PRELAZZI: Ne žele ti dobro, Afriko

Ne vole te, Afriko, mada nije da to nisi znala; ne poštuju te, Afriko, mada si svesna toga već vekovima; ne žele te, Afriko, sem da im šalješ mlade ljude, ali samo one koje oni odaberu i pod njihovim uslovima, oročeno, dok su im dobri.

Ako ti je trebao još jedan dokaz, Afriko, evo ga na fudbalskom terenu i oko njega: već pola godine traje kampanja, i sada je ušla u svoj veliki, grandiozan i ružan finiš, da se Kup nacija odloži, a najbolje bi bilo, smatraju njeni vinovnici, i da se otkaže, da se na njega potpuno zaboravi.

Tako bi oni najbogatiji, oni koji misle da se svet vrti oko njih, koji misle da sve mogu da kupe, izvojevali još jednu pobedu: ako nema Kupa nacija, onda “njihovi” Afrikanci, umesto da biju bitke za neke tamo svoje zemlje, ostaju u Evropi i čitave zime znoje se samo za novac i samo za (mahom) bele i (izvesno) bogate ljude na tribinama i u ložama.

Kako se približava trenutak u kojem će najbolji afrički fudbaleri radosno krenuti pod stegove – ima li išta lepše za jednog sportistu nego da se sa sunarodnicima bori za narod (ili narode, dobro, Afrika je to, šareni melanž svega i ne bi valjalo da je drugačije) iz kojeg je potekao? – tako raste nezadovoljstvo Evropljana, posebno Ostrvljana kao najplatežnijih, a potmulo se nezadovoljstvo pretvara u pravu lavinu čiji je cilj da se januarski turnir u Kamerunu zaustavi ili makar toliko obesmisli da najveće zvezde same odustanu.

Čekamo samo da se karte potpuno otvore, da se počne i sa ucenama, pa da scenario bude zaokružen...

Istina je, naravno, da ko zna koji po redu soj i ko će više pohvatati koji talas koronavirusa preti fudbalu na čitavoj planeti, ali ako je Afrika, kao što kažu, najugroženija, za to su upravo krivi oni koji je sada predstavljaju kao najveću opasnost: ako nije bilo vakcinisanja i imunizacije, ako nemaju dovoljno lekova, to je zato što nije bilo solidarnosti, to je zato što su najimućnije zemlje bile najbezobzirnije, uprkos svim zakletvama s početka pandemije da će ovoga puta biti bolje.

Stadion u Jaundeu (©AFP)

Nisi, Afriko, kriva, ali znaš to i navikla si, bilo bi ti zapravo potpuno neverovatno da je drugačije, navikla si da te eksploatišu kada treba i da ti niko ne pomaže; i shvataš da moraš, kao i toliko puta dosad, da se snalaziš sama.

Drugi par rukava koji je u fokusu svetske fudbalske javnosti je društvena i ina situacija u Kamerunu, zemlji čijim je fudbalskim savezom odnedavno – i iznenađujuće, s obzirom na duboko ukorenjenu korupciju – počeo da stoluje veliki Samjuel Eto'o.

Istina je da je Kamerun već dva puta ostajao bez domaćinstva: prvi put usled nespremnosti, koju im i sada spočitavaju – stadioni i pomoćni objekti nisu završeni, a organizacija je, između ostalog i zbog tih fudbalskih izbora, bila u najmanju ruku haotična – a drugi put zbog izbijanja pandemije.

A tu je i politička kriza. U Kamerunu, državi što ima istog predsednika već maltene četiri decenije (a pre toga je bio premijer) godinama traje pravi građanski rat u kojem je stradalo nekoliko hiljada ljudi, a koji je posledica netrpeljivosti i nerazumevanja između manjinske anglofone i većinske frankofone zajednice što ne preže od surovog gušenja svega što doživljavaju kao pobunu.

