Piksi: Juče sam bio kralj, danas ništa ne znam o fudbalu! Na mrežama ti odmah odseku glavu

„ODIGRAM IZVANREDNO, ODEM U ŠKOLU I SVI ME GLEDAJU SA DIVLJENJEM“

Toliko o reprezentaciji. Za početak. Malo češljanja kroz sve ono što je bilo, kako je sa ušao u fudbal.
„Bila je to opsesija, strast, ljubav. Prvi fudbalski trening sam imao leta 1979. Igrao sam sam, radio sam šta sma hteo. Ljudi su govorili: „Vau, šta je ovo?“ Od početka sam bio najbolji“.

Prve profesionalne korake napravio sa 16 godina u dresu niškog Radničkog, još je išao u školu i bio prava zvezda u učionici i na hodnicima.
„Bio je to san. Odigram izvanrednu utakmicu vikendom, a u ponedeljak ujutru u školi me svi gledaju sa divljenjem. Postao sam zvezda veoma rano“, poručio je kroz osmeh Piksi.

Usledio je poziv u vojsku, godinu dana službe. Odrazilo se to na Radnički, ispao je u drugu ligu u njegovom odsustvu. Prelazak na viši nivo bio je logičan sled događaja, a za Dragana Stojkovića to je bila Crvena zvezda. Dobio je „desetku“, traku tokom boravka na Topčiderskom brdu…
„Broj „deset“ je simbol tima, on je njegov mozak“, kazao je Dragan Stojković i pomenuo Platinija, Zika, Maradonu, Zidana, Mesija i Nejmara, te istakao da su takvi profili retki:
„Danas ih treneri teraju da se brane i igraju jednostavno, sa dva dodira. Kako onda da procenite kvalitet igrača?“

Ne dopada mu se što treneri unikatima danas ne daju slobodu, već ih opterećuju defanzivnim zadacima. Ni kao igraču mu se to ne bi dopalo, a po talentu sebe vidi u rangu Lionela Mesija i Ronaldinja. Iz onih dana kada su navijači gledali i nisu treptali.
„Bio sam tog kalibra“.

„BIO SAM NAJBOLJI IGRAČ U JUGOSLAVIJI“

(©MN Press)

Dribling, tehnika, vizija – to osvaja navijače. Time se u igračkim danima Piksi isticao. I još jedan nimalo skroman odgovor…
„Bio sam najbolji igrač u Jugoslaviji“.

Na vrhuncu moći bio je tokom 1990. gdoine kada je Jugoslavija na Mundijalu izbacila Španiju.
„Praktično sam ih sam eliminisao“, našalio se strelac dva veličanstvena gola, od koji je jedan bio direktno iz slobodnog udarca.

Jugoslavija je potom naletela na Argentinu u četvrtfinalu. Na jednoj strani Dragan Stojković, na drugoj Dijego Armando Maradona.
„On mi je bio uzor, bio je najbolji igrač na svetu“, poručio je selektor Srbije i premotao film:
„Gledao sam njegovo zagrevanje, zabavljao se sa loptom. Rekao sam sebi: Danas je moja utakmica, uradiću sve što mogu da budem bolji od njega“.

Imala je igrača manje Jugoslavija od 31. minuta, dobio je crveni karton Refik Šabanadžović, no doterala je utakmicu do penala. Argentinci su prošli, jedan od trojice koji nisu realizovali jedanaesterac bio je Piksi. Nisu bili precizni ni Dragoljub Brnović i Faruk Hadžibegić.

Toga leta Piksi je prešao u Marselj, interesovali su se i Milan i Juventus, no sve pretekao ih je Bernard Tapi.
„Krajem novembra 1989. godine, Bernard Tapi je sam stigao u Beograd i rekao Crvenoj zvezdi: Došao sam da kupim Stojkovića. On je igrač koji mi je potreban da osvojim Ligu šampiona“.

„AKO OSVOJIMO KUP ŠAMPIONA, KO ĆE DOBITI ZLATNU LOPTU? PA, JA!“

Prisetio se još nekih anegdota…
„U tom trenutku bio sam najbolji na svetu. Maradona je bio pri kraju, Van Basten povređen. Nisam imao konkurenciju. Rekao sam sebi: Ako osvojimo Kup evropskih šampiona, ko će dobiti Zlatnu loptu? Pa, ja!“

Ipak, nije se tako završilo, priča nije imala srećan kraj. Zlatnu loptu nije osvojio.
„Da nije bilo povrede, 100 odsto sam siguran da bih je osvojio“.

