PRELAZZI: Klizanje na vreme

Ako je neka uteha Stivenu Džerardu, njegov je mandat na klupi Aston Vile trajao sedam puta duže – ili, konkretnije, 299 dana duže – od boravka premijerke Liz Tras u Dauning stritu broj 10.

Dobro, sa ubogom prvom ministarkom, koja nije uspela da savlada ni zelenu salatu, a kamoli da preživi udarac svojih torijevaca, deli još neke osobine: oboje su došli sa velikim očekivanjima – nju su neznaveni proglasili za novu “Čeličnu lejdi”, njega za najboljeg mladog engleskog menadžera – i oboje odlaze postiđeni i poniženi u neizvesnu budućnost.

Nećemo o politici, makar ona bila i britanska, ali hoćemo o Stiviju, čoveku koji se uz veliku pompu prošlog novembra vratio iz Škotske, pa na putu do Liverpula svratio do jednog drugog bivšeg evropskog prvaka,

Smenjen je ni godinu kasnije, a pre smene je morao da trpi zvižduke navijača Aston Vile; trpeli su i svi oni koji su u proteklih pola godine – a možda i pet meseci pre toga – bili primorani da gledaju na šta liči Vilina igra, i kako gotovo svi igrači, uz previše retke izuzetke, kaliraju u nastupima, u značaju, u govoru tela.

Džerardov ortak Kutinjo podneo je najveći teret tog odijuma, jer je talenat – a Felipe ima talenta, no džaba mu bilo evo već pola decenije i kusur – kao kraća noga, i ne može da se sakrije. A još manje može da se sakrije kada te dar napusti, kao kad ga u “Space Jam” vanzemaljci isisaju iz NBA zvezda.

A opet, Kutinjo je samo epitom svega pogrešnog što je Džerard radio, od toga da se dugo već nije video ni nacrt bilo kakve taktike, do izdvajanja podosta novca na iskusnije igrače koji mu nisu uzvratili poverenje jer za to više nisu sposobni.

Viline gazde nadale su se da će magnetska privlačnost Stivena Džerarda biti dovoljna da u Birmingem, grad koji i dalje traži svoje mesto u modernom fudbalu, dovuče velika imena, ali fudbal, zar je zaboravio to Stivi iz igračkih dana, ne igraju imena.

Niti, po svemu sudeći, njime rukovode.

(©Reuters)

Drugi problem sa Džerardom, koji mu nije nimalo pomogao – mada su, da se razumemo, katastrofalne postavke igre i oburdavanje forme glavni razlozi za šut-kartu posle one mučne noći na Krejven Kotidžu – jeste i činjenica da ga navijači nikada nisu prihvatili.

Ako ne može da se sakrije talenat, ne može ni iskrenost. Džerard je pokušavao na sve načine da se dodvori pristalicama, išavši toliko daleko da nije proletos želeo da pozdravi ni Kop kako valja i trebuje, i negirajući da mu je poslednje kolo Premijer lige protiv Sitija, kada je mogao da učini nešto veliko za Liverpul, išta važnije od bilo koje druge utakmice.

Uprkos tome, izgledao je, mimo sricanih i unapred uvežbanih rečenica u intervjuima, što su samo pogoršavali utisak, kao da stvarno ne pripada tu, kao da ne može da se poveže sa Vilom i njenom istorijom (a ta istorija nije za baciti), kao da mu je jedino važno da se ne olupa pre nego što njegov jedini bitan budući posao bude dostupan.

A nasledio je čoveka koji je disao Vilu, koji je bio njen navijač, koji je odstreljen, mislili su mnogi u drugom najvećem britanskom gradu, bez preteranog razloga i bez opravdanja. Din Smit je tukao Liverpul 7:2, podsećali su oni, a onda nam je doveden čovek koji nas je mrzeo zbog toga.

To je, na koncu, manje bitno. Jer sve i da su ga navijači obožavali, njegovo vođenje tima bilo je toliko loše da je ne samo zaslužio otkaz, nego je dozvolio sebi da se debeli upitnik stavi i na ono što ga je dovelo do Premijer lige, na onu čudesnu sezonu i evropske izlete sa Rendžersom.

Sada odjednom serija nepobedivosti i nije bila toliko sjajna, sad je odjednom svako mogao da prekine dominaciju Seltika u Škotskoj, više zbog truleža na Parkhedu nego zbog magičnog eliksira na Ajbroksu, sada je odjednom Džerard previše požurio, jer je jaz između Škotske i Engleske dublji nego što je ikada bio u modernim vremenima. (Kako u fudbalu, tako i u onoj kletoj politici...)

