Poter se gušio u prljavom vešu: Kad igrač viče na trenera i niko neće da sluša, to se ovako završi

Vest Hem je 2023. godine osvojio Ligu konferencije i tako krunisao projekat sa Dejvidom Mojesom kao strategom. Škotski stručnjak je pet godina proveo na klupi Čekićara i tim je u svakom trenutku delovao kao da zna šta radi i čemu teži. Udario je u jednom trenutku Mojes u maksimum onoga što može da izvuče od igračkog kadra i rešio je da klupu prepusti nekom drugom. Hulen Lopetegi je potrajao vrlo kratko i nije imao skoro nikakvih uspeha, a od Grejema Potera očekivalo se da ekipu vrati na pobednički kolosek. Ipak, samo osam meseci kasnije usledio je rastanak bivšeg trenera Čelsija i Vest Hema, a u engleskim medijima isplivalo je mnogo prljavog veša iz svlačionice premijerligaša.

Već od samog početka sve je krenulo naopako. Sam proces njegovog dolaska bio je nespretan, fotografija sa tehničkim direktorom Timom Štajtdenom iz hola hotela procurela je u javnost, što je Poter doživeo kao amaterski potez i u startu je osećao blagu ljutnju na klub. Pregovori oko ugovora trajali su dugo, jer je vlasnik Dejvid Saliven želeo da mu ponudi samo kratkoročan dogovor, ali se uz posredovanje Karen Brejdi (potpredsednica Vest Hema) došlo do kompromisa i dvogodišnjeg ugovora. Prve sedmice donele su dozu optimizma. Treninzi su bili intenzivni, sve je bilo pažljivo pripremano, a igračima je delovalo da konačno imaju trenera sa jasnim idejama. Međutim, rezultati nisu pratili taj rad. Debitovao je porazom od Aston Vile u FA Kupu, a zatim su povrede Niklasa Filkurga i Krisensija Samervila, dovedenih kao važna pojačanja, dodatno oslabile tim.

Poterov najlepši trenutak na klupi Vest Hema desio se protiv Arsenala, kada je u gostima upisana pobeda od 1:0 golom Džeroda Bouena. Atmosfera u ekipi tada je delovala skladno, a igrači i stručni štab zajedno su slavili. Nekoliko dana kasnije usledila je i pobeda nad Lesterom, pa se činilo da su stvari krenule u dobrom pravcu. Ali to je bio samo kratak blesak. U nastavku se nizala serija od osam mečeva bez pobede, a Vest Hem se našao u zoni ispadanja. Na kraju, Poter je ostao upisan sa samo šest pobeda na 25 utakmica i klubom na devetnaestom mestu tabele.

Najveći problem nisu bili samo rezultati, već i odnosi u svlačionici. Edson Alvares je imao otvoreni sukob sa trenerom, svađao se i vikao na Potera i na kraju završio na pozajmici u Fenerbahčeu. Žan-Kler Todibo, za koga je plaćeno skoro 40.000.000 evra, često je kasnio na treninge i bio nedisciplinovan i to je radio namerno jer se nije slagao sa Poterovim taktičkim zamislima za njega, što je dovelo do njegovog izbacivanja iz tima pred meč sa Totenhemom. Niklas Filkurg javno je kritikovao saigrače nakon remija sa Sautemptonom, što je razljutilo Potera, dok je Džerod Bouen, iako najbolji igrač tima, pokazao da nema liderske kvalitete potrebne kapitenu. Njegove svađe sa navijačima i povučenost u svlačionici samo su potvrđivali trenerove sumnje.

Dodatni udarac bila je odluka da se ne produže ugovori sa veteranima, Antonijom, Kresvelom i Coufalom. Oni su bili ključni stubovi atmosfere u timu, posebno Antonio koji je navodno organizovao kućna druženja. Njihov odlazak ostavio je svlačionicu bez oslonca, a niko nije preuzeo njihovu ulogu.

Na taktičkom planu, Poter je pokušavao da uvede disciplinu i balans između intenzivnih treninga i odmora. Njegov stil bio je kombinacija 5-3-2 i varijacija sa tri štopera, gde je želeo da poveže kompaktnost odbrane sa brzim izlascima preko bokova i Bouena u špicu. Protiv Arsenala ta ideja je izgledala idealno, tim je bio čvrst, organizovan i motivisan. Međutim, protiv jačih protivnika falila je kreativnost u sredini, a napadači su često bili izolovani. Detaljne analize i pripreme koje je Poter donosio počele su da gube efekat kako su se porazi nizali. Igrači su vremenom prestali da upijaju informacije, pa su i same pripreme delovale kao prazna rutina.

Na kraju, njegov kraj stigao je naglo i neočekivano. Usred jutarnjeg sastanka sa ekipom, Poter je delovao rasejano, ulazio i izlazio iz prostorije, a onda saopštio da je dobio otkaz. Igrači su ostali u šoku, a klub je ubrzo ozvaničio Nuna Espirita Santa kao novog menadžera. U oproštajnoj izjavi Poter je rekao da je „neverovatno razočaran što odlazi, naročito bez prilike da ostvari ono što je zamišljeno na početku puta“, ali je priznao da „rezultati jednostavno nisu bili dovoljno dobri“.

Poterovih osam meseci u Vest Hemu ostaju zapamćeni kao period neispunjenih očekivanja. On je pokušao da donese red i disciplinu, ali su ga slabi rezultati, sukobi sa igračima i nedostatak pravih vođa u timu koštali posla. Njegove najveće greške bile su što je dozvolio da ode grupa veterana koja je držala svlačionicu na okupu i što nije uspeo da uspostavi autoritet nad skupim pojačanjima. Vest Hem je ponovo ostao klub u potrazi za stabilnošću, a Nunu Espiritu Santu sada pripada težak zadatak da spase sezonu i izvuče ekipu iz ponora.