Pet segmenata Partizanovog posrnuća u Nišu

Kažeš transformacija, misliš problemi. Kad pokuša da menja ličnost ponekad čoveku deluje da kida meso od kostiju, a isto važi za fudbal u procesu preobražaja stila igre. Obično na početku boli. Dokazano na primeru Partizanovog gostovanja u Nišu, gde je do boda stigao slučajno u dubokoj nadoknadi vremena, mada je suštinski ostao bez dva ukalkulisana pre okršaja sa Radničkim u drugom kolu Mozzart Bet Superlige.

I to u tek drugoj zvaničnoj utakmici llije Stolice u ulozi šefa stručnog štaba. Nova ideja, modifikovana formacija, drugačiji zahtevi pojedincima u odnosu na prethodnih nekoliko sezona jesu vidljivi, s tim da je isto tako uočljivo da će u zahtevnom procesu prilagođavanja na njegov model biti problema. Poput onih na Čairu, gde je viceprvak države u većem delu meča izgledao pogubljeno. I to samo desetak dana pošto je sportski direktor Ivica Iliev glasnim razmišljanjem konstatovao kako je napravio "najbolji tim u poslednjih nekoliko godina". Ruku na srce, u petak veče u kombinaciji nije bilo Fusenija Dijabatea, ali se zato videlo da je osim najzvučnijeg Parnom valjku i te kako potrebno još pojačanja da bi izgledao pristojno. Jer, onih skoro 100 minuta rvanja sa ekipom Tomislava Sivića delovalo je negledljivo. Uprkos tri postignuta gola.

KOD STANOJEVIĆA NIJE BILO OVAKO

Jedan od uočljivijih problema Partizana s početka prvenstva je odbrana. Bilo je ozbiljnih propusta i u Ivanjici, samo što tad nije imao ko da kazni greške. Na Čairu jeste. Bojan Mlađović, Stefan Dimić i Lazar Jovanović su uništili defanzivnu liniju crno-belih i pokazali da na njenom renoviranju i te kako mora da se radi. Temeljno. Da nije ni izbliza završen proces rekonstrukcije.

U odnosu na prethodno gostovanje u Nišu mesta startera zadržali su Igor Vujačić i Slobodan Urošević (na prolećnoj premjeri je u ranoj fazi Nemanja Stevanović među stativama zamenio povređenog Aleksandra Popovića), a izdanje je bilo suprotno sa Aleksandrom Filipovićem, Svetozarom Markovićem i u drugom delu Zlatanom Šehovićem. Sredinom februara Radnički skoro da nije ni ugrozio crno-bele. U petak veče je delovao u pojedinim trenucima kao da je u višem stepenu prenosa u odnosu na Parni valjak, da njegovi ofanzivci tutnje pored zbunjenih odbrambenih fudbalera gostiju.

Posledica su tri primljena gola, dva velika zicera i jedna prečka. A ta tri gola su najviše što je Partizan primio u superligaškoj utakmici još otkako je poražen od Vojvodine u Novom Sadu na oproštaju Sava Miloševića krajem avgusta 2020. Što znači da za skoro dve godine mandata Aleksandra Stanojevića nije triput matiran na susretu našeg prvenstva. A takvih je bilo 69!

PREKID

Što je Partizanova odbrana u drugom kolu Mozzart Bet Superlige ličila na Vilu promaju može da se tumači na više načina, ali je indikativno da je načeta iz prekida. I to iz prve situacije koja je zamirisala na opasnost. Samo što je počela utakmica Saša Marjanović je izveo slobodan udarac, Anton Tolordava prebacio do Bojana Mlađovića, a njihova kombinacija glavom ispostavla se kobnom po Nemanju Stevanovića. Na semaforu je pisalo 1:43! Toliko je izdržala odbrana crno-belih, što znači da je koncentracija ozbiljan problem. Makar koliko i prekid. Pogotovo što je Marjanović pretio u prvom, a Aleksandar Pejović u drugom poluvremenu (prečka).

Sve to pred očima Strahinje Pandurovića, člana stručnog štaba zaduženog za prekide. Da li igrači ne čuju ili ne razumeju trenera ili klupa nije u stanju da im prenese šta želi tema je za analizu u Partizanovoj svlačionici. Pogotovo što je u prethodnom prvenstvu dosta dobro funkcionisao i defanzivni i ofanzivni prekid, ali na početku ovog ni na jednoj strani terena se ne primećuje jedan od znakova raspoznavanja iz minule dve godine.