Sada je, priča se tako, jer niko kao Englezi ne ume da uzdigne nekoga do visina koje ne zaslužuje, i niko kao Englezi ne uživa u tome da istog obori u blato i sa kezom gazi dok je dole, sada je i dobio posao u Vili samo zato što je direktor tamo njegov ortak Kristijan Purslou, a takav nepotizam je retko kada dobra ideja.

A onda je tu i Majkl Bil.

Po narativu koji su ovih dana prihvatili mnogi, svaki trenerski uspeh Stivena Džerarda zapravo je bio trenerski uspeh Majkla Bila, njegovog pomoćnika i čoveka zaduženog za taktiku. Čim je Bil otišao prošlog leta, i ono malo “nousa” nestalo je iz Viline svlačionice, a uselili su se neznanje, taština i anarhija.

Nije Bil pomogao Džerardu ni svojim nastavkom karijere: preuzeo je KPR, klub koji već punu deceniju nije bio u Premijer ligi i od kojeg se očekivalo da, u najboljem slučaju, igra epizodnu ulogu u snažnom ovosezonskom Čempionšipu.

Eto, a KPR je totalni hit drugog ranga takmičenja, i posle prvih 15 kola zauzima iznenađujuću prvu poziciju, uz sve moguće pohvale za način igre. Bilove avanture nisu prošle nezapaženo, pa je bio prvi pik za novog menadžera Vulverhemptona, nakon što je Bruno Laž dobio otkaz.

Njegov odgovor bio je negativan. Misli da ima još da nauči i da napreduje, misli da je prerano, misli da će doći u Premijer ligu, ali nema razloga da žuri.

Sve, dakle, što Stiven Džerard nije mislio, ili makar nije umeo, smeo, želeo da kaže.

PRELAZZI: Nije ovo tvoja titula, Stivene

Bilovi uspesi samo će pojačati negativni publicitet koji trenutno trpi Džerard, i sveopštu ocenu da je previše hrabro ušao u nešto za šta još nije bio spreman.

Sad, ako neko ume da se nosi sa svakakvim ranama, da se vrati kada ga svi otpišu, to je Stiven Džerard...

Naravno, samo ako bude dovoljno mudar i, ovog puta, dovoljno strpljiv. Da shvati da su i najveći treneri današnjice imali težak početak, da nauči nešto iz još jednog poraza, kao što je umeo da uči iz svojih najvećih pobeda. A bilo ih je, i još se o njima priča, i zauvek će se o njima pričati.

Gde bi, onda, dalje mogao?

Majkl Bil (©Reuters)

Da nije tog sjajnog i prokletog Majkla Bila, Čempionšip bi bio dobro rešenje za njega. Neki evropski klub, gde će moći da stekne i neko drugo znanje, posebno kada je reč o taktici, verovatno još bolje, mada se slabo koji engleski trener u poslednje vreme proveo previše dobro na kontinentu.

Najlakše bi, ujedno i najgore, bilo kada bismo ga ubrzo videli u fotelji Skaj Sportsa ili neke druge mreže, da deli savete i analize koje nije umeo da nacrta sam sebi...

Zapravo, najlakše bi bilo da digne ruke, da opet ode u neki Los Anđeles, da opet sklizne u patetiku i samokažnjavanje.

Ako odabere mudro, ako stvarno bude želeo da se posveti ovom poslu i da uči o njemu, umesto da se oslanja na svoju neupitnu harizmu, sve će to doći na svoje.

I tada će shvatiti: za ono što želi, za ono što sanja, za ono što mu je suđeno, bilo je neophodno i nešto ovakvo.

Da se – neka nam oprosti na podsećanju – pokliza na vreme.

PREMIJER LIGA – 13. KOLO

Subota

Notingem Forest - Liverpul 1:0 (0:0)

/Avoniji 55/

Everton - Kristal Palas 3:0 (1:0)

/Kalvert Luin 11, Gordon 63, Meknil 84/

Mančester Siti - Brajton 3:1 (2:0)

/Haland 22, 43pen, De Brujne 75 - Trosar 53/

Čelsi - Mančester junajted 1:1 (0:0)

/Žoržinjo 87pen - Kazemiro 90+4/

Nedelja

15.00: (2,15) Aston Vila (3,50) Brentford (3,60)

15.00: (2,05) Lids (3,45) Fulam (3,60)

15.00: (6,00) Sautempton (4,00) Arsenal (1,58)

15.00: (2,30) Vulverhempton (3,35) Lester (3,40)

17.30: (2,10) Totenhem (3,45) Njukasl (3,50)

Ponedeljak

21.00: (1,55) Vest Hem (3,90) Bornmut (6,50)

***kvote su podložne promenama