Povreda je štošta povredila, a pre no što je do nje došlo – bilo je magično. Ušao je protiv Nice i zaslepeo Velodrom.
„Bilo je magično, odigrao sam izvanredno poluvreme“.

Već protiv Meca mu se ceo svet srušio. Sudario se sa golmanom i stradala mu je hrskavica u levom kolenu.
„Pre toga sam pao hiljadu puta. Ali, tada sam odmah znao da je ozbiljno“.

„NE MOGU DA ŠUTIRAM PENAL, DOĐAVOLA, TO JE MOJ BIVŠI KLUB“

(©MN Press)

Operisan je u novembru, vratio se u formu neposredno pred finale kupa Evropskih šampiona i nikako mu nije išlo u glavu zašto se toliko dugo zagrevao protiv Crvene zvezde.
„Nisam razumeo, sat vremena sam se zagrevao. Svi su me zvali, osim Rajmonda Gutalsa. Razmišljao sam: Da li me je zaboravio, šta je u pitanju?“, pitao se tada Piksi, a sada se prisetio šta je rekao treneru i zašto nije hteo da izvede penal u seriji:
„Bio sam ljut. Rekao sam mu: Pustio si me na teren osam minuta, nisi me poštovao. Bila je to noćna mora, ali mislim da sam doneo pravu odluku. Govorio sam sebi: Ne, ne mogu da šutiram protiv njih. Dođavola, ono je moj bivši klub, moraš da shvatiš“.

Usledila je pozajmica u Veronu…
„Bio je to težak period. Pokušavao sam da se oporavim tako što sam pribegavao specifičnim treninzima, radio sam u bazenu, na plaži… Marselju je bio potreban Piksi na 100 odsto, ne na 50, 60 ili 70 odsto. Svi znaju da ono što sam tamo uradio nije ništa u poređenju sa onim za šta sam sposoban. To me je rastužilo, zbog kluba i navijača“.

Leta 1994. godine napustio je Velodrom. Otišao je u Džej ligu, gde se preporodio.
„Imao sam mnogo ponuda u Francuskoj, ali ako bih ostajao, samo je Marselj dolazio u obzir“.

„PRODUŽIM SA NAGOJOM, ARSEN ME ČEKA U HOTELU… BIO JE RAZOČARAN“

Mislili su u Nagoji da je gotovom, međutim, desilo se čudo. Proglašen je za najboljeg igrača japanskog šampionata 1995. godine. Arsen Venger je hteo da ga ima kraj sebe u Arsenalu, ali…
„Produžio sam ugovor sa Nagojom u 17.00, a Arsen me je čekao u hotelu u 18.00. Kada sam mu rekao, bio je razočaran, ali mi je rekao: Ti si jedan od tri najbolja igrača koje sam upozano, zajedno sa Glenom Hodlom i Džordžom Veom“.

Odbijanjem da se vrati u Evropu, postao je legenda u Japanu. Nagoja je jednoj ulici nadenula ime „Piksi avenija“, a japanski brend automobila Tojota je kreirao model „Piksis“. To mnogo toga govori o njegovom statusu u Zemlji izlazećeg sunca.

U Japanu se oseća posebno.
„Tamo sam kao Maradona“.

„TRI VELIKA TAKMIČENJA SMO IZGUBILI ZBOG POLITIKE“

(©MN Press)

Dok je Dragan Stojković nosio dres Nagoje, NATO je bombardovao Jugoslaviju. Uvedene su i sankcije. Zbog njih reprezentacija nije učestvovala na tri velika takmičenja – Svetsko prvenstvo 1994. godine, kao i dva Evropska prvenstva – 1992. i 1996. godine.
„Bilo je to veoma teško vreme, moja porodica je bila tamo. Imali smo ekonomske sankcije, život je bio komplikovan. Onda je 1999. godine NATO snažno udario, bila je to katastrofa“, poručio je Piksi i dodao:
„Tri velika takmičenja smo izgubili zbog politike. Skupo smo platili. Ali, to nije ništa u poređenju sa ratom, mrtvim ljudima...“

Prisetio se i perioda kada je bio u Savezu, te kada je bio predsednik Crvene zvezde.
„Pokušao sam da pomognem, da rešim probleme. Ali, nije to za mene. Previše politike“.

I za kraj kratko o doluci da se prihvati selektorskog posla u Srbiji.
„Postao sam selektor Srbije, jer sam dobro poznavao tu generaciju igrača. Znao sam da sa njima mogu nešto da napravim“, završio je Dragan Stojković razgovor za L‘Ekip.