Polter pričao Nemcima: Došao sam da se borim za titulu; Partizan i Zvezda bi se u Bundesligi borili za opstanak

Došao je zimus kao zamena za najboljeg strelca ekipe (Jovana Miloševića) i navijači su s pravom negodovali. Jer Sebastijan Potler je iza sebe imao neuspešnu polusezonu u Cvajti u kojoj se samo jednom upisao u strelce i u Humsku stigao sa statusom rezerviste.

S obzirom na sve pomenuto,  nikoga nije iznenadilo što je iskusni nemački centarfor i u Srbiji imao sporiji start. Razočarao na debiju, ništa bolji utisak nije ostavio ni u narednim utakmicama, ali sa dolaskom proleća probudio se i Polter. Na poslednje tri utakmice postigao je dva i namestio još jdean gol, uhvativši zalet za predstojeći plej-of, a tokom mini-pauze je u razgovoru sa ljudima iz doskorašnjeg mu kluba Ajntrahta iz Braunšvajga naširoko govorio o dosadašnjem, tromesečnom iskustvu u Beogradu.

Ćao Polti, kako si ovih dana?
“Zdravstveno sam jako dobro. To je uvek osnova svega, kako bi uopšte mogao da igraš utakmice i treniraš. Iako sam sada već napunio 35 godina, osećam se zaista veoma fit. Uopšteno, ovde u Srbiji je sve krenulo jako dobro. Odmah sam se osećao veoma prijatno, jer je i moja porodica došla u roku od dve nedelje, našli smo stan, deca su odmah krenula u međunarodni vrtić i vrlo brzo su se i oni dobro osećali. To je za mene bio proces koji sam već više puta doživeo u različitim klubovima, ali koji je u inostranstvu uvek nešto novo. Nova kultura, nova zemlja koju moraš da upoznaš. Onda postoji ta faza prilagođavanja, ali pošto smo se kao porodica brzo snašli, to je vrlo brzo prošlo, tako da sam mogao da se fokusiram na fudbalski teren i na sport”, rekao je Potler u intervjuu za klupski sajt nemačkog drugoligaša.

U poznim igračkim godinama si odlučio da ponovo zaigraš u inostranstvu. Ša ti je prošlo kroz glavu kada si čuo za ponudu iz Srbije?
“Prvo nisam verovao. Već sam 2016. bio ovde na večitom derbiju i gledao utakmicu, jer je moj menadžer Srbin i navijač Partizana. Ipak, i dalje u početku nisam verovao. Ali kada je on tu ponudu spomenuo još dva, tri puta, onda sam se zajedno sa porodicom ozbiljno pozabavio time. Da li želiš ponovo sa 34 godine da ideš u inostranstvo i to prvo samo na šest meseci? Naravno, uz klauzulu da se ugovor može produžiti, ali da li to želiš da uradiš? Da li želiš da dovedeš porodicu tamo, ponovo se seliš, možda posle šest meseci opet moraš nazad u Nemačku i negde drugde? Ali kao porodica smo se relativno brzo složili da to želimo da uradimo. Sportski deo je za mene bio jednostavno izazov da opet igram u novoj ligi, da imam još jedno iskustvo u svojoj karijeri koje će mi sigurno pomoći posle karijere, jer želim da ostanem u ovom sportu. Tu je bio i taj izazov da u jednom istorijski velikom klubu u Evropi ponovo igram za titulu. Mi smo zimi čak bili prvi. To je još jedan sportski motiv, gde kažeš: ‘Uh, tu možeš da budeš šampion u stranoj ligi.’ Sada sam prvi Nemac u Partizanu posle Lotara Mateusa, koji je ovde bio trener. Ukratko, sve te stvari su bile toliko pozitivne da sam rekao – želim to da uradim”.

Partizan je klub bogate tradicije i, uz Crvenu zvezdu, napoznatiji u zemlji. Da li su ime i istorija kluba uticali na to da se upustiš u ovu avanturu?
“Mislim da je u prvom redu bio podsticaj da ovde osvojim ligu i da to upišem u svoju karijeru. Nikada u karijeri nisam imao priliku da se borim za titulu. Kod mene se uvek sve ticalo ostanka u ligi, da se pokažu te vrednosti. A, sada, da u inostranstvu dobijem drugačiju perspektivu i igram za titulu, to je bio prvi motiv. Ali sa druge strane moram da kažem da se od kada sam ovde to malo promenilo. Fokus je bio da izađen na teren u tom neverovatnom beogradskom derbiju, koji je jedan od najvećih na svetu. Imao sam priliku da to lično doživim. Na terenu osetite koliko je atmosfera neverovatna i šta se dešava oko svega toga. To ne može da se poredi sa Nemačkom. Ja sam neko ko traži izazov i to je ovde bilo prisutno od samog početka”.

