Pirlo i Maldini dole, Kjelini i Konte gore

Pirlovo opravdanje da je njegov odnos sa ruskom kompanijom striktno poslovni i da nema veze sa politikom iskreno je koliko i naivno. Italija je od prvog dana ruske agresije na Ukrajinu stala uz Kijev i zbog toga je izložena već četiri i po godine hibridnim napadima Moskve. Na meti ruskih hakera našla su se mnogobrojna italijanska ministarstva, javne ustanove i velike kompanije. Takođe, Italija je izložena neprijateljskom delovanju ruskih obaveštajnih službi. U više istraga iza rešetaka završili su italijanski pripadnici tajnih službi i vojske zbog odavanja senzibilnih podataka ruskim agentima, a iz Italije je proterano nekoliko agenata ruskih vojnih i civilnih obaveštajnih agencija koji su radili pod plaštom diplomatskih zvanja.

Paralelno, ruska nacionalna televizija godinama, kroz usta medijskih zvezda, koristi vulgaran i agresivan rečnik. Italijanska premijerka Đorđa Meloni u više navrata nazvana je najpogrdnijim imenima i izvrgnuta ruglu.

U takvim okolnostima, Pirlo nije samo potpisao poslovni ugovor sa ruskom kompanijom bliskom Kremlju, već je otišao krajem maja u Moskvu gde se slikao, delio autograme i ponašao kao da u isto vreme Rusija ne bombarduje Kijev i druge ukrajinske gradove.

Otežavajuća okolnost za Pirla je što ne spada u kategoriju ugroženih ljudi. U karijeri je zaradio blizu 100 miliona evra, nastavlja i dalje da zarađuje kao trener i pored toga što nema bogzna kakve rezultate. Dakle, ne može se čak ni opravdati kao bivše italijanske muzičke zvezde koje odlaze u Rusiju da pevaju da bi zaradile da prežive.

Da se razumemo, legitimno je pravo da Pirlo sam odlučuje s kim će praviti poslovne aranžmane, međutim, kada se ima ambicija da se zauzme javna funkcija, onda svaki potez nosi svoju težinu i proizvodi posledice. Ambasadorska uloga u ruskoj kompaniji nije prepreka za Pirla da sedi na klupi bilo kog privatnog kluba, pod uslovom da to ne smeta vlasniku, ali kada je posredi reprezentacija, onda se sve menja iz osnova.

MALDINI JE VEĆI PROBLEM OD PIRLA ZA MALAGOA

(AFP)

Paradoksalno, u ovoj priči nije najveći problem Pirlo nego Paolo Maldini. Tehnički direktor FS Italije se zainatio oko Pirla. S jedne strane, Paolo je u pravu, kada je pregovarao sa predsednikom FS Italije o novoj funkciji, njegov uslov je bio da ima autonomiju u svom radu. Malago je pristao i po logici stvari predsednik FS Italije bi trebalo da podrži Maldinijevu odluku. S druge strane, Maldini bi trebalo da pokaže veću fleksibilnost i razumevanje za političku dimenziju koju je poprimio ceo slučaj.

Sport i politika su u idealnom svetu odvojeni, ali mi ne živimo u idealnom svetu. Samo pre par nedelja predsednik SAD je okom namignuo predsedniku FIFA Infantinu da nije “fer” da Balogun bude suspendovan na jednu utakmicu zbog crvenog kartona i predsednik FIFA je skokom reagovao suspendujući suspenziju.

Može se reći i da je Maldini odigrao lukavo, ali nedovoljno prepredeno svoju partiju. Izbacujući ime Pepa Gvardiole, Maldini je znao da je reč o nedostižnom cilju, ali je tako stavio u ugao Antonija Kontea (želja predsednika klubova Serije A) i Roberta Mančinija (izbor Malagoa). Konte i Mančini su treneri sa izraženim egom i ne bi pristali da budu rezervno rešenje ili drugi izbor čak ni za Gvardiolu.

U takvoj konstelaciji Pirlo je izlazio kao prihvatljivo rešenje, tim pre što bi se sa njim otvorio dugogodišnji ciklus. Takođe, ništa manje važan detalj je što bi Maldini sa Pirlom bio u dominantnoj poziciji i mogao bi, eufemistički rečeno, da diskutuje o izborima selektora i eventualno nameće svoja rešenja i viđenja, dok bi to bilo nemoguće sa Gvardiolom, Konteom ili Mančinijem.

Odlazak Maldinija je za Malagoa veliki udarac budući da se predsednik FS Italije prilično založio za njegovo imenovanje i pregovarao više od mesec dana s njim. Nema sumnje da će Malago pokušati na sve načine da ispegla nastale probleme, uostalom, on je poznat po svojim kapacitetima da pomiri i nepomirljive. Ipak, veoma su male šanse da Maldini ostane, osim ako se dve strane ne slože oko imena autsajdera Stefana Piolija.

KJELINI I KONTE NOVI TANDEM?

(Reuters)

Đorđo Kjelini i Antonio Konte moguće su alternative za Maldinija i Pirla. Bivši kapiten Juventusa je idealna zamena za Maldinija. Ima veliki igrački pedigre, završio je fakultet i već je stekao par godina iskustva u upravi Juventusa.

Paralelno, Konte ne bi prihvatio da mu Maldini ponudi posao u reprezentaciji, ali bi se sve okrenulo za 180 stepeni ako bi to učinio novi tehnički direktor, Kjelini ili neko drugi, jer bi u tom slučaju bio prvi izbor. Isto važi i za Roberta Mančinija: ako izbor padne na njega, ne bi prihvatio sada Maldinijev poziv, ali o ponudi novog tehničkog direktora bi razmislio.

U svakom slučaju, Azuri imaju veliki problem sa izborom selektora, jer se pokazalo da su svi najozbiljniji kandidati, kada se suoče sa “nepristojnim” ponudama, spremni da napuste kormilo reprezentacije ili principe.

Podsetimo, Konte je pre deset godina napustio Azure da bi otišao u Čelsi Romana Abramoviča, Roberto Mančini je pre četiri godine ostavio na cedilu Italiju zbog basnoslovne ponude iz Saudijske Arabije, a i Pirlo je, kao što smo videli, stavio na kocku svoj ugled zbog pozamašne svote novca.