Zapadni deo zemlje, uz granicu s Nigerijom, želi da izdejstvuje nezavisnost i da se otcepi, a ne samo da već imaju ime za svoju novu državu – Ambazonija – nego i ideju da umesto zvaničnog novca sredstvo plaćanja budu kriptovalute.

21.00: (7,25) Njukasl (4,50) Mančester junajted (1,50)

Da je unitarnost zemlje na ozbiljnom ispitu pokazuje i spisak gradova u kojima bi, od 9. januara do 6. februara, trebalo da se igra najveći afrički turnir. Tu su Jaunde, Duala, Bafusam i Garua iz “francuskog”, i primorski Limbe iz “engleskog” dela, ali ne i veći Bamenda i Buea, koji se nalaze u srcu “separatističkog” dela.

A i ovde se vidi agenda evropskih medija i menadžera i trenera koji bi radije da zadrže svoje adute i asove, da ih nateraju da zaborave na patriotizam i na milione kojima su uzori i koji u njima vide spas.

Da Evropljani – ponavljamo, najviše Ostrvljani, sa dugom tradicijom nipodaštavanja, najblaže rečeno, Afrike – nemaju takve predrasude i planove, da je posredi neki drugi kontinent, onda bi svetski mediji umesto pitanja o moralnosti održavanja ovolikog turnira u ovakvoj zemlji, verovatno bili krcati tekstovima kako će fudbal, eto, makar na mesec dana, makar na jednu zimu, ujediniti posvađanu, razorenu i ubogu zemlju.

I zanatlije čekaju turiste (©AFP)

Našli bi se i novinari da naprave srceparajuće priloge o tome kako bek Kolins Fai (mesto rođenja: Bamenda) i napadač Klinton N'Džie (mesto rođenja: Buea) super sarađuju sa većinom momaka u svlačionici čiji je maternji jezik francuski... Poslali bi reportere na Komore i u Gambiju, reprezentacije koje će debitovati na Kupu nacija, u Sudan ili u Etiopiju, koji takođe imaju vansportske probleme, a posebno bi se posvetili favoritima i Samjuelu Eto'u i njegovim planovima za “Neukrotive lavove”.

Tako bi, zapravo, moralo da bude, jer ako nešto može da ujedini Kamerun i Afriku, to je fudbal; ako je nešto nama nešto starijim belcima asocijacija na afričko loptanje, to je Kamerun.

Za to je, naravno, krivo dugo italijansko leto 1990, Rože Mila i njegov ples, i sve one proneverene nade da će se jedna afrička nacija – prvo smo verovali u Kamerun, pa u Nigeriju, pa u Ganu, pa ćemo sada u Alžir – progurati makar u polufinale Mundijala.

Ima još krivaca: pet titula prvaka Afrike, i olimpijsko zlato, i oni uski, baš uski dresovi zelene boje, i Mark Vivijen-Foe, mladić čiju smo smrt gledali uživo jednog leta, ne shvatajući šta gledamo, misleći kasnije da se tako nešto više nikada desiti neće, samo što jeste.

Ne haje evropska elita za to, trenutno daju sve od sebe da se nekako izmigolje iz Kupa nacija, ili da makar sačuvaju svoje najvrednije igrače; kao da navijaju za virus onako kako redovno navijaju protiv Afrike, delima ako ne rečima. Ionako su uradili sve što je bilo do njih da oduzmu kontinentu poslednju veliku radost...

Valjda im ne pođe za rukom, pa u januaru dobijemo turnir koji smo dugo čekali...

Ne poštuju te, Afriko, znaš to dobro, ali jednako znaš da je jedini način da pobediš da paziš na sebe i da budeš malo sebična; znaš i da će, ako izdržiš i ako se u Kamerunu bude igralo, svakako gledati u tebe. Malo jer će tražiti nove mlade ljude koje bi da ti otmu, a malo jer će ti zavideti: na šarenišu, na zvukovima, na neizvesnosti, na ritmu, na ljubavi.