PRELAZZI: Frank Lampard ponedeljkom ujutru

Junak naše priče ne bi znao da izraz “naknadna pamet” ima negativne konotacije u srpskom jeziku. Naknadna pamet, to se uglavnom izgovara ironično, ponekad potišteno, ponekad melanholično, a često kada želite nekog da uvredite. Lako ti je sad!

Na imperijalističkom jeziku našeg junaka – a on ga govori mnogo bolje od većine svojih kolega, zahvaljujući dobrom obrazovanju; zapravo, taj bi znao i da prevede “naknadna pamet” na latinski, budući da su ga u svlačionicama često zafrkavali što je imao peticu iz latinskog – postoji reč “hindsight”, prilično neutralna; postoji i doslovni prepev našeg idioma, “afterwit”, mada ćete ga poslednji put naći kod Šekspira; a tamo preko bare, Amerikanci bi one koji su se tek kasnije osvestili nazvali “Monday morning quarterback”. 

Čujte nas i počujte: ne mora naknadna pamet da bude automatski nešto loše. Okej je priznati, sebi i drugima, da niste imali dovoljno informacija, da ste reagovali plahovito, da vas je ponela strast, da ste dozvolili da vam neko drugi - recimo mediji, ili društvene mreže - diktiraju šta da mislite, umesto da sačekate pa da lepo odlučite sami za sebe.

16.00: (2,35) Ipsvič (3,45) Koventri (2,95)

Upravo se sa tim osećajem, u kojem ima nemalo krivice zbog načina na koji su ga dočekali, ovih dana bore navijači Koventri sitija, jednog od onih dragih klubova što često prolaze ispod radara. Veza grada iz kojeg dolaze nebeskoplavi (kada uđete u njihove kutke na mrežama, videćete svuda skraćenicu PUSB, ili “Play Up Sky Blues”) i Beograda odavno je poznata, i o njoj nećemo ovom prilikom, ali hoćemo o čoveku kojeg su mnogi - po ko zna koji put - bili spremni da otpišu.

A najviše pristalice Koventrija. Jer, kada je nakon sedam punih sezona, tokom kojih je, nije preterivanje reći, svojeručno spasao klub od gašenja – a onda ih doveo na svega jedan penal od predvorja, kada su poraženi od Lutona u finalu plej-ofa, a onda i do polufinala FA kupa, takmičenja s kojim Koventri ima posebnu vezu – otkaz dobio Mark Robins, mnogi su bili tužni.

Kada je na njegovo mesto postavljen Frank Lampard, ti isti su bili besni.

(Reuters)

Nije im ni čudo: izgledalo je da je trenerska karijera legendarnog veziste Čelsija u slobodnom padu. Posle uspeha sa Derbi kauntijem, kada su Mejson Maunt i on zamalo vratili Ovnove u Premijer ligu, te onih bizarnih par sezona kada je njegov mladi tim Čelsija igrao za sebe i pomalo za Romana Abramoviča – a onda su stigle pare i pokvarile stvari -– nije se dobro proveo u Evertonu.

Ono, malo ko se dobro provede u Evertonu, sem izgleda Džeka Griliša, ali ipak: član generacije engleskog fudbala koju neka naknadna pamet sigurno ne bi nazvala zlatnom zaličio je na propalog trenera, tek nešto boljeg od Vejna Runija, tek nešto goreg od Stivena Džerarda, i makar mnogo boljeg od Pola Skolsa, ako mu je to bila neka uteha.

Koventri daje dva ili više golova na gostovanju Ipsviču, kvota 2,20

Odavno je Frenkija tukao glas da ni prvu trenersku ćagu, tu u Derbiju, nije bio zaslužio. Zapravo, sarkastična pošalica sa Ostrva kaže da je prvi posao dobio na reč njegovog ujaka, Harija Rednapa, a da je drugi posao, u Čelsiju, dobio isključivo na svoje ime, i da se tamo pokazalo koliko ne zna.

Lampard je možda svašta – i pripadnik fudbalske aristokratije, i izdajnik koji je igrao za Siti, i to protiv Čelsija, pa im još i dao gol, i neko ko je čitavog života, otkako je prešao sa starog Apton parka i Stamford bridž, delio javnost na one koji su se u njega kleli, a kojih su često bivali u manjini, i na one koji nisu mogli očima da ga vide – Lampard je, dakle, možda svašta, ali nije kukavica, i nije neko ko se, onda kada je igrao ili sada kada stoji uz teren, plaši da se isprlja i da zasuče rukave.

