Potrebni su nam Tadić iz Ajaksa, Mitar iz Fulama, Sergej iz Lacija

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Igramo loše, takvi su nam i rezultati, a i dalje imamo šansu. Kao, nadamo se. To je siže učinka srpske reprezentacija u prva dva kola završnog turnira Prvenstva Evrope. Sve ostalo je ulepšavanje stvarnosti, prikazivanjem statističkih parametara.

Za Orlove deluje poražavajuće da su nam skoro svi igrači u kontra ritmu. Nije potrebno biti veliki znalac da bi se to utvdrilo, ali je neophodno ukazati na razloge koji su nas doveli u situaciju da se nalazimo na ivici, bliže povratku u Beograd nego ostanku u Nemačkoj. Jedan od dominantnih krije se u klupskim sezonama stubova ekipe, dugogodišnji nosilaca, onih od kojih redovno očekujemo. Njihove odluke su se odrazile na učinak u dresu Orlova.

Malo ko od naših je napredovao u odnosu na Mundijal u Kataru i(li) prešao u bolji klub. Ako i jeste u pitanju su nijanse. Od startera: Strahinja Pavlović je i u jesen 2022. igrao grupnu fazu Lige šampiona, Dušan Vlahović bio član Juventusa; od rezervista: Đorđe Petrović je napravio iskorak prelaskom u Čelsi, a Veljko Birmančević potpisom za Spartu, gde je kao najbolji igrač češke lige vodio praški klub do duple krune.

Od onih koje nacija najviše prepoznaje, nada se i veruje im još nismo dobili ništa konkretno, što stavlja upitnik iza njihovih rešenja na klupskom nivou. Ako ćemo po hijerarhiji, Dušan Tadić kao kapiten je prvi nazadovao. Njegova sezona u Fenerbahčeu jeste efikasna (po 16 golova i asistencija), ali u – Turskoj! Na podneblju gde se igra sporiji, manje dinamičan i ne toliko odgovoran fudbal kao u Holandiji, između toga Engleskoj, gde je proveo najlepše godine karijere. Zato se i dešava da otkako je EURO počeo ne vidimo Tadića u kapacitetu na koji smo navikli.

Igranje slabijeg takmičenja je definitivno ostavilo traga i to je lako registrovati. A nije lako promeniti, jer ne postoji čip, kao nova kartica za telefon, da se samo ubaci u aparat i da dobijemo Dušana kakav je bio ranije – Silnog. Minule sezone navikao je na nešto sporiji ritam, zbog čega je i njemu teško da se snađe u bržem, a nama da prihvatimo da sve što želi ne prolazi (ili još) nije prošlo na velikom takmičenju.

SRBIJA PROLAZI GRUPU - KVOTA 2,80

Ovde ne kritikujemo motiv da Tadić napusti Amsterdam i pređe u Istanbul. Kao što su uradili Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković Savić potpisima za Al Hilal. Iako je jasno šta je prvog dovelo na Bosfor, a drugu dvojicu u Saudijsku Arabiju. I ako su. Zaslužili su momci da zarade daleko više nego na prethodnim adresama, malo ko bi odbio bajkovite ponude, ali gledajući ih u prva dva kola Prvenstva Evrope čini se da se tek sad vidi razlika između fudbala u turskom i arapskom svetu i onog kakav su igrali pre.

Jednostavno, nisu iste brzine. Nije isti intenzitet. Nisu iste kretnje. Posledično ni učinak.

Iako Mitrović iza sebe ima fantastičnu sezonu, oličenu u 40 golova, a Sergej dabl-dabl ostavrenje od 12 pogodaka i 17 asistencija, dvojiac Al Hilala ni izbliza ne izgleda moćno kao na klupskom nivou.

Kad god smo morali, nismo umeli

Vaha Halilhodžić za Mozzart Sport: Previše individualizma i egoizma, vidi se da neki igrači nisu zadovoljni

Sa tribina posmatrano, deluje da se Mitrović kreće teže nego pre, iako ima i do utiska da ga protivnici neprestano tuku i tako smanjuju mogućnosti. Imao je najbolji strelac u istoriji naše reprezentacije jedan šut protiv Engleske i četiri pokušaja protiv Slovenije. Nijedna lopta nije završila u mreži. Što reče selektor Dragan Stojković – neverovatno, jer obično pogađa. Čak ga je i sreća napustila, jer ga je u najizglednijoj situaciji na stadionu Bajerna malo blokirao Žan Karničnik i preumseiro loptu na prečku. Nekima čak i to deluje kao posledica igranja lige koja ne može u istu rečenicu sa Premijer ligom, bez obzira što je veliki broj asova sa Ostrva, pre i posle Mitra, otišao u Saudijsku Arabiju.

Tamo je i SMS, za koga važi isti ili sličan zaključak. Nije to to. Igrao je redovno i bio jedan od momaka za koje smo se nadali da će da doprinese. Tek sad kad je stanovnik Rijada vidi se da je u fizičkom smislu ispod nivoa potrebnog za ozbiljan fudbal kakav traži EURO. Najbolja ilustracija je zastajkivanje u pokušaju da se Karničnik zaustavi prilikom trčanja kontre, što je rezultiralo pogotkom „najlakšeg rivala u grupi“.

Zdrava smo grupa, niko se ne šeta terenom, volite nas i kad ne ide

Danci bi radije kao treći dalje: Voleli bismo da dobijemo Srbiju, ali...

Bitna napomena: niko ne opsorava Tadića, Mitrovića i Sergeja. Niti sugeriše nešto loše, već pokušava da ih podstakne, jer znamo šta mogu. Uverili su nas godinama da su sposobni i dve utakmice u Nemačkoj ne mogu da promene mišljenje, a naredna može da i njih kao asove, nas kao novinare i navijače što dolaze na utakmice ili sede ispred televizora da ubedi da se skupimo oko zajedničke ideje, na kojoj insistira selektor Stojković.

Da bi se to desilo potrebni su nam makar u tih 90 – ili, daj Bože, počev od tih 90 minuta, jer bi to onda značilo ostanak koji dan duže – kao reinkaranacija svojih najboljih izdanja. Neophodan nam je Dušan Tadić kakav je bio kad je u Lekipu dobio desetku za izdanje sa Ajaksom na gostovanju Reala ili kasnije dok je vodio Kopljanike do trofeja. Želimo Aleksandra Mitrovića iz one sezone kad je dominirao Čempinšipom u dresu Fulama, pa i kasnije kad je sa londonskim klubom igrao Premijer ligu. Hoćemo, ako je ikako moguće, da vidimo Sergeja Milinković Savića kako za Orlove igra jednakim intenzitetom kao što je to činio dok ga je jedan Orao gledao sa tribina rimskog Olimpika.

------------------------------

Igraj EURO Prognozzer - osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

------------------------------

Znamo da mogu. Imamo i taj Portugal u Lisabonu, Norvešku u Oslu i nedavno Švedsku u Stokholmu kad su, interesantno, baš njih trojica bili strelci. Ako može još jednom, sad kad je najpotrebnije. Ako ne, makar ćemo znati zbog čega nije uspelo.