Posle Engleske i Holandije, Srbija je treća stanica u tvojoj međunarodnoj karijeri. Mogu li ove zemlje da se uporede i šta je to što Srbiju možda čini pomalo posebnom?
“Nikada zapravo ne možeš da uporediš te periode igranja u inostranstvu. Naravno da postoje neke sličnosti, ali ne možeš to u potpunosti da porediš. Mislim da smo mi u Nemačkoj veoma strukturisani. Sve je uvek tačno planirano, sve mora da ide pravolinijski. Sve je unapred određeno. To nije tako u zemljama kao što su Engleska, Holandija, a sada i Srbija. Kultura je jednostavno drugačija, malo raznovrsnija. Ostavlja se više prostora za druge stvari. Ligu ne možeš ni približno da uporediš sa Bundesligom. Ali mi, Partizan, i Crvena zvezda, verovatno bismo se borili za opstanak u Bundesligi ili za promociju iz druge lige. Ostalo ne može da se poredi".

Kakav ti je bio prvi večiti derbi kao igraču?
“Veoma sam ponosan na to što sam u Nemačkoj igrao mnogo derbija. Bilo da je to derbi Donje Saksonije, rurski derbi, frankonski derbi ili berlinsko gradsko rivalstvo. Tako da je bilo zaista nešto posebno doživeti jedan derbi ovde u Srbiji. Ono što moram da kažem unapred, u Nemačkoj se ova utakmica verovatno ne bi ni završila kako treba. Verovatno čak ni ne bi ni počela. Bila je to sjajna i veoma uzavrela atmosfera na tribinama. Svaki navijač na stadionu bio je potpuno uključen u meč. U svim derbijima koje sam igrao u Nemačkoj, nisam doživeo ništa slično. Iako je svaki derbi u Nemačkoj na svoj način poseban, ovo je po celokupnoj atmosferi bilo nešto najbolje što postoji. Svako ko je pravi fudbalski navijač trebalo bi to da doživi – da dođe ovde i pogleda utakmicu”.

Odigrao si devet utakmica i postigao dva gola - uključujući i prelep pogodak petom prošle nedelje. Kako bi opisao svoju ulogu u timu i kako bi ocenio svoj dosadašnji boravak, striktno iz sportske perspektive.
“Došao sam ovde jasno sa ciljem da pomognem igraču (Andrej Kostić, prim.aut.) koji je igrao na mojoj poziciji, da ga kroz konkurenciju učinim boljim. I mislim da sam upravo tu ulogu i prihvatio. Imao sam dosta minuta, iako naravno uvek želim više. Nikad nisam zadovoljan. Ali ako gledam poslednje tri utakmice, dao sam dva gola u tri meča. Može se reći da postoji mali uzlazni trend, i u minutima i u golovima i asistencijama. Tako da, što se mene lično tiče, sportski gledano, moji ciljevi su ispunjeni, ali nisu premašeni, jer nisam igrao više nego što bih želeo. Došao sam u klub kada smo bili prvi na tabeli. Sada smo, nažalost, nekoliko bodova iza Crvene zvezde. Kao tim i klub imali smo slabiji period. Sada ponovo igramo strukturisanije i pružamo bolje partije, iako to još uvek nije u potpunosti pretočeno u bodove. Nadamo se da možemo da uđemo u formu, da dobro odigramo u plej-ofu kako bismo na kraju obezbedili drugo mesto, što bi bilo veoma važno da klub sledeće sezone igra kvalifikacije za Ligu Evrope”.

Poznajemo te kao porodičnog čoveka. Kako se tvoja porodica snašla u Srbiji?
“Moja supruga je došla u Srbiju dve nedelje posle mene. Sve smo spakovali i napunili gepeke automobila. Onda smo se sa oba auta vozili ovde i mislim da smo za oko 12 sati stigli. Deca su već nedelju dana kasnije krenula u međunarodni vrtić. To im baš prija. Moj stariji sin sada već prilično dobro govori engleski. Kao roditeljima nam je lepo da vidimo kako uče drugi jezik i upoznaju novu kulturu, iako možda još ne razumeju sve u potpunosti. To je zaista nešto lepo. Svi smo zajedno svaki dan i živimo ovde. Moja supruga redovno ide na pilates, uživa u tome i oseća se kao kod kuće, što je veoma važno. Tako ja mogu mirno da idem na trening, jer znam da se moja porodica ovde oseća dobro i da ne žalimo što smo došli ovde – to definitivno nije slučaj”, zaključio je Polter.