Na mnogo načina, njegov dolazak u Koventri bio je prelomni trenutak: ili će nastaviti da pliva u tom svetu u kojem se dosad snalazio sa ispodpolovičnim uspehom, ili će propasti i nastavićemo da ga gledamo na televizijskim emisijama, kao stručnog konsultanta za kojeg će mnogi, a poneko i s pravom, izgovarati rečenice tipa “mnogo si pametan sad iz fotelje, a kad je trebalo uraditi nešto…”

Sve to je, ponavljamo, bilo otežano činjenicom da nasleđuje Marka Robinsa, veliku, ako ne i jedinu ikonu Koventrija u ovom veku (možda bi samo Gari Mekšefri mogao da mu parira), čoveka koji je bio tu čak i kada je Koventri bio izgnan iz svog grada, sa svog stadiona.

Nije, onda, ni čudo što je dočekan sa negodovanjem. Možda je bilo vreme za svežu krv, govorili su oni koji su se svakog dana pitali da li bi sve bilo drugačije da su onog proleća na Vembliju Đekereš i drugari uspeli da pobede i da dođu u Premijer ligu, ali ta sveža krv sigurno nije čovek koji je najuren iz Evertona.

Ni kada je doveo Koventri do plej-ofa, nije ih ubedio, i ispadanje od Sanderlenda - danas nam naknadna pamet kaže da je Sanderlend jednostavno morao da uđe u Premijer ligu - samo je potvrdilo to o njemu kao o proseku.

A šta danas o Franku Lampardu veli “hindsight”? 

(Reuters)

Koventri siti je, malo pre polovine takmičenja u jednoj od najnapornijih liga na svetu, ubedljivo prvi na tabeli Čempionšipa. Uoči gostovanja Ipsviču, lanjskom premijerligašku, ima deset bodova prednosti nad Midlzbroom i samo jedan poraz – interesantno, od Reksama, onog holivudsko-velškog eksperimenta koji polako napreduje ka obećanoj zemlji, kako to šou-biznis i voli – a taj Boro su tukli pre samo dva gola, i to 4:2, i to u gostima.

Koventri je postigao 50 golova (prvi naredni, upravo Ipsvič, čak 20 manje!) i imaju drugu najbolju odbranu u ligi. Najbolju ima, eto još malo simbolike, Stouk siti, novi klub Marka Robinsa…

Koventri ne prima gol od Ipsviča, kvota 4,40

I dobro, mamutska je ta sezona u drugom rangu engleskog fudbala, svašta se može desiti do aprila; i dobro, možda je ovo stvarno nivo Franka Lamparda, on je odličan menadžer za Čempionšip, on je novi Nil Vornok, samo što se izražava učenije od te legende, ili Toni Pjulis, samo što nije tako vickast i što njegovi timovi igraju lepše, ali zasad nema lepšeg osećaja nego biti navijač Koventri sitija. 

Grad se ponovo i do kraja zaljubio u svoj klub, strast je opet na tribinama na kojima nikad ne bude manje od 30.000 duša, a ekipa igra još bolje nego što to statistika pokazuje.

Da li je Frank Lampard bolji trener nego što je bio kada je ušetao na Gudison park? Ili je samo imao sreće u odabiru kluba, u kojem nema prevelikih očekivanja? Da li je opet ispao mudriji od Stivena Džerarda?

Tim redom: možda, možda, i možda. Ali ono što je još važnije je jedno neizgovoreno pitanje, na koje je, pre ove naknadne pameti, bilo teško dati pozitivan odgovor: da li je to Frank Lampard, tip kojeg je bilo lako mrzeti i navijati da propadne, postao običan čovek i običan – u najboljem smislu te reči – trener?

Piše: Urednik Nedeljnika i kolumnista Mozzart Sporta

ČEMPIONŠIP, 19. KOLO

Petak

Hal – Midlzbro 1:4 (0:4)
/Gelhart 62pen – Streleec 9, Gilbert 32, Vitaker 35, Mekgri 44/

Subota

13.30: (2,15) Čarlton (3,30) Portsmut (3,50)

13.30: (2,65) Derbi (3,15) Lester (2,80)

13.30: (2,00) Votford (3,50) Norič (3,80)

16.00: (2,05) Svonsi (3,35) Oksford (3,80)

16.00: (2,45) Preston (3,15) Reksam (3,05)

16.00: (2,15) Bristol Siti (3,35) Milvol (3,45)

16.00: (2,10) Šefild Junajted (3,40) Stouk (3,60)

16.00: (1,62) Blekburn (3,80) Šefild Venzdej (5,80)

16.00: (2,35) Ipsvič (3,45) Koventri (2,95)

16.00: (2,30) Sautempton (3,40) Birmingem (3,10)

16.00: (2,50) KPR (3,20) VBA (2,95)

*** kvote su podložne promenama