PRELAZZI: Kako se pravi Frankenštajn

Danas su nam prve asocijacije na taj grad onaj mali, najmanji, najbučniji stadion, na kojem je nekako uvek sunčano (čak i kad nije), kao što se utakmice uvek igraju u tri popodne, iako sigurno ima i noćnih, i na kojem redovno duva jak vetar. Da li je do tog vetra, ili do nekih drugih sila koje plešu na jugu Engleske, ili je samo do jednog od najtraženijih trenera Evrope, tek malo se ko na Vitalitiju provede dobro.

Ali pre nego što je bilo “trešnjica”, pre nego što je bilo Andonija Iraole – jer o njemu je reč – pa čak i Edija Haua, čoveka kojem će svi zauvek biti zahvalni i koga niko neće uspeti da pomeri iz njihovih srca, pre nego što je bilo fudbala, dakle, makar ovog ozbiljnog fudbala, asocijacija na Bornmut bilo je jedno bezimeno čudovište.

Stara je zabluda da se ono zove Frankenštajn, u kultnom hororu Meri Vulstonkraft Šeli stvorenje nema nikakvo ime, ali je zato detaljno opisano; Frankenštajn je, naravno, njegov tvorac, Viktor.

Meri Šeli, i zato je svako englesko dete znalo gde je Bornmut, sahranjena je na groblju u tom gradu, i ostaće – mada joj to nije bila namera – zauvek vezana za jedan od sunčanijih britanskih gradova; a Bornmut će tek u ovom veku postati nešto više od poslednjeg počivališta žene koja je napravila Frankenštajna.

Bornmut daje makar dva gola na Sent Džejmsis parku, kvota 2,10

Sve ovo bi mogao da vam ispriča Andoni Iraola, Bask koji će se kroz mesec dana, kada padne zavesa na još jednu sezonu Premijer lige, oprostiti od grobnog mesta Meri Šeli, mesta na kojem je počesto razmišljao o taktici. Jer u retkim trenucima kada Andoni Iraola ne razmišlja o fudbalu, on čita knjige; između ostalog, i ovu…

Kako se samo namešta ta metafora, iako je po svemu pogrešna! Kao što je naučnik Viktor pre 200 godina od nežive tvari napravio živo biće, tako je Andoni Iraola – pamtimo ga iz igračkih dana, kako se sjuruje po desnom boku voljenog Atletika; pamtimo i njegove trenerske početke u Raju – od kluba koji je umeo da se igra stabilnog premijerligaša, ali je bogme umeo i da primi devet komada od Liverpula, napravio organizam koji diše i razmišlja i može, da znate, mnoge i da povredi.

(Reuters)

Kao zgrčeni Arsenal proteklog vikenda, na sred Emirata, hrabro i potpuno zasluženo…

Za uspešno pravljenje fudbalskog Frankenštajna, ali onog kojeg će mnogi neutralci voleti, onog koji će pobiti svaka očekivanja, a očekivanja su da prodate celu odbranu i onda ispadate iz lige, za taj recept, dakle, biće vam potrebno:

– Šaka baskijskog ponosa, koja vas uči da možete da se nosite, pa i da pobedite, čak i kada ste autsajderi, kada svi imaju više para od vas;

– Ručna kolica puna trenerskih i taktičkih saveta Marsela Bijelse i makar prstohvat ludila Marsela Bijelse pride: recimo, ona lekacija da treba da poštujete loptu, ali taman toliko kao što se poštuje lepa žena. Ne morate da je smarate, ne morate da budete posesivni, ona se čuva tako što umete s njom kada je za to prilika, i bogato će vas nagraditi;

– Prstohvat blagonaklonosti prema igračima i shvatanja da hemija ne može da se stvori na silu, ali se na silu svakako gubi;

– Tegla nepatvorene radosti, jer će na jednoj od onih konferencija za štampu, koje su bile posećenije nego što to klub veličine Bornmuta možda zaslužuje, Andoni Iraola izgovoriti “Sreća donosi bodove”, i ono da je, čak i kada ne ide dobro, čak i kada dobijete otkaz, sve samo igra.

Andoni Iraola nije dobio otkaz, ali naredne sezone neće biti na klupi Bornmuta, a udvarača mu već ne manjka. Jedan od njegovih uzora, Ernesto Valverde, napušta San Mames, i ne bi bilo ničeg logičnijeg ni patriotskijeg nego da Andoni preuzme svoj Bilbao. U isto vreme, i to nije nikakva pokuda tamošnjem načinu poslovanja i svetonazorima, fudbal bi, a posebno engleski fudbal, izgubio mnogo.

