V. TomkovićPočela era Dušana Vlahovića
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 3min | uto. 09.09.25. | 08:24
Napadač Juventusa se sam profiliše u novog vođu generacije
Istovremeni odlazak Dušana Tadića i Sergeja Milinkovića Savića iz reprezentacije Srbije otvorio je pitanje ko će biti novi lider generacije.
Po godinama, stažu, reputaciji, autoritetu i traci oko ruke, to je logično pripadalo Aleksandru Mitroviću. Međutim, srpskog rekordera po broju golova, koji je u Rigi upisao 101. nastup u dresu najdražih boja, počele su da stižu povrede, koje mu smanjuju minutažu i u klubu, nije ga bilo mnogo na terenu poslednjih meseci...
Izabrane vesti
U tom vakuumu poziciju lidera polako je prigrlio Dušan Vlahović. Tranzicija je prošla nekako mirno, tiho, prirodno. Na poslednjih nekoliko utakmica reprezentacije Srbije sve oči su bile uperene ka napadaču Juventusa, što kao golgeteru, što kao fudbaleru sa najvećom tržišnom vrednošću, što kao jednom od malobrojnih igrača u timu koji brane boje kluba iz svetskog krema.
I sve te poglede Vlahović je prihvatio oberučke. Kao da ih je priželjkivao, kao da je jedva dočekao da javnost prstom počne da pokazuje u njega i govori „ovo je sad tvoje vreme“. Sve muke kroz koje je prošao i kroz koje još prolazi u Juventusu u poslednjih godinu dana Dušana nisu ni za jotu pomerile. To govori o karakteru. O unutrašnjoj snazi.
Dok su u Torinu gledali kako da ga izguraju ka izlaznim vratima, navijači mu se peli na glavu na svakoj utakmici, Vlahović je u dresu reprezentacije Srbije na sedam minulih mečeva dao dva gola – za pobedu u Letoniji i za opstanak u Ligi nacija A protiv Austrije u Beogradu, a dodao je i dve asistencije – za remi protiv Švajcarske u Cirihu i jednu protiv Andore u Leskovcu.
U pripremnom periodu u Juventusu davao je golove, a u prva dva kola Serije A je bio dvostruki strelac i to kao rezervista. Bacio je rukavicu u lice momcima koji su dovedeni da ga odmene u špicu crno-belog tima. Neko će reći „srpski inat“, neko će reći kapisla koja je bila neophodna da se Vlahović „upali“ do maksimuma. Šta god da je – neka traje. Biće dobro i Juventusu i što je najbitnije, reprezentaciji Srbije.
Davao je Dušan Vlahović neke bitne golove u dresu reprezentacije Srbije: za vođstvo protiv Švajcarske na Mundijalu, dva gola protiv Crne Gore u Podgorici, koja su suštinski obezbedila mesto na Evropskom prvenstvu, pogodak protiv Norveške u Oslu za prvo mesto u Ligi nacija, pa pomenuti protiv Austrije... Ipak, nedostaje mu „onaj jedan“, jedan veliki, kultni gol, koji će se pamtiti, koji će njegovo ime urezati u antologiju srpskog fudbala. Kao Mitrovićev u Lisabonu, Sergejev u Oslu, Prijovićev protiv Gruzije za put na Mundijal, Jovanovićev protiv Nemačke u Južnoj Africi, pa i Jovićev protiv Slovenije na Evropskom prvenstvu...
Šansa za takav gol je u večeras protiv Engleske na „Marakani“. Dušan Vlahović puca od samopouzdanja, „rat“ u Juventusu je dobio, golovima na startu nove sezone celu plimu okreće u svoju korist. Doneo je Srbiji pobedu u Letoniji. Pečat protiv jedne od najboljih reprezentacija sveta – makar na papiru – overio bi tvrdnju da je era Dušana Vlahovića definitivno počela.
