Pre pet dana mu zviždali, sad mu kliču! Kapiten Enco okajao grehe i doneo Čelsiju šansu za trofej

Danas, pet dana kasnije, klicali su mu na Vembliju. Ne samo zbog pobedonosnog gola, već i zbog celokupnog pristupa utakmici, želje da se iskupi za gorepomenute grehe i povrati poverenje publike koja se videla u svakom duelu, svakom startu, svakom sprintu. Gol je došao kao kruna odlične partije kojom je Fernandez opravdao odluku privremenog trenera Kaluma Makfarlana da mu oko ruke vrati kapitensku traku. Jer Enco je posle dužeg vremena izgledao kao pravi vođa.

Argentinac nije imao bogzna kako važnu ulogu na Čelsijevom putu ka finalu. Barem ne do danas. Jeste kao rezervista još u trećem kolu protiv Čarltona za dvadesetak minuta upisao po gol i asistenciju, ali je potom odigrao još samo pola sata protiv Hal Sitija u četvrtoj rundi. U osmini finala protiv Reksama nije bio ni u protokolu, propustio je i četvrtfinale protiv trećeligaša Port Vejla zbog pomenute suspenzije. Ali kada se na Čelsijevom putu po prvi put našao prvoligaš, Fernandez je dobio mesto u startnoj postavi, pride i kapitensku traku. I potrudio se da odvede tim na megdan Mančester Sitiju.

Baš zbog njega ćemo u finalu i imati potencijalni spektakl, jer je sredinom prvog poluvremena u maniru najboljih centarfora trznuo glavom sa pet metara na centaršut Pedra Neta i savladao Lukasa Perija i doneo prednost Čelsiju. A, onda otrčao do njegovih navijača, koji su mu na kratko skandirali ime, deluje - u znak pomirenja.

Mogao je Argentinac uz gol da dopiše i koju asistenciju. Sve je danas radio, između ostalog i razigravao saigrače, pa je u dva navrata pospremio odlične, stopostotne prilike Žoau Pedru, koji se desetak dana vratio u tim. Odmah i u startnu postavu. I mada je izgledao vrlo dobro, nije uspeo da se upiše u strelce. Nekoliko desetina sekundi pre nego što će Fernandez doneti prednost Čelsiju Pedro je pogodio stativu, početkom drugog poluvremena nije ni uputio udarac pošto je preterao sa driblinzima i na kraju se spetljao.

Značajnu ulogu u Čelsijevom plasmanu u finale imao je i Robert Sančes. Njegova odbrana iz 15. minuta bila je možda i ključna za krajnji ishod utakmice. Našao se Brenden Aronson oči u oči sa španskim čuvarom mreže nakon pravovremenog proigravanja Dominika Kalvert Luina, ali nije uspeo da ga savlada. Nekadašnji član Brajtona mu je rukometnom intervencijom odbranio udarac i sprečio ga da donese Lidsu prednost.

Nedugo kasnije na drugoj strani Enco ga je surovo kaznio...

Najbolju šansu da se rezultatski vrati u meč Lids je imao početkom drugog poluvremena. Nije Anton Štah želeo da troši vreme, prošlo je svega nekoliko desetina sekundi pošto je istrčao na travu Vemblija - počeo kao rezervista - i sa ivice kaznenog prostora podsetio kakvim udarcem raspolaže. Ali i Sančes da nije 'na lepe oči' došao u Čelsi. Refleksno mu 'skinuo' udarac, desetak minuta kasnije i pokušaj glavom Kalvert Luina, odbivši nalet Lidsa, koji u završnih pola sata gotovo da nije pripretio.

I zato će do kraja sezone maksimalno moći da se posveti obavezama u Premijer ligi gde mu malo fali da osigura opstanak.