Petrićevi Orlići na skeneru Ranka Stojića: Draškić bolji od Glazera, Cvetković je profil Benzeme

Prošlonedeljni uspeh dve mlađe reprezentativne kategorije Srbije još odjekuje. Željni smo i žedni dobrih vesti u srpskom fudbalu i, kada se već dogode, valja ih konzumirati što duže. Omladinska reprezentacija Srbije (U19) plasirala se na Evropsko prvenstvo, u super jakoj konkurenciji na kvalifikacionom turniru u Portugaliji, dok je kadetska (U17) na turniru u Pančevu overila vizu za novembarski Mundijalito u svom uzrastu.

O uspesima selekcija koje su sa klupe predvodili Gordan Petrić i Igor Matić iz stručnog ugla podrobno je za Sportinjo govorio Ranko Stojić, direktor za strategiju i razvoj Fudbalskog saveza Srbije, koji je sve vreme bio uz omladince u Portugaliji.

“Jako sam zadovoljan, jer posle dužeg vremena imamo dve selekcije koje su perkseptiva srpskog fudbala. I igrači su pojedinačno vrlo perspektivni, a grupno su to selekcije koje su važne za sistem i za Fudbalski savez Srbije. Svi će oni jednom biti spremni za A tim. Pogledajte recimo U19, trebalo je obezbediti plasman među sedam najboljih reprezentacija na kontinentu. Tu je i Vels kao domaćin, koji je direktno kvalifikovan, a ovi koji su se plasirali su sedam najboljih i Srbija je među njima. Ne može samo da vam se posreći na turnirskom takmičenju. Može u jednoj utakmici, ali u tri nikako. Poljska je fantastična, Portugal da ne govorimo, Engleska nije primila gol dve godine. I nije ga primila ni posle nas, na preostale dve utakmice. Kad je bio žreb, seo sam sa saradnicima, konstatovali smo da neće biti lako, ali rekao sam da idem sa ekipom u Portugal. Svi su bili skeptici, moji prijatelji su me odgovarali od toga, rekli su mi da je izgubljena priča, da je loše za imidž da idem. Rekao sam da želim da idem baš zato što je mnogo teško i što im je neophodna podrška. Važno je da najodgovorniji stanu iza projekta”, počeo je priču Stojić.

On se posebno osvrnuo na, pre ovih turnira, dosta osporavane selektore Petrića i Matića, kojima je poverenje svojevremeno dato posle rezultatski ne baš uspešnog rada u superligaškim klubovima u Srbiji:

“Bilo je dosta kritika, bez obzira na to što smo se plasirali (na završni kvalifikacioni turnir, prim.aut). Otišli smo kao drugi, doživeli smo ubedljiv poraz od Hrvatske. Bilo je ideja da se menjaju stvari, da se smeni selektor Gordan Petrić. Međutim, držali smo se zajedno mi u sportskom sektoru, uz podršku generalnog sekretara Branka Radujka. Mi smo selektore dovodili u dogovoru sa prošlim direktorom Nikolom Lazetićem. Postavljeni su i Zoran Mirković i Gordan Petrić i Igor Matić. Hajde da budemo realni, nemamo mi previše kvalitetnih trenera ni klupskih, a ni za selektora. Ovi momci imaju dobar profil.”

(@FSS)

Stojić potencira odsustvo bilo kakve sujete kod Petrića, u smislu da je bio otvoren i za dodatnu pomoć u komunikaciji sa igračima:

“Gordan je fantastičan, svi znaju njegove ljudske kvalitete, on i ja smo u prijateljskim odnosima. Ali da pričamo skroz objektivno - vrlo sam zadovoljan načinom kako je to vodio. I tehnički i taktički i u smislu komunikacije sa igračima. Svi smo se držali kao tim. Moja uloga je bila pre svega da podržim selektora i stručni štab. Međutim, selektor ima tu širinu da mi je rekao da pričam sa igračima slobodno. Nisam mnogo, to se uvek svodilo na nekoliko rečenica, pogotovo sa dvojicom kapitena, Veljkom Milosavljevićem i Mihajlom Cvetkovićem. Želja svih nas bila je da imamo i trećeg kapitena iz sredine terena. Hteli smo da to bude Vasilije Kostov.”

Usledila je pojedinačna analiza vodećih igrača ove generacije:

“Maksimović je bio fantastičan. Pitali smo se koliko će moći s obzirom na nedostatak takmičenja, mnogo je dao i ne samo ofanzivno nego i defanzivno. Zatim Vasilije Novičić, koji je prototip modernog veznog igrača. Onda Jovan Milosavljević, koji je odigrao perfektan meč protiv Engleske. Pretrčao je 11.500 metara. To je vrhunski uspeh. Onda mali Mladenović, koji je ušao u prvoj utakmici. U svakoj liniji tima dobili smo mnogo. Kapiteni su bili sjajni, uticali su na ceo tim, ne samo fudbalski nego i mentalno.”

