PRELAZZI: Eh, koliko bi sada koštao...

Eeee, šta je nekad moglo da se kupi za dinar, reći će tip u radnji kada mu kasirka ostane kratka za jedan dinar.

Eeeee, šta je nekada moglo da se kupi za par miliona, reći će pažljivi čitalac Mozzart Sportovog specijala o prelaznom roku, na vest, eto, recimo, da je Deklan Rajs napokon potpisao za Arsenal i po ceni od 105.000.000 funti postao najskuplji engleski igrač svih vremena.

Sto pet pa opet...

Postoje i oni koji brane takve transfere. Ili će pričati da samo tržište može da odredi cenu, u fazonu "dok je ovaca..." ili će ući u kožu kakvog ekonomskog analitičara i pokušati da nam objasne kako je sve poskupelo, pa tako i igrači, te da 105.000.000 i nije neka cifra, kada se uzmu u obzir inflacija, kupovna moć i ostali BDP-ovi.

Koliko je (fudbalski) svet, a Premijer liga, vazda sklona dodatnom oporezivanju engleskih glava i stopala, otišao u nebesa, govori i primer kojeg su se mnogi na Ostrvu setili apropo Rajsa: na samom početku Premijer lige, tamo u prvoj polovini devedesetih, najveći transfer nekog Engleza iznosio je okruglo 5.000.000 funti, koliko je Blekburn izdvojio za napadača i povremenog štopera Noriča Krisa Satona.

Eeeee, tih 5.000.000 ti je kao sada 100.000.000, reći će onaj naš prijatelj što strpljivo čeka da mu kasirka vrati njegov dinar.

Reći će i – neće biti u pravu.

Alan Širer i Kris Saton sa peharom Premijer lige (©Reuters)

Da ne bude da se pravimo pametni, u pomoć ćemo pozvati jednu uglednu institiciju po imenu Bank of England. "Narodna banka Engleske" omogućava vam da tačno izračunate koliko bi 10 ili 100 ili 1.000 funti od kad ikad (zapravo, od 13. stoleća!) vredelo danas; i po njihovoj kalkulaciji, rekordni transfer u istoriji Premijer lige, onih 5.000.000 za Krisa Satona u leto 1994. godine, danas bi iznosio...

10.028.525,71.

Ili 10 i sitan kusur miliona funti sterlinga.

Ali mogu li se uopšte porediti Saton i Rajs, ili fudbal devedesetih i ovaj sada, skoro tri decenije otkako je Keni Dalgliš doveo Šireru parnjaka sa kojim će osvojiti Premijer ligu?

Pa, sem što mogu, možda i moraju, posebno jer se istorija ponavlja čak i dobrim đacima, jer uvek će biti onih koji će poželeti da preko novca stignu do slave.

Ono što su danas Saudijci, recimo oni iz Njukasla, devedesetih je bio Džek Voker i njegov Blekburn.

Ne treba, naravno, ništa oduzeti čuvenom – i originalnom, jer će Staridž i Suarez mnogo godina docnije biti samo na trenutke uspešna kopija – tandemu SAS. Nisu se Širer i Saton previše mirisali, nisu se družili sem koliko su morali, nisu ni hvalili jedan drugog, ali su na terenu funkcionisali besprekorno.

Sistem 4-4-2 bejaše na vrhuncu, bilo je dovoljno da imate dvojicu snažnih i ubitačnih špiceva i dva dobra krila da ih zasipaju loptama – Džejson Vilkoks i Stjuart Ripli fenomenalno su obnašali tu dužnost – i odbrane bi padale same.

U odbranu Džeka Vokera, on je bio stvarno nepopravljivo zaljubljen u svoj Blekburn. Ako ste se ikada našli za kafanskim stolom – a mi neki jesmo, baš često – u kojem se satima pričalo na temu "Da imaš 100 miliona i neko ti da Zvezdu", onda se može reći da je Voker ostvario sve naše (pijane) snove.

Kada je preuzeo klub, Blekburn je tavorio u drugoj ligi, zapravo umalo ispao u treću; a onda je Voker namamio Dalgliša i posle ostvarene promocije, klub je na krilima severnjaka pridošlog sa krajnjeg juga, iz Sautemptona, stigao do četvrte pozicije u prvoj sezoni.

A to je bio tek početak. Četvrti, pa drugi u Premijer ligi, pa onda tih deset miliona, pardon pet miliona funti za Satona, momka koji je započeo kao centralni defanzivac i, pričalo se, upravo zbog toga imao adut više kada se na njega ustremi bek; uz to, ni pritisak na zadnju liniju, koji se tada mnogo ređe zvao presing, nije mu bio stran.

SAS su dali 49 golova na putu do titule (Širer 34, ali se Saton isticao asistencijama, češće glavom, ređe u prostor), a tokom čitave sezone, kaže i to statistika, na samo 12 mečeva gol nije dao nijedan od njih.

Tog proleća britanska javnost bila je zabavljena borbom između Blura i Oasisa; a Širer i Saton bili su kao "supegrupa" u kojoj bi Dejmon Albarn neštedimice bacao rifove i rime braći Galager, na radost svih.

Namerno ili nehotice, pak, i uz svesrdnu pomoć medija, Mardoka, Skaja, britpopa i dobro obučenih tipova iz londonskog Sitija, Džek Voker je u Lankaširu otvorio Pandorinu kutiju koja će se zagrevati i zagrevati sa Čelsijem, Junajtedom, Arsenalom, pa Sitijem, Liverpulom i Njukaslom, sve dok ne prekipi ovog leta sa Deklanom Rajsom, kojeg je samo sveopšta frtutma oko Saudijske Arabije sprečila da bude u centru pažnje.

Deklan Rajs (©Arsenal)

Da nije bilo Vokerovog hvatanja krivina u pokušaju da se domogne pehara u Premijer ligi, i da Kris i Alan nisu bili toliko uspešni te prve sezone (naredne će se Širer povrediti, a onda i otići iz kluba u svoj Njukasl – srušivši pride još jedan rekord – dok će Saton pre Seltika imati i kratku epizodu u Čelsiju, koju neće pamtiti po dobru), možda bi danas Deklan Rajs otišao za 10.028.525,71 funti sterlinga ili tek nešto malo više.

Nije to, ponavljamo, bila nikakva bajka nalik Lesterovoj – pa ni Lesterova nije bila nalik Lesterovoj, ako nas shvatate – i premda danas na spisku osvajača Premijer lige upravo ta dva imena štrče, Blekburn je bio prvobitni Njukasl, Čelsi pre Čelsija, nagoveštaj da će fudbalom zavladati novac i oni koji ga imaju.

I da za 10.000.000 funti, po sadašnjem kursu, neće moći da se kupi ni levo stopalo Krisa Satona, ni nokat na maloj nozi Alana Širera iz najboljih dana.