PRELAZZI: Majkl Antonio na razgovoru kod ejč-ara
Vreme čitanja: 6min | pon. 23.08.21. | 08:26
Malo je lepših priča u Premijer ligi od uspona napadača po imenu Majkl Antonio, neuporedivo boljeg fudbalera nego što je to ikada mogao da postane desni bek Majkl Antonio ili levo krilo Majkl Antonio ili zadnji vezni Majkl Antonio
Bio je to kao jedan dugački, okrutni, neprijatni razgovor za posao, koji bi se ponavljao svaki put, iz godine u godinu.
Došao bi ispred komisije, i bio bi tu neki novi trener i neki pomoćnik i neko ko bi se predstavio kao ejč-ar (to se nekada lepo na ovim prostorima govorilo “kadrovik”), i počeli bi da mu postavljaju neka pitanja, a on ni na jedno nije imao odgovor, iako bi im najradije rekao da sve to što oni izgovaraju, a umeju HR-ovi takve stvari, zaista nije važno.
Izabrane vesti
Već na početku bi ga bili napali sa “Gde vidite svoje mesto u budućnosti u ovom našem timu?”, i on bi hteo da zausti da se vidi na vrhu, gore, sa uzdignutim rukama, dok mu svi tapšu, da je lider, ali je i sam shvatao da bi mu se samo smejali.
Uostalom, stalno su mu govorili da jednostavno ne znaju šta da rade sa njim, za sve je dobar pomalo a onaj koji je pomalo za sve dobar često, makar u glavama menadžera, nije mnogo dobar nizašta.
I doveden je kao rezerva rezerve, kao kusur kusura, i to iz druge lige, kao neka vrsta zapadnolondonskog Alije Sirotanovića, da ćuti i kopa čak i ako njemu, i svima koji imaju oči da vide, to izgleda uzaludno, da ćuti i kad ga, kao da to nije firma ni fudbalski klub, nego Mao i “Kulturna revolucija”, pošalju na pirinčana polja, da bude srećan što makar ne pada kiša.
... iako u Londonu baš mnogo pada kiša.
A hteo je da im kaže, stvarno je hteo, nego HR-ovi su takvi i šefovi su mu bili takvi, da on može mnogo više, da je veliki radnik i da je sanjao, tamo na jugu velikog rodnog grada, ili su to sanjali i njegovi preci još na onom dalekom ostrvu, da ima drugu ulogu. Važnu, vodeću, pravu, najvidljiviju.
Ko bi mu poverovao da je on zapravo napadač? Njemu koji nije prošao ni one škole što ih sada fensi zovu “Akademije”, njemu koji nije nastupao za mlade selekcije gde se bruše talenti, njemu da poveruju da može da bude lider ovog tima, da o njemu pevaju pesme...
Da, baš će o tebi da pevaju pesme, prekinula bi ga u sanjarenju i namestila bi naočare neka ejč-arka i najradije bi mu dunula dim cigarete u lice, samo što ejč-ar zabranio pušenje, o tebi, nemaju pametnija posla, nego da nekog ko se zove Majkl Antonio, a i to Majkl se piše pomalo čudno, uzdižu u nebesa.
21.00: (2,65) Vest Hem (3,25) Lester (2,70)
O, nije mogao Majkl Antonio – da, o njemu je reč, na srpskom se ne piše nimalo čudnije nego bilo koji drugi Majkl – da diže revoluciju, nije to u njegovom kodu, ali kada bi ga, godinama unazad, kao na neprijatnim razgovorima za posao, ejč-arovi, pardon treneri stavljali na levo krilo, pa na desnog beka, što je posebno voleo Slaven Bilić (“Biće bolji po desnoj strani od Antonija Valensije”, izgovorio je jednom Splićanin), pa u sredinu terena, da bez igle i konca krpi rupe na Vest Hemovom skupom i nepotrebnom ćebetu, on je kopao i radio i mislio kako je glup taj sistem u kojem pogrešni ljudi dolaze na pravo mesto, i obrnuto.
Sve vreme je, što je sasvim bizarno izašlo na videlo tek kada je na klupu seo prokaženi Dejvid Mojes, sve vreme je, dok su dovodili razna imena, kao što su Arnatuović i Čičarito i Kerol i Aju i neki tamo Dijafra Sako ili onaj bačeni novac za Sebastijana Alea, sve vreme je Majkl Antonio bio najbolji špic kojeg Vest Hem ima i najbolji špic kojeg Vest Hem ne zna da ima.
