Petar Sukačev bi mogao stopama Stefana Bukinca

Možda rezultatima u Evropi nije doprinela nacionalnom koeficijentu u prethodnih nekoliko sezona, ali bi srpski fudbal, odnosno A tim reprezentacije Srbije, mogao da ubira plodove rada Novosađana u narednom periodu.

Naime, u domaćim okvirima, pa i u evropskim, kvalitetni levi bekovi plaćaju se suvim zlatom. Svedoci smo toga godinama unazad, primera ima na pretek, a najskoriji i ujedno najbizarniji stiže iz Novog Sada, odnosno Vojvodine, u vidu Lukasa Barosa, naizgled prosečnog brazilskog fudbalera koji je zbog svojih partija na Karađorđu, u ulozi levog beka, zaintrigirao čak i selektora Orlova Veljka Paunovića. Toliko da je novoimenovani selektor Srbije razmišljao o potezu koji bi predstavljao presedan na ovim prostorima – da priključi stranca reprezentaciji.

Naravno, od toga neće biti ništa, bar kada je reč o Barosu u dresu Orlova – ne za sada. Ipak, ovakav primer jasno oslikava koliko su i prosečni levi bekovi tražena roba u današnjem fudbalu.

E tu nas ova priča vraća do, često potcenjenog u javnosti, novosadskog superligaša, koji je iz svojih redova nedavno izbacio jednog perspektivnog levog beka u vidu Stefana Bukinca. Kockale su se Lale sa momkom koji je prošao sve nivoe u Omladinskoj školi „Ilija Pantelić“, dali mu mesto startera – i to im se isplatilo.

Januarski transfer Bukinca u Jang Bojs doneo je u kasu Vojvodine 2.200.000 evra, ali i podstakao Lale da nastave da ulažu u svoju decu. Potvrdu svog rada dobili su i kroz reprezentaciju, budući da je Bukinac nedavno zabeležio i debi u prvom timu Orlova, i to u duelu sa aktuelnim evropskim prvakom Španijom. Sada su Novosađani, vođeni ovim primerom, karte stavili na još jednog mladog fudbalera, koji bi mogao da pođe stopama Stefana Bukinca, a po mišljenju stratega Stare dame i da ga nadmaši.

Primer za udžbenike kako se krči put od Mozzart Bet Prve lige do prvog tima Vojvodine dao je u prethodnim sezonama 20-godišnji Petar Sukačev. Momak iz Jagodine, koji je prošao i mlađe selekcije Crvene zvezde, pre više od tri godine stigao je u Novi Sad, gde je postepeno, kroz Vošin omladinski pogon i FK Kabel, usavršavao svoje fudbalske veštine. Sada se profilisao kao startni bonus u prvom timu Lala i „švajcarski nož“ Miroslava Tanjge. Od dolaska među Novosađane, Sukačev je igrao na oba boka, mahom kao krilni napadač, da bi ga  Tanjga po dolasku na klupu postavio na levog beka, sa naglašenim ofanzivnim zadacima – gde je momak iz Jagodine zablistao.

Njegova velika prednost je što i dalje može vrlo lako da odigra i na krilu, u šta smo se uverili u prvom kolu plej-ofa, kada je zatresao mrežu Crvene zvezde i upisao svoj prvenac u Vošinom dresu. I protiv Partizana je visokim presingom zadavao velike probleme odbrani crno-belih, ali i golmanu Miloševiću, koji je zbog upornog mladića u nekoliko navrata bio primoran na panične reakcije sa loptom. Međutim, još od odlaska Bukinca u inostranstvo, šef struke Stare dame je u Sukačevu video idealnu zamenu za  Bukinca na levom beku.

„Zato ne kupujemo igrače, jer računamo i na Etu koji se bliži povratku, na štoperu može da odigra i Butean. Levo imamo Lukasa Barosa, a sada beka pravimo i od Petra Sukačeva, koji ima potencijal da bude bolji i od Stefana Bukinca. Tu je i pitanje bonusa, moramo da balansiramo startnih 11 kako bismo bili dovoljno kompetitivni na svakom delu terena“, govorio je Tanjga za Mozzart Sport u finišu zimskog prelaznog roka.

Naravno, imajući u vidu da sjajne partije na levom boku pruža Lukas Baros, nije realno da Sukačev u potpunosti izbaci brazilskog beka iz rotacije, iako je to pre odlaska u Bern uradio Bukinac.

Ali, upravo zbog svoje polivalentnosti, Sukačev može da dođe do izražaja. Kada je Baros u formi, to ne znači da Sukačev mora da bude na klupi – može da zaigra i u navali. Viđali smo ga čak i na desnom krilu u nekoliko navrata, a vremenom ćemo ga verovatno videti i na poziciji desnog beka, u nedostatku boljih rešenja.

Sve ovo uliva optimizam Lalama da bi Sukačev mogao da bude ogroman adut u igri Stare dame u budućnosti, pa vremenom i još jedna milionska prodaja novosadskog superligaša. Na sinoćnjem susretu sa Železničarom bio je jedan od najboljih pojedinaca na terenu – sekao je napade Dizelke, pokrivao leđa saigračima, „zujao“ u napadu i nagovestio da bi, ukoliko u potpunosti ispuni svoj potencijal, mogao da postane ozbiljan adut kako za Vojvodinu, tako i jednog dana za reprezentaciju Srbije – i to na deficitarnoj poziciji.