A. JoksićPočelo zaljubljivanje u Srđanove bebe
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pet. 25.07.25. | 10:06
Izgleda da je konačno postalo „in“ navijati i za FK Partizan
Nisu dolazili, sad dolaze. Nisu se radovali, sad pevaju. Nisu ni imali prilike, sad je imaju. Zato što im aktuelna generacija nudi nešto što nijedna odavno nije. Emociju!
To što su se vratili na stadion se podrazumeva, ali da u pola noći zapucaju na aerodrom i sačekaju fudbalere – namerno pišemo fudbalere, a ne košarkaše – od Grobara niko nije očekivao. Nisu ni igrači, ni članovi stručnog štaba Partizana, međutim, i pre pobede u Poljskoj su im ponudili argumente da bi makar odnos tribina-teren mogao da bude kao pre.
Izabrane vesti
Da ne ulazimo sad do detalja u razloge, ali u bliskoj prošlosti igrači fudbalskog kluba ili nisu imali podršku zbog bojkota prethodne gatniture čelnika ili bi ona bila nedovoljna pre i posle toga, jer se fokus bio na obračunu sa nepočinstvima Milorada Vučelića i Miloša Vazure. A sad se čini da je započet proces koji bi se možda najslikovitije mogao opisati kao zaljubljivanje u bebe Srđana Blagojevića.
Šta su nudili timovi prethodnih godina? Skoro ništa. Jedno slavlje u večitom derbiju i nekoliko nizova pobeda. Skromno. Ovaj sastav, drastično podmlađen i gurnut na glavnu pozorinicu da maltene spasava klub, na prečac je prirastao za srce publici po više osnova. Tek je odigrao četiri utakmice, daleko je kraj evropskih kvalifikacija, kamoli maj naredne godine kad će se svoditi računi, međutim, ovog leta je izgleda trend navijati za fudbalere Partizana. Čak 23.000 ljudi u revanšu protiv AEK-a, oko stotinjak na dočeku posle pobede nad Oleksandrijom (2:0) i sva je prilika dobro popunjen stadion narednog četvrtka kad Ukrajinci budu došli u Beograd.
Zato što navijač Partizana vidi razliku. Neće da gleda Aleksandra Šćekića i njemu slične, jer nema šta da vidi. Hoće Ognjena Ugrešića i njemu slične, jer ima šta da vidi. Najmanje je reč o golu tinejdžera kojim je pečatirao trijumf u Katovicama, više o energiji ekipe i sinergiji sa publikom.
FK Partizan je postao navijačima bitan. Nema tog kantara koji bi izmerio da li kao KK Partizan, ali ako je bio trend da se odlazi u Arenu i bodre košarkaši, onda poslednjih sedmica postaje „in“ dolaziti i(li) pratiti utakmice fudbalera. Nisu isti sportovi, nisu isti nivoi takmičenja, nisu isti ni profili trenera, pa ni kadar. Sve je različito osim – emocije. Grobari pune dvoranu na Novom Beogradu nezavisno ko je rival, pevaju i kad se pobeđuje i kad se gubi, dolaze da podržavaju Željka Obradovića – mnogi samo njega – jer ga vide kao svetionik u borbi za „svoju stvar“, pa neka tumači ko kako hoće, ali zna se na šta se misli. E, tako i sad na Topčiderskom brdu. Kao što su shvatili da je KK bio u opasnosti pre nekoliko godina i pomogli mu da preživi teške dane, tako su sad prepoznali nevolje u FK i spremni su da ga podrže. Jer, da se ne lažemo, KK je veći od FK u rezultatskom smislu, po domaćim, a tek evropskim dostignućima, ali FK je pre Partizan nego KK i zato mu je sad potrebna pomoć koju dobija sa tribina da bi prevazišao jedan od najdelikatnijih trenutaka od osnivanja.
(FK Partizan)Čak nije ni bitno kako igra i kakvi su mu rezultati od početka sezone. Poseta iznad očekivanja protiv Kiprana, lepa slika iz Pančeva, scene sa aerodroma „Nikola Tesla“ i nagoveštaj da se sprema velika žurka narednog četvrtka pokazuju da je Partizan u modi. Makar u očima Grobara i(li) bar dok ne počne evroligaška sezona u košarci.
Žargonski, počelo je „loženje“. Malo pristojnije, u toku je zaljubljivanje u mladi sastav, jer ga doživljavaju kao svoj. Zato što su u njemu deca. Ono što su Grobari godinama hteli. Nema više skupih ili iritantnih stranaca koji ničemu ne služe, nema prosečnih domaćih igrača dovođenih iz drugih klubova koji ne prave razliku, nema ni povratnika (iako je planiramo da ih bude) koji se muče... Kad je već tako, kad je Srđan Blagojević promovisao „bebe“ i maltene na svakom meču da šansu nekoj novoj kao što je u Poljskoj Bogdanu Kostiću (a ovaj mu se odužio golom), razumljive su posebne vibracije.
Ne, nije ovde reč ni o 2:0 sa Katovica arene, ni o naznakama euforije, jer je nema, nego o promeni ambijenta. Njega već ima. Poput beba, ovaj tim će padati i ustajati; plakaće kao posle AEK-a i radovati kao posle Oleksandrije; sad mu rastu mlečnjaci, ali će ispasti. Deluje da nikoga na tribini trenutno i ne interesuje previše rezultat, iako – čisto da pomenemo – Blagojević ima tri pobede u 90 minuta bez primljenog gola. Zanima ga da vidi skladnu grupu, dečačke osmehe, dobre odnose, sposobnost da reaguje na okrutnu eliminaciju pobedom na prvom narednog evropskom gostovanju. I da: biće bolno u procesu odrastanja, pa i zaljubljivanja; biće razočaranja kao što ih ima u svakom odnosu; biće i odljubljivanja; međutim, ova grupa momaka zaslužuje tretman kakav su imali košarkaši kad su oporavljali klub.
Bez garancija da će uspeti, ali sa ljudima koji sad dolaze na stadion. Za promenu.
Komentari / Podeli vest
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
