Pola Londona u suzama: Sone, sine... Niz Temzu plove titula i LŠ, rezervni golman vodi Siti do trona

Temzom brodovi plove... A uz njih večeras i šampionska titula, koju sa suzama u očima gledaju navijači Arsenala, kao i mesto u Ligi šampiona, koje je u reku bacio Totenhem.

Mančester siti je gurnuo u depresiju polovinu Londona. Onu polovinu u kojoj su se fanovi Arsenala i Totenhema zagrljeni, mada to nikad ne bi priznali, nadali njegovom kiksu. Ali, Gvardiolini puleni su ubedljivo najveća sila engleskog fudbala poslednjih godina i dobili su utakmicu koju su morali da dobiju – 2:0. Još pobeda u poslednjem kolu deli ih od titule. Četvrte uzastopne. I ponovo će morati da ukrste koplja sa timom iz Londona, ali igraće se na njihovom „Itihadu“ za vikend, a gost će biti solidno nezainteresovani Vest Hem. Slaba vajda za sugrađane iz prestonice...

Dva gola Erlinga Halanda stajaće u fudbalskim almanasima za sva vremena, ali tamo neće pisati – istina. A, ona glasi da je Dinastiju Siti večeras na krkače do pobede izneo – rezervni golman. To šta je Stefan Ortega u tri navrata odbranio kod rezultata 1:0, to je za priču. A, samo što je ušao u igru u 69. minutu umesto povređenog Edersona, našao se na strelištu.

I navijači Totenhema i Arsenala zavapili su „Sone, sine“ posle njegovog promašaja u 89. minutu. Tačnije, fudbaleri bi rekli da nije promašio nego da je golman odbranio. I to jeste tačno. U situaciji jedan na jedan, posle užasne greške Akanđija, Korejac je izbio ispred Ortege, a nemački čuvar mreže je nogom zaustavio loptu. Nije baš ista težina situacije u pitanju, ali jeste podsetilo na Dibua Martineza i Kola Muanija u 123. minutu finala u Kataru...

Nisu stigli Pevci ni da se oporave od tog šoka kada je Poro oborio Dokua u svom šesnaestercu, skrivio penal, koji je Haland pretvorio u 2:0 i sebe lansirao među junake utakmice. Iako je imao dva šuta za 90 minuta. Ali je dao oba gola, tako će zauvek pisati...

Osma pobeda zaredom za Siti. To je ta linija koja razdvaja Građane poslednjih godina od ostatka lige, od drugih kandidata za titule. Kada krenu da se voze poslednji krugovi, nebeskoplavi ne prosipaju bodove. Gde god i s kim god da igraju. Ušli su u rutinu da umeju da igraju i pod velikim pritiskom. Jedino u Ligi šampiona im ne ide najsjajnije, ali to je drugi par čarapa.

Totenhem neće videti Ligu šampiona sledeće jeseni, ali za to je sam kriv. Svoje šanse je propustio mnogo pre duela sa Sitijem, koji su Pevci još i dobro odigrali, stvorili dovoljno šansi da makar ne izgube, mada im ni bod ne bi naročito značio. Četiri vezana po aza, doduše uz pakleni raspored (Njukasl, Arsenal, Čelsi, Liverpul) sahranio je šanse Postekogluovog tima da se izbori za mesto u premijernom izdanju reformisane Lige šampiona.

Utakmica visokog ritma od prvog minuta, kao što je običaj u Premijer ligi, ali ipak nije bilo mnogo velikih šansi. Delovalo je da je i jedne i druge pritisak malo sputao, pa lopta nije slušala kao obično. Pogotovo to važi za Siti, koji nije uspevao da u prvih 45 minuta stvori neku veliku priliku za Halanda.

Prvu priliku imao je Totenhem, već u 5. minutu kada je Ederson akrobatskom paradom skrenuo loptu posle udarca Betankura. A, odgovor je stigao u 17. minutu kada je čudo napravio golman Pevaca Vikario. Posle velike greške Hojbjerga, ukazala se stoodstotna šansa za Fodena, čuvar mreže Totenhema je uradio jedino što je mogao – raširio se kao žaba ispred mreže, kako to obično radi Vladimir Stojković i lopta ga je pogodila u ruku.

A, još više sreće Totenhem je imao u poslednjem minutu prvog dela, kada je udarac Bernarda Silve sa desetak metara pogodio Dragušina u glavu i završio pored gola.

Kada se spustila zavesa posle 45 minuta, nije bilo zadovoljnih. Duplo golo, jer je i jednima i drugima samo pobeda „igrala“ večeras.

I u nastavak se krenulo spuštenih gardova. Sevale su šanse od prvog minuta kada je Vikario čudesno odbranio De Brujneov udarac. Prilika za prilikom na dve strane, kao razmena dvojice teškaša u ringu.

A, onda – gol. Minut 51, De Brujne je odigrao paralelu na peterac, gde je Haland samo ćušnuo loptu u mrežu. Slobodni utisak je da su njih dvojica za ove dve sezone dali „stotinu“ istih takvih pogodaka...

Krenuo je Totenhem na sve ili ništa, počelo je i da puca na terenu, povredili su Pevci u kratkom roku De Brujnea i Edersona, a možda bi bolje bilo da nisu. Jer je Ortega ušao, spustio roletnu, izludeo Kuluševskog, pa onda i Sona i postao apsolutni junak nove pobede, verovatno i titule Mančester sitija. Uz svo poštovanje „vikingu Erlingu“. 

TOTENHEM - MANČESTER SITI 0:2 (0:0)

/Haland 51, 90+1 pen/

Stadion: Vajt Hart Lejn

Sudija: Kris Kavana

Totenhem (4-3-3): Vikario - Pedro Poro, Romero, Dragušin, Van De Ven - Bentankur (od 55. Kuluševski), Hejbjerg (od 85. Skip), Pape Sar (od 85. Lo Selso) - Džonson, Son, Medison (od 90+3 Mur)

Mančester Siti (4-2-3-1): Ederson (od 69. Ortega) - Voker, Akanđi, Dijaš, Gvardiol - Rodri, Kovačić - Bernardo Silva, De Brujne (od 69. Doku), Foden - Haland (od 90+5 Alvares)

PREMIJER LIGA - ZAOSTALI MEČEVI 34. KOLA

Utorak

Totenhem - Mančester Siti 0:2 (0:0)

/Haland 51, 91p/

Sreda

20.45: (3,50) Brajton (3,50) Čelsi (1,95)

21.00: (2,85) Mančester Junajted (3,60) Njukasl (2,35)

***kvote su podložne promenama