan u Humskoj za našu pobedu sa 1:0. Za moj dolazak u Španiju zaslužan je Havijer Klemente, naš nekadašnji selektor, a pamtim i debi za našu reprezentaciju. Igrali smo protiv Kazahstana i slavili sa 1:0”.
5.Životni i sportski moto?
“Sanjajte velike snove i kada vam se ne ostvaruju. Uvek sam se tom rečenicom nosio kroz karijeru”.
Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu iz kvalifikacija za Ligu šampiona, Dinamo – Omonija. Trener Omonije izjavljuje da je Dinamo veliki favorit. Modri su startovali porazom od 2:0 u domaćem šampionatu. U Superkupu Kipra Omonija je slavila nakon penala. Do sada klubovi nisu igrali međusobne utakmice.