PRELAZZI: Efekat Robija Kina

Ima ona teorija, valjda odavno razvejana, o leptiru koji kao mlatne krilima negde na drugom kraju sveta i kod nas bude oluja. Mnogo veće posledice od nedužnih leptira ostavljaju ljudi - oni mlatnu nečim mnogo opasnijim, i onda ceo svet, ili makar njegov jedan deo, ode dođavola, a sudbine običnog čoveka se isprepletu i zamrse.

Zbog jednog takvog udara – dobro, i zbog onoga što je godinama radio u TSC-u, pa i one utakmice u Londonu, ako i zbog jedne, pa možda i sada već tradicionalne zbog naklonosti žutih ka Srbima – desiće se da Žarko Lazetić večeras izvede momke iz Makabija na megdan svom bivšem klubu, i to na neutralnom terenu.

Taj neutralni teren, dobro, to znamo, ali priča o tome zašto je Lazetić preuzeo klub koji je ubedljivo, sa samo dva poraza u sezoni, osvojio prvu titulu prvaka Izraela posle četiri godine, a onda joj dodao i liga kup... to, avaj, ima mnogo više veze sa onim ljudima, uglavnom zlim, nego samo sa fudbalom.

19.00: (1,75) Makabi Tel Aviv (3,75) TSC (5,30)

A ima veze i sa efektom, možda preciznije paradoksom Robija Kina.

Kako je moguće da je čovek koji se na terenu uvek nalazio na pravom mestu – to je, pričaće, posledica njegovog odrastanja u Irskoj i bavljenja tamošnjim lokalnim sportovima, pre svega gelik fudbalom, sve do tinejdžerskih dana – u karijeri gotovo uvek birao pogrešno?

Kao jedan od najtalentovanijih igrača Koventrija otišao je u Inter da zameni Ronalda i Boba Vijerija, i ne morate da budete matori pa da shvatite kako se to završilo i kakav je, uostalom, bio taj Inter; biće u Lids junajtedu kada sve krene po zlu, provešće godinu-dve u Totenhemu kada se Spursi budu borili za opstanak, a biće tu i onih nesrećnih pola sezone u njegovom voljenom klubu, Liverpulu, gde će ga mrzeti Rafael Benitez, i ovaj će mrzeti njega. Na koncu, otišao je da briljira i u Ameriku, onda kada je Amerika bila – ako to i dalje umnogome nije, sve sa Mesijem i ostalim zvezdicama – fudbalska, pardon sokerska zabit.

Ali ništa od toga neće biti toliko kontroverzno, ništa ga neće staviti na stub srama u njegovoj domovini i oštro podeliti javnost u dva (možda nejednaka) tabora, kao njegov prvi pravi trenerski angažman.

Opet – ne njegovom voljom. Makar ne u prvom periodu...

Žarko Lazetić komandovaće danas ekipom Makabija iz Tel Aviva na neutralnom terenu u Mađarskoj protiv TSC-a zato što je Robi Kin podneo ostavku na mesto trenera nakon osvojene titule; Robi Kin je podneo ostavku iz ličnih razloga, kako je rekao, mada su ti lični razlozi bili mnogo manje lični od onih koje u takvim prilikama treneri ili igrači poslovično donose; a svega toga ne bi bilo bez paradoksa Robija Kina i sukoba koji nema nikakve veze sa fudbalom.

I mada su u pravu oni koji ne bi voleli da fudbal i politika idu zajedno u razred, pa još i da se drže za ruke, politika nikako da ostavi na miru fudbal; a to je na svojoj koži osetio, mnogo više nego što bi neko drugi, baš bivši napadač Koventrija, Lidsa, Intera, Liverpula i Totenhema.

Nije kao da je svet izgledao kao mnogo bolje mesto pre godinu dana, kada je Kin pomalo neočekivano dobio svoj prvi samostalni posao u velikom izraelskom klubu. Izgledao je, u najboljem slučaju, kao nešto malo bolje mesto, ali to nije sprečilo prozivke i proteste zbog Kinove odluke, koji se nisu završili samo na društvenim mrežama.

U Irskoj, buntovnoj i borbenoj, Irskoj koja one opasne zavojevače od prekoputa posmatra s mešavinom istorijskog prezira i usađenog nepoverenja, u Irskoj se – generalizujemo, ali nije neistina – Izrael baš i ne miriše.

U junu prošle godine, nekoliko organizacija građanskog društva, što u Irskoj, što u inostranstvu, podigli su glas protiv Kinove odluke da se preseli u Izrael; po tviterima i fejsbucima vodila se prilično dobro organizovana kampanja propalestinske opcije, koja je, ponavljamo, možda i najjača u keltskim nacijama, nego bilo gde drugde u Evropi, ali fudbaler nije poklekao.