Ovoj generaciji pripada i Vasilije Kostov, ali je on martovsku akciju proveo trenirajući (ne i igrajući protiv Španije i Saudijske Arabije) sa seniorskom reprezentacijom.

“Petrić je pokazao entuzijazam, išao je u Englesku, Nemačku, Švajcarsku, pričao sa igračima. Moram da istaknem i ulogu Veljka Paunovića. Da nije Veljko tu, ne verujem da bismo otišli sa ovako kvalitetnim timom. U staroj konstalaciji stanja nije bilo saradnje uopšte, mada ne volim da pričam o prošlosti. Veljko je postavio stvari i profesionalno i korektno. Nije on branio ni Kostov da bude deo tima, ali ne mogu da ulazim u to, jer nisam prisustvovao. Mislim da je napravljen dogovor između kluba i reprezentacije.”

Nastavio je Stojić da sipa komplimente:

“Najviše me oduševio tim. Recimo Simić je igrao perfektno, sa Veljom funkcioniše dobro, znaju se, ali njegova lična prezentacija je bila sjajna. Onda Avdić mali, uvek nasmejan, raspoložen, u dobrom raspoloženju. Mali Stojković je igrao odlično. Mali Kostić kad je ušao, dakle nije počeo, ušao je i napravio razliku. Mali Draškić je bolji golman od Glazera 20 odsto. Toliko je siguran, miran. Naši protivnici su imali zicere, nijednom se nije uplašio. U poslednjoj utakmici 0:0 sa Poljskom, šansa za njih, Draškić brani i mi na drugoj strani damo gol. Posvećenost selektora i stručnog štaba bila je na visokom nivou. Nekad je dobro imati i malu dozu straha, koja te ne blokira nego te gura da budeš još oprezniji i ideš napred, e tako je bilo.”

Mihajlo Cvetković (@FSS)

Poseban osvrt zaslužio je fudbaler sa odlučujućim učinkom u kvalifikacionim mečevima Mihajlo Cvetković:

“Mnogo volim Aleksandra Mitrovića, ali po profilu imamo modernije špiceve nego što je on. Na primer Cvetković je profil igrača kao Benzema. Talentovan je, može da igra centralnog napadača, može da igra iza, može levo, desno. Petrić ga je jednom koristio desno i bio je odličan. Čestitao sam mu posle te partije. Nije samo igrao napred, igrao je i defanzivno, bio je desni bek. Pre toga, imao je 70 minuta napora da se izbori sa tri štopera Poljske. To su odlični igrači, na celom turniru primili su tri gola. Onda imate Velju koji može da igra desnog beka. Avdić može da igra visoko, može u sredini terena.”

Ipak, nekadašnji alfa i omega Rada spušta loptu euforije kada su u pitanju očekivanja od tima na Evropskom prvenstvu.

“Sad je trenutak da spustimo loptu i radimo pametno. Mnogo dobrih reprezentacija nas čeka na završnom turniru. Nisu to samo Španci. Hrvatima pola tima igra u ozbiljnim klubovima u inostranstvu. Ukrajina je odlična. Dinamo Kijev je oduvek vodio na pripreme uz prvi tim i mladi tim, mnogo polažu u omladinski fudbal. Italijani će sigurno doći motivisani, da poprave imidž nacionalnog fudbala. Mnogo zavisi sad od nas koji vodimo i podržavamo igrače.”

Na kraju, reč, dve i o kadetima koji nisu prošli na Evropsko, ali jesu na Svetsko prvenstvo u svom uzrastu:

“Kadeti nemaju talentovane igrače kao omladinci, ali imaju i oni potencijal. Na primer nemaju Novičića u sredini koji je agresivan i izvodi prekide dobro, ali imaju recimo malog Dragana Anokića koji ima brze odluke u glavi, pregled igre, inteligenciju... Možda iz kadetske selekcije nećemo imati toliko vrhunskih igrača, ali ćemo imati dosta dobrih igrača. Sve se menja, videćemo, dug je period do novembra. Ne volim da gubim ni jedan jedini dan, a ne mesece, voleo bih da ih još više unapredimo, možda i pridobijemo neke nove igrače. Mnogo pažnje obražamo i na dijasporu. Pratili smo više od 150 igrača u dijaspori, a sad smo ih pozvali 26, oni su prošli filtere. Odbio nas je samo Ćatović iz Štutgarta. On je profil igrača kakav nam je potreban, ali u poslednjem trenutku odlučio se za Nemačku. Postoji još nekoliko njih koji se kolebaju, a koje bismo voleli da vidimo u dresu Srbije”, zaključio je Ranko Stojić u razgovoru za Sportinjo.