Već ima onih koji ga vide u Mančester junajtedu, i još više onih koji tvrde da se ideje Andonija Iraole – visoki presing, odricanje od poseda lopte, vertikalna igra i nešto što su eksperti opisali izrazom “dinamični individualizam”, mada bi se moglo jednostavnije reći i “kontrolisani haos” ili “organizovana spontanost” – ne bi nikako zapatile na Old Trafordu, kao što možda ne bi ni u jednom Stvarno Velikom Klubu, u kojem morate da napadate čak i kada je to recept za samouništenje. 

🎁🎁🎁🎁🎁
Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!
🎁🎁🎁🎁🎁

A opet, zar nam ne duguje fudbal, a posebno ovosezonska verzija Premijer lige, zbog koje smo najviše željni ostali rizika, i radosti, i slobode, i kreativnosti, makar da virnemo kako bi to izgledalo?

Ima smisla i da nastavi da prati Edija Haua, čiji se mandat u čudnom Njukaslu polako bliži kraju, pa da vidimo i šta može u jednom Ne Baš Stvarno Velikom Klubu, ali sa impozantnim stadionom i strastvenim navijačima, što nisu faktori na koje je u dosadašnjoj karijeri mogao da računa.

Sve i da je Bornmut i ranije uspeo da se domogne Evrope (i ove sezone je u igri da to učini, i možda će to biti njegov poslednji dar klubu u kojem je mnogo naučio, i koji je umeo da ga istrpi), verovatno bi Iraola svejedno otišao; sa takvim pedigreom i sa ovakvim rezultatima, samo je pitanje vremena…

A navijači će moći samo da mu se naklone, uz još jedno izvinjenje…

Jer, kao što je malo ko razumeo Meri Šeli kada je pisala remek-delo koje će je proslaviti, tako je i Iraolin dolazak propraćen negodovanjem: nasledio je Garija O’Nila, koji ih je spasao ispadanja, i koji je već počeo da pravi tim po svojoj meri. No gazde – Bornmut je jedan u nizu klubova u vlasništvu američkih investitora, što ne mora nužno da bude loše, mada je pomisao uvek pomalo nelagodna – su mislile da mogu bolje i ambicioznije, i bacile su udicu u Španiju.

(Reuters)

Sa današnjom perspektivom, naravno da je to bila prava odluka: Iraola je trener čija će odluka da napusti Bornmut na kraju sezone pokrenuti veliku vrtešku, ako već i nije, dok je Gari O’Nil danas zamena za Lijama Roseniora u Strazburu, što je baš onako kako zvuči.

Ali dugo se nije činilo da će tako biti: Iraolin Bornmut nije imao pobedu u prvih devet zvaničnih utakmica na klupi, i te će naizmenične serije uspeha i neuspeha nekako ostati njegov zaštitni znak, taman koliko i pobede nad Arsenalom, Liverpulom, Mančester junajtedom (onih 3:0 na Old Trafordu), pa čak i Sitijem.

Sve to je Iraola uspevao uprkos tome što bi u prelaznom roku ostao bez stubova tima, od Solankea i Hujsena, preko Zabarnjija i Kerkeza, sve do Antoana Semenja.

Nema veze, rekao bi uz osmeh, uvek bi razigrao nekog Evanilsona, uvek bi otključao nekog Aleksa Skota, uvek bi dao poverenje nekom Đorđu Petroviću, uvek bi gurnuo nekog Veljka Milosavljevića kad se niko tome ne nada, uvek bi dočekao nekog stamenog Tavernijea ili sigurnog Senesija…

Samo da mu, kad poslednji put bude obilazio počivalište Meri Šeli, ne sine ideja da od narednog leta sve ovo pokuša kod onog najvećeg fudbalskog Frankenštajna od svih.

Onog madridskog, naravno…

Autor je urednik Nedeljnika i kolumnista Mozzart Sporta

PREMIJER LIGA – 33. KOLO

Subota

13.30: (2,10) Brentford (3,45) Fulam (3,50)

16.00: (1,58) Lids Junajted (3,90) Vulverhempton (6,00)

16.00: (2,20) Njukasl (3,60) Bornmut (3,40)

18.30: (2,95) Totenhem (3,75) Brajton (2,35)

21.00: (2,20) Čelsi (3,60) Mančester Junajted (3,40)

Nedelja

15.00: (1,75) Aston Vila (3,60) Sanderlend (4,90)

15.00: (3,20) Everton (3,45) Liverpul (2,35)

15.00: (1,50) Notingem Forest (4,20) Barnli (6,75)

17.30: (1,90) Mančester Siti (3,60) Arsenal (4,50)

Ponedeljak

21.00: (2,40) Kristal Palas (3,35) Vest Hem (2,95)

***Kvote su podložne promenama