SezonskaJakarta
pre 4 meseca
Teški dani za Dragana Stojkovića Piksija. Valja razvlačiti onih milion, odreći se kupovine Kembridža i zaseoka unucima, samo zbog par večitih nezadovoljnika u publici. Nadasve, mora se kleknuti ispred par papaka i moliti za milost. Ne za sebe! Viteški, za svog zabludelog viteza. I tako Piksi, jučerašnja ljutibaba, današnji borac za kapitenska prava, krenu od jednog do drugog sultanovog namesnika. Neko bi se upitao zašto je potrebno predlagati, zamoliti, glasati i naglasiti svoju dobru volju povodom (ne)održavanja oproštajne utakmice za dugogodišnjeg kapitena, rekordera po broju nastupa i asistencija. Taj neko očito nije izašao napolje, kupio novine ili upalio televizor u Srbiji poslednjih dvanaest godina. Jer, tako mora ...
"Pomoz' Bog, čika Džajo", pozdravi Piksi.
"Ako ti tako kažeš. A, čiji li si ti, dete? Ličiš mi na Niš, na baladu o Stojkovićima. Malo sam uticao na to da me jedan od njih ne svrgne sa mesta rekordera po broju nastupa, pa je on kasnije pričao kako je došao u opljačkan klub, u dugove i duple knjige umesto takvih titula, da bi me Turci i stavili u bukagije. I Boga sam ti ja prematorio, a, da pomognem, kome ovakav mogu. Nego, gde sa obrazom nestade taj što možda i nikad nije srcem bio tu ..."
"Brate Terziću, Crna Gora pobediti mora", pozdravi Piksi.
"E. Mak' se, blavore, nijesi mi godinama zvao igrače za reprezentaciju."
"U početku, ali posle sam se opametio, dobio snage o koje se oslanjamo", pravda se Piksi.
"Muči, pa na noge lagane i tako beskičmen pred sultana."
Nedaleko od Narodne skupštine, između lažne desnice i večnih levaka, Piksi drži transparent sa natpisom "Pravda za Tadića". Sa desne strane, dobacuju mu Naši: "Nećemo Tadića!"
Zbunjeni sultan izlazi napolje, da proveri da li to Tadić planira neki povratak na velika vrata, kroz tajne lagume ili šuruje sa komšijama preko plota.
"Gospodine Piksi, pa to mi vi radite o glavi."
"Nikako, sultane, ja samo tražim oproštaj za Tadića. Bio bi red, učinio je puno toga dobrog, borio se srčano i mudro nas predvodio."
"Tadić? Tadiću da oprostim? Crni Piksi, mislio sam da ste čovek na mestu, ali vidim da je to mesto najrasklimanije od svih mesta na koja više i ne znam koga bih smestio, nakon što smestim kome to priliči. Vidite, ja sam kao mali, znam, znam, ko bi rekao da se nisam kao ovoliko velik čovek i rodio ... Kao svaki dobar sultan, i sam sam kroz vreme shvatio da me po navici prekidaju protivnici srpstva, pa sam počeo da pravim dramske pauze, da im olakšam napade. Tako ću i vama. Voleo sam vas Piksi, sanjao o tome da i sam dovedem Srbiju do kornera, mrtvog ugla, pa da odatle šutiram ka golu koliko mi duša ište. Hoćete oproštaj za Tadića? Dobićete ga, ali da Čeda izvede početni udarac. I, Piksi, živela je jednom jedna Srbija."