Video je, i to je sasvim razumljivo, priliku da napokon pokaže da ume da razmišlja o fudbalu, i Makabi je pod njim počeo da igra. Na svako pitanje ili provokaciju kod kuće odgovarao je da ga zanima samo fudbal. I njega i njegov stručni štab, u kojem je još jedno dobro poznato ime: Rori Delap...

A onda je došao 7. oktobar 2023, i ni Izrael, ni Palestina, ni ceo svet više nisu ličili na onaj od samo dan ranije; Robi Kin se sa porodicom, dok je bilo gusto, sklonio u Grčku, ali onda se vratio u Tel Aviv. Bio je, zapravo, jedan od prvih stranaca koji će se vratiti, i pošto to nije morao da uradi – veliki broj njegovih kolega pošao je tim drugim putem – postaće heroj navijača. Još veći heroj navijača postaće kada Makabi nastavi sa pobedama i kada se dokopa titule, ali i osmine finala Lige konferencije.

Revanš meč budući osvajači najmlađeg evropskog trofeja rešiće u svoju korist čak sa 6:1; mnogo je danas zanimljivije, i posle ne pričajmo o sudbini, što je taj kultni duel za navijače Olimpijakosa odigran baš na – stadionu TSC-a.

Za sve to vreme, pritisak kod kuće je rastao. Irski mediji možda nisu nezasita horda hijena kao njihova engleska tabloidna polubraća, ali retko bi se kada provukla vest o Kinovim uspesima koja ne bi bila garnirana podsećanjem na ono što se događa na svega nekoliko desetina kilometara od Tel Aviva.

Bilo je tu i preterivanja, možda, kao kada bi pominjali palestinsku decu u Gazi u kontekstu jedne fudbalske utakmice, ali neka o tome sude Irci i bogovi u koje veruju; bilo je tu i kolumni koje nisu štedele reči, i koje su mandat Robija Kina u Makabiju nazivale "moralnom abdikacijom", a njega čovekom kojem su slava – kakva-takva – i novac (mada mu sigurno ne nedostaje) važniji od principa i od, a mi valjda dobro znamo šta oni hoće tom rečju da kažu, irskosti (irstva?).

I mada od oktobra pa sve do juna, Robi Kin nije dao nijednu nefudbalsku izjavu, njegova supruga povremeno bi ga branila, a činili su to i njegovi prijatelji; i mada je Makabi Tel Aviv osvojio pehar najboljeg u Izraelu, izgleda da su pritisci ipak odneli prevagu.

Kin se iznenada, početkom juna, oprostio od šampionske ekipe – koja će brzo reagovati i ugrabiti Žarka Lazetića – i tako je opet pobedio onaj leptir s drugog kraja sveta. S tim što je leptir, u ovom slučaju, dobrano naoružan.

I tu se priča, makar što se tiče srpskog predstavnika u Ligi Evrope i njihovih večerašnjih protivnika u Haladašu, završava.

Ali ne i za Robija Kina. On, kao i uvek, kao i kada je bio igrač, snosi posledice svojih odluka.

Otkako je Stiven Keni napokon smenjen – tehnički, istekao mu je ugovor, ali ovako ipak zvuči preciznije – sa mesta selektora Republike Irske nakon što nacija nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo, traje licitacija oko potencijalnog naslednika: i razna su se imena, od Lija Karslija do Nila Lenona, pominjala u kuloarima Fudbalskog saveza Irske.

Ali samo jedno ime je izazvalo je burne reakcije, konsternaciju i nove kolumne i nove peticije protivljenja, i Robi Kin, čovek koji je dobro upoznao i Izrael i Bačku Topolu i koji i dalje mora da živi sa svojom odlukom, sviđala se ona Izraelcima, Palestincima, Srbima i Ircima ili ne, i dalje nema posao.

PLEJ-OF ZA LIGU EVROPE (PRVE UTAKMICE)

Četvrtak

19.00: (1,75) Molde (3,60) Elfsborg (4,90)

19.00: (1,90) LASK (3,50) FCSB (4,10)

19.00: (1,45) Plzenj (4,40) Harts (7,25)

19.00: (2,60) Rigas (3,15) Apoel (2,85)

19.00: (1,17) PAOK (7,50) Šamrok (16,0)

19.00: (1,75) Makabi Tel Aviv (3,75) TSC (5,30)

20.00: (1,30) Ludogorec (5,20) Petrokub (11,0)

20.30: (3,25) Lugano (3,45) Bešiktaš (2,20)

20.45: (4,60) Jagjelonija (3,60) Ajaks (1,80)

20.45: (8,00) Dinamo Minsk (4,60) Anderleht (1,40)

21.00: (1,27) Ferencvaroš (5,90) Borac Banjaluka (10,5)

21.30: (1,70) Braga (3,60) Rapid Beč (5,30)

***kvote su podložne promenama