I tek će Mojes, i on već toliko umoran od razgovora za posao i besmislenih pitanja i onog “Gde vidite sebe za pet godina?” a on samo želi da se skloni s kiše (iako je, otkako se preselio iz Liverpula, baš svuda po njemu padala kiša), tek će Mojes reći da ga ne zanima šta piše u izveštaju a šta u preporukama, da je Majkl Antonio ne samo špic, nego da će biti i ostati, dok god bude zdrav i dok Mojes bude na tom mestu, prvi špic Vest Hem Junajteda.
Malo je lepših priča u Premijer ligi od kasnog, ali opravdanog uspona napadača po imenu Majkl Antonio, neuporedivo boljeg fudbalera nego što je to ikada mogao da postane desni bek Majkl Antonio ili levo krilo Majkl Antonio ili zadnji vezni Majkl Antonio ili koju god poziciju da su mu namenjivali, sve dok i on sam ne bi počeo da na sred utakmice zaboravlja gde treba da bude.
Bilo je to kao da je odjednom pao Berlinski zid u njegovoj glavi, a onda i u glavama navijača: odjednom je taj pregalac, devojka za sve, nebitni šraf u mašini koja je na novom stadionu delovala nezgrapno, svojevremeno tip koji je morao da radi kao spasilac na plažama i bazenima jer se od fudbala nije mogao hleba najesti, odjednom je on postao srce i duša tima, i kada bi ga videli kako trči i gine i grize i grebe i peva i smeje se, u slavu fudbala i svih onih koje su godinama nipodaštavali, dlan bi se sam približio drugom dlanu i počeo bi da aplaudira, sve glasnije i glasnije.
Statistika laže, isto kao što lažu HR-ovi i njihove fascikle: mnogo je vredniji i veći njegov doprinos od tih deset golova koliko je postizao u prethodne dve sezone – omeđene i ozledama; povređivao bi se i povređivali bi ga, zabrinuti bi se navijači pitali da li on u nogama uopšte ima tetive ili špagete – jer sada kada je napokon prvi špic Vest Hema, Majkl Antonio može da bude mnogo više od prvog špica Vest Hema.
U duhu njegove ljubavi prema zajednici i zajedništvu, možda je Majkl Antonio ponajbolji ne kada igra sam, sidraša ili pivota (nije mu to strano, sa tim mišićima), već kada ima nekog da mu pomaže, nekog bržeg i spretnijeg od sebe. Tu je ulogu prošlog proleća spektakularno odigrao Džesi Lingard, može li to ove jeseni – utakmica protiv odličnog Lestera večeras biće dobra prilika za potvrdu – Benrama ili možda Jarmolenko, ako se smisli da nam napokon pokaže makar procenat svog talenta?
Mogao bi Mojes, suočen sa evropskim izazovima koje Vest Hem odavno nije imao, i da kalira ove sezone, da ostane bez posla koliko u januaru, ali ne bi ni to izbrisalo njegovu rehabilitaciju. Sem Majkla Antonija, lansirao je Deklana Rajsa, a umesto skupih pojačanja koja bi trajala kraće od onih balončića od sapunice što će se i večeras vinuti pred najzad punim tribinama, doveo je igrače kao što su Souček, Coufal ili Bouen.
To će, umesto CV-ja i dosadnih fraza, moći da ponudi Dejvid Mojes; a ako se i Majklu Antoniju, jer takav je posao i navikao je on već, dogodi da opet mora da ide pred kakvu komisiju, moći će s glasno da kaže, kad mu postave ono glupo pitanje, nije važno gde ja vidim sebe, ali pitajte ovih 60.000 raspevanih ljudi sa stadiona Vest Hema, oni će vam reći gde me vide i gde su me sve videli.
PREMIJER LIGA - 2. KOLO
Subota
Liverpul - Barnli 2:0 (1:0)
/Žota 18, Mane 58/
Aston Vila – Njukasl 2:0 (1:0)
/Ings 45+3, El Gazi 62/
Kristal Palas – Brentfod 0:0
Lids – Everton 2:2 (1:1)
/Klih 41, Rafinja 73 – Kalvert Luin 30, Grej 50/
Mančester Siti – Norič 5:0 (2:0)
/Krul 7 ag, Griliš 22, Laport 64, Sterling 71, Marez 85/
Brajton - Votford 2:0 (2:0)
/Dafi 10, Mopej 41/
Nedelja
Sautempton - Mančester Junajted 1:1 (1:0)
/Fred 30ag - Grinvud 55/
Vulverhempton - Totenhem 0:1 (0:1)
/Ali 9pen/
Arsenal - Čelsi 0:2 (0:2)
/Lukaku 15, Džejms 35/
Ponedeljak
21.00: (2,65) Vest Hem (3,25) Lester (2,70)
***kvote su podložne promenama