PRELAZZI: Jednog dana na Saipanu

Problemi počinju – to ćemo sigurno gledati u filmu, a ovo je ono što su pričali očevici, što je zapisano u (auto)biografijama i novinskim člancima – već na startu putovanja. Roj Kin je nabrijan, želi da svojoj zemlji donese neki opipljiv rezultat, prošao je dril ser Aleksa Fergusona a sada bi i sam da driluje; njegova ideja, kao kapitena, jeste da se cela ekipa odere od posla i napornih treninga.

Mik Mekarti, a bogami i dobar deo igrača, zapravo žele da se "bonduju", što vam je otprilike jedan HR-izraz koji znači da se nekoliko dana leše od koktela, da malo igraju golf, a malo jure neke curice u hotelu.

Svi su pijani već u avionu, samo je Roj – tako će makar biti prikazano u filmu – trezan i besan; kada stignu u smeštaj stvari se pogoršavaju jer nemaju ni lopte za trening, a ni travu za trening, a ni klimu, a za doručak su sendviči sa sirom.
"Mislite li da Portugalci upravo jedu sendviče sa sirom?", grmi kapiten.

Ni Mik Mekarti nije dugo ostao na istom poslu (©Reuters)

Tu počinje rascep, mada su šavovi već postojali. Kin i Mekarti – inače su, premda kratko, i igrali zajedno u nacionalnom timu, jedan na kraju, drugi na početku karijere – zameraju jedan drugom mnogo toga, a iza svega tinja sukob koji bismo mogli nazvati "ko je veći Irac". (I to nije samo naš specijalitet, dakle...)

Mik Mekarti je rođen u Barnsliju, pa ga Roj proziva da nije ni tamo ni ovamo, ni Englez ni stvarno Irac. A opet, to mu zamera punokrvni Irac koji, gle čuda, ima suprugu Engleskinju, živi doslovno u engleskom zamku, uživa u engleskim pejzažima i neguje ozbiljnost koja baš i ne ide sa pintama i pintama "ginesa". Više je, sme li se to reći jednom Ircu, više je nekako protestantska...

Onda je Kin – ah, uvek ti novinari nešto zakuvaju – odlučio da da intervju "Ajriš tajmsu", u kojem je izneo sve svoje zamerke, pa je Mik Mekarti sazvao sastanak na kojem su bili svi igrači i optužio kapitena da je nepošten, pa i da je folirao povredu u baražu protiv Irana.

Tada je usledila tirada koja će se prepričavati, koju će poganiji Irci umesto uspavanke recitovati nevaljaloj deci za laku noć. Grehota je prevoditi, grehota je čak i odglumiti, ali evo pokušaja:
"Mik, ti si lažov... ti si j..ni drk..ija. Nisam te cenio kao igrača, ne cenim te kao trenera, i ne cenim te kao osobu. Ti si j...ni drka..ija i možeš da nabiješ Svetsko prvenstvu sebi u d..e. Isključivi razlog što se uopšte bakćem s tobom je što si selektor moje zemlje! Ali sad i to možeš sebi da nabiješ u m..a!".

Trajalo je, setiće se kasnije tada starosedelac Najal Kvin, punih deset minuta, ali nijedan drugi fudbaler nije rekao niti jednu reč. Ni za to vreme, ni kasnije. (Neki su, navodno, privatno dali podršku Kinu. Kvin nije bio među njima. Nije ni Stiv Staunton, koji će dobiti kapitensku traku.)

Pomirenje tek godinama kasnije (©Reuters)

Mekarti je poslao Kina kući, ovaj je u Irskoj dočekan kao izdajnik koji je svoju zemlju ostavio na cedilu onda kada je bilo najpotrebnije, i malo ko je želeo da sasluša njegovu stranu priče niti argumente koji su u suštini bili korisni; nije pomoglo ni što je Fudbalski savez u potpunosti na Mekartijevoj strani. Uključio se čak i Fergi, a potom i premijer Berti Ahern, ali čovek koji je uspeo da izmiri katolike i protestante i da ključno doprinese Sporazumu na Veliki petak bio je nemoćan sa ova dva jarca na brvnu.

Irci su na Mundijalu bez poraza, i na krilima onog drugog, mlađeg Kina (odličan je u ulozi Roja Kina bio i potcenjeni Mat Holand!), prošli grupu i stigli na megdan Španiji. Posle fantastične igre i izjednačenja u 90. minutu, išlo se u penale, gde Holand, Konoli i Kevin Kilbejn nisu uspeli da savladaju Kasiljasa.

I danas mnogi u Dablinu, Korku ili Limeriku misle da su momci u zelenim dresovima mogli da stignu i do polufinala, zbog čega sećanje na Saipan ne bledi, zbog čega je nastao i film, o fudbalu bez fudbala, čiju premijeru nestrpljivo očekujemo, a koji će raskopati davne kraste i vratiti ovaj incident u žižu.

Samo, znaju li reditelji kako će da prođu ukoliko se Roju Kinu ne svidi ono što bude video?