Čak je bilo nekoliko stuacija na suprotnoj strani, da Patrik Andrade ubaci loptu pred peterac Radnilčkog, a nijedan od tih ubačaja nije bilo produktivan.

KRATKA KLUPA

U Partizanu su govorili da je proces formiranja tima završen. Govorili kako im nije potreban ni novi, rezervni, špic. A onda je došla utakmica u Nišu i na njoj se videlo da ekipa nije baš popunjena kako se to činilo. Da ovaj kadar kakav je na raspolaganju Iliji Stolicu ne izgleda dovoljno širok da bi se takmičio na tri fronta, bez obzira što se tek čeka debi Fusenija Dijabatea i povratak u trenažni proces Nemanje Jovića i Ljubomira Fejse.

Primera radi, na Čairu se golim okom moglo primetiti da kvalitet Partizanove igre nije podignut ulaskom sveže krvi za klupe. Štaviše, ideja da Zlatan Šehović, kao levonogi defanzivac, igra desnog beka ispostavila se fatalnom i ključnom za gubitak planiranih bodova; Aleksandar Lutovac jeste iznudio penal na kraju, ali ga nije bilo u polju; Kristijan Belić je delovao pogubljeno za malo više od pola sata; Filip Holender je opet pokazao koliko je posrnuo prethodne sezone; Nikola Terzić nije doneo ništa po strani iako mu je to jedan od zaštitnih znakova.

Stolica nezadovoljan posle Niša: Moramo da budemo više zaštićeni; VAR nije radio, videli smo neke snimke

Nijedan od fudbalera koje je Stolica ubacio ne može da se pohvali da je uticao na promenu ritma. I to ne važi samo za meč sa Radničkim. Većina njih nije u stanju da funkcioniše pod pritiskom i(li) donese Partizanu isto koliko i starteri, što nameće zaključak o kratkoj klupi i potrebi da se angažuje još neki fudbaler. A Stolica je za takvima vapio otkako je došao. Samo je pitanje da li ga pretpostavljeni razumeju, jer ovaj Partizan izgleda kao onaj sa Savom Miloševićem. Dobar samo kad i ako mu igraju prvih 11. A fudbal su nekad i rezervisti.

IDEJA STOLICE BEZ PRIMENE PO LOŠIM TERENIMA

Pomenute transformacije projektovane od strane Ilije Stolice podrazumevaju i promenu stila igre. Zamisli stratega crno-belih podrazumevaju osvajanje prostora i dominaciju kroz posed, međutim pas igra nije primenljiva u svim okolnostima. Primarni preduslov predstavljaju uslovi odnosno teren, a šef stručnog štaba Partizana primedbe na podlogu sa pravom je imao već u drugom kolu. "Visoka trava" na koju se žalio Stolica apsolutno je realan faktor, međutim jednako je važno u ostvarenju zamisli je i da stručni štab na raspolaganju ima igrače sposobne da kroz dodavanja osvajaju dragoceni prostor, počev od štoperske linije.

Utakmica na Čairu nagovestila je problem sa kojim bi crno-beli mogli da se ozbiljnije suoče u jesenjem periodu kada će po tradiciji kvalitet terena širom superligaške mape usled vremenskih uslova biti još skromniji. Iz tog razloga izvesno je da klubu u Humskoj neophodna i alternativa za primarni stil igre i igrač koji će poput grtalice biti sposoban da napravi put Parnom valjku do bodova i u situacijama kada će uslovi za igru predstavljati makar jednaku prepreku kao i rival.

ORILO SE "UPRAVA NAPOLJE"

Izdanje crno-belih u Nišu bilo je povod za negativne povike sa tribina te se posle dužeg vremena na utakmicama crno-belih zaorilo "uprava napolje". Iz poruke navijača moguće je protumačiti da navijači vide rukovodioce kao glavne krivce za Partizanovo posrnuće. Izvor reakcije sa tribina ne treba tražiti samo u izdanju crno-belih u drugom kolu Mozzart Bet Superlige već u čitavom ambijentu u i oko kluba. Iako je Parni valjak tek na početku nove sezone izvesno je da crno-bela javnost posle tri godine suše kada su trofeji u pitanju gubi strpljenje i da sa znatno više kritike gleda na svako novo bledo izdanje.