Podsećanje na srećne dane: Dule Vujošević inspirisao, Partizan preokrenuo i sad je opet drugi

Podsećanje na blisku prošlost. Kad je dobijao utakmice, kad se vraćao iz minusa i kad je bio na drugom mestu. Zagrebao je Partizan po memoriji i iščeprkao pobedu vrednu preticanja Vojvodine, pa sa velikim nabojem čeka sedmicu u kojoj će za rivala imati dva crveno-bela tima, između kojih želi da ostane kad se prvenstvo okonča. Novosadskog i beogradskog.

Derbi nedelju najavio je slavljem nad Železničarom koje je morao da „iskopa“ iz malog mozga. Da se priseti kako je razoružavao kragujevački Radnički u Humskoj ili Radnik u Surdulici kad su protivnici „otvarali utakmice“. U poslednjem susretu početnog kola plej-ofa Mozzart Bet Superlige učinio je to i sastav iz Pančeva, ali se ispostavilo da je zapravo razljutio crno-bele, oslonjene na veštine dečaka – 2:1.

Potpisnici pobede bili su momci oko kojih se debatuje sa pravom ili bez. Na terenu su Ognjen Ugrešić i Andrej Vukotić nagovestili da im je stalo. Kako zbog pogodaka, tako i zbog načina proslave. Još više, kako su se borili za tim kad je i ako je posustajao. Nisu odustali. Prvi, bez obzira na priče o transferu. Drugi, iako je posao sa Milanom već realizovan.

Parni valjak se zahvaljujući spretnosti fudbalskih ruža dobio utakmicu započetu omažom legendarnom košarkaškom treneru Dušku Vujoševiću. Njemu čast fudbleri su izašli iz svlačionica obučeni u majice na kojima se ocrtavala poruka: „Pamtim samo srećne dane“. I setili su ih se. Onih od letos ili jesenas, kad su se uvukli publici pod kožu. Ovoga puta nije bilo impresivno, niti dopadljivo, ali jeste korisno. Ionako se jedino to računa u završnoj etapi prvenstva.

Stil može i da se menja, kad za to bude došlo vreme. Na primer, kad budu počele pripreme za narednu sezonu, jer je ova odavno proglašena za neuspešnu, niko u Partizanu se ne bi bunio ako bi tim izgledao kao Železničar. Smislen, skladan, siguran, simpatičan. Posle novembarskog razaranja crno-belih na debiju Nenada Stojakovića, Pančevci su autoritativno izgledali i u delovima meča pred koji su saznali da im je OFK Beograd učinio uslugu ubedljivim slavljem u Novom Pazaru, zbog čega im četvrto mesto svakako nije ugroženo. A deluje da neće ni u preostalih šest kola, jer su prema svemu prikazanom zaslužili da predstavljaju Srbiju u Evropi.

Impresivno je izgledao sastav Radomira Kokovića svaki put kad bi krenuo u presing. Kao dresirane doge, na zvižduk trenera, Janko Jevremović i Silvester Džasper su se zaletali na odbranu rivala, telo Kvakua Karikarija predstavljalo je enigmu za štopere poput Stefana Milića i Stefana Mitrovića, Nikola Jovanović, Kristijan Šekularac i Stefan Pirgić delovali su kao savršen spoj na sredini terena i takvo opredeljenje moralo je pre ili kasnije da donese berićet gostima.

Prva šansa nije pretvorena u pogodak (Karikari), drugu je imao Jovanović udarcem sa distance (van konstrukcije), da bi treća bila ne samo sreća nego i dokaz veštine, ali i sigurnosti u ideju visokog presinga. Pod takvim opterećenjem loptu je izgubio Vanja Dragojević, Jevremović dugačkim pasom lansirao Jovanovića u šansu, još jedan krilni napadač rešio je da uposli centralnog, ali kad mu je Karikari vratio pas, mnogi su se setili kako je na istom stadionu, na istoj strani, Džasper jesenas iskoristio minijaturu Kuljanina.

Bio je to dokaz kako igra Železničar. Bez Kuljanina i Simaa Pedra u prvih 11, sa jasnim principima, bez petljanja ili suvišnih poteza, stekao je prednost i „pozvao“ crno-bele da se uključe u utakmicu, jer su, sudeći prema govoru tela, zaboravili da se pojave u uvodnih pola sata. Tek kad je sekundara obrtala 30. krug, izveli su prvu – ispostavilo se i jedinu smislenu – akciju do pauze. Centaršut Milana Roganovića sačekao je njegov imenjak Vukotić, ubacio loptu u kazneni prostor, gde se Ognjen Ugrešić za trenutak pretvorio u napadača i premijernim pogotkom u 2026. poveo Parni valjak ka izjednačenju.

Bio je to jedan od retkih segmenata meča kad je sastav Srđana Blagojevića tokom prvog poluvremena uopšte boravio na polovini rivala, jer je Železničar igrao u brzini više, lomio domaćina hitrinom i promenom pozicija, otežavajući mu da razvija napade. Tako ga je unervozio, terao na faulove u opasnoj zoni, greške u pasu i mahom kontrolisao dešavanja na terenu, a osim tog pogotka Ugrešića, lopta je jedva stizala pred ili u kazneni prostor Zorana Popovića.

Početkom drugog dela slika se promenila u korist domaćina, pre svega usled velike greške iskusnog golmana. Popović je loše ispucao loptu, praktično je dodao Vanji Dragojeviću, kapiten prosledio Andreju Kostiću, a to je za Crnogorca poslastica u kojoj uživa kao kad bude ispijao espreso na Pjaca de Duomo za nekoliko meseci.

Bio je to pogodak koji je smirio Grobare, ali je i saigrače, jer je posle pogotka za 2:1 Blagojevićev tim igrao oslobođen stega. Još to nije bilo bogzna kako valjano, mada je bilo bolje nego u prvom delu. A moglo je da bude i ubedljivije, naročito posle pokušaja Vukotića sredinom tog dela utakmice ili rezerviste Bogdana Kostića u nadoknadi.

Ni Železničar nije bio statičan. Naprotiv. Čim je počelo drugo poluvremen Kristijan Šekularac je uizdmao stativu, malo kasnije Jevremović umalo matirao Miloševića, probao je Koković uvođenjem Kuljanina i Simao Pedra da pokrene tim i to je izgledalo dobro pred kraj, ali je ovoga puta Partizan, ipak, priveo kraju meč bez velikog stresa.

A sad – nedelja derbija.

MOZZART BET SUPERLIGA (PLEJ-OF), PRVO KOLO

Partizan - Železničar 2:1 (1:1)
/Ugrešić 30, Kostić 50 - Jovanović 22/

Stadion: FK Partizan

Gledalaca:

Sudija: Aleksandar Živković

Partizan (4-2-3-1): Milošević - Roganović (od 84. Simić), Milić, Mitrović, Đurđević - Dragojević (od 90. Milovanović), Zdjelar - Trifunović, Ugrešić (od 79. B. Kostić), Vukotić (od 90. Stojković) - A. Kostić (od 79. Polter).

Železničar (4-2-3-1): Popović - Tegeltija, Vidojević, Milikić, Đuričić - Pirgić, Šekularac (od 86. Vasiu) - Jovanović (od 62. Simao Pedro), Jevremović (od 75. Lerno), Džasper (od 75. Kuljanin) - Karikari.