PRELAZZI: Oprostite mu njegovu lepu prošlost
Vreme čitanja: 5min | sub. 13.08.22. | 08:51
Konor Koudi jedan je od onih igrača koji ostavljaju rupu u timu kojeg napuštaju. Ne fizičku, pokrpiće to Bruno Laž nekim već Portugalcem pre ili kasnije, nego onu emotivnu, koja se na terenu oseti čak i manje nego iznad njega.
Stara je izreka, i zauvek tačna, o tome da moraš da paziš na svoje želje, jer bi neke mogle da ti se i ostvare.
Posebno ako nisi precizan kada ih saopštavaš.
Izabrane vesti
Kao, na primer, onaj tip iz blago vulgarnog vica, što je uhvatio zlatnu ajkulu, i od nje zatražio da ima, pa, testise do poda.
Tako je, možda, Konor Koudi, doskorašnji kapiten Vulverhemptona i u poslednjih pola decenije ikona tog slavnog kluba, negde i naglas poželeo da opet igra u Liverpulu.
Odatle je potekao, tu su mu svi prijatelji, kumovi, hvalio se, ne jednom, kako mu čitava familija ima sezonske karte za Liverpul. Pa i počeo je da trči za loptom da bi igrao u Liverpulu, tada su mu govorili da će biti dobar napadač od njega, pa su mu govorili da će biti solidan igrač sredine terena, pa su mu onda rekli da jedino može da bude defanzivac, pa je to i postao.
Onda je Konor Koudi, kao defanzivac – otela bi mu se duga lopta na bok, i svi bi se tada setili njegove bivše karijere – dogurao do reprezentacije Engleske, do šireg spiska na Mundijal, pa je možda pomislio da je napokon došlo vreme da igra u Liverpulu.
Nije bio konkretan, ili je neko odozgo, jer karma ne bi imala razloga da se igra sa ovim uzornim momkom, odlučio malo da se našali. Tek, od avgusta 2022, pa najmanje godinu dana, Konor Koudi, rođen nekih desetak milja od Enfild Rouda i jednakih desetak milja od Gudison Parka, igraće u Liverpulu.
Samo ne za Liverpul.
Zahvaljujući džentlmenskom dogovoru sa Brunom Lažom, portugalskim stručnjakom koji je naljutio mnogo navijača sa Molinjua, i zahvaljujući haosu, rusvaju i promaji u ekipi Frenka Lamparda, Konor Koudi je postao pozajmljeni igrač Evertona.
Tima zbog kojeg se sigurno tukao ili makar prepirao po školskim hodnicima tamo u Sent Helensu; tima u čijim je posrtanjima i porazima uživao; tima za koji je, može biti, jednom rekao "Ne znam šta treba da se desi pa da završim u Evertonu".
I eto, desilo se, čeljust zlatne ajkule i majmunska šapa i prst sudbine, šta god, Konor Koudi će verovatno debitovati već koliko danas, u subotnjem matineu. Protiv Aston Vile, eto i to se namestilo, jednog od takmaca Vulverhemptona.
Mi u Srbiji imamo neka jača rivalstva od onog koje deli grad na reci Mersi, imali smo junake koji su govorili o ružnoj prošlosti, i neke druge junake, pre njih.
Daleko od toga da je prelazak iz plavog u crveni tabor neki veliki greh. Uostalom, FC Liverpul je nastao zbog Evertona i svađe tadašnjih tajkuna i bogataša, pa su svi ne-škotski fudbaleri tada i došli iz Evertona.
Nije se, doduše, dešavalo previše često da se ode direktno iz jednog u drugi klub – zapravo se ti transferi, od Garija Ableta do Nika Barmbija, mogu izbrojati na prste jedne ruke – ali ona izokolna putanja nije zavređivala mnogo više jetkosti od pokojeg zvižduka i poslovičnog "boooo" na prvom narednom derbiju, posebno nakon tragičnih događaja na Hilzbrou, koji su boju dresa stavili, skoro pa zanavek, u drugi plan.
Čak i ako bi neki neznaveni majčin sin sa Gudisona poželeo da uputi pogrde momku za primer što je odigrao sao jednu utakmicu u dresu Liverpula, da li bi to bilo opravdano?
Ako nekome i može da se zameri "ružna prošlost", sme li da se zameri prošlost koja se nije desila? Bez obzira na to što je jako želeo da se desi? Recimo, da sa Liverpulom podigne neki trofej, da uđe u prvih jedanaest; pa tada mu ni onaj drugi dres, sa tri lava na grbu, ne bi mnogo značio, mogao bi i bez Katara...
Konor Koudi jedan je od onih igrača koji ostavljaju rupu u timu kojeg napuštaju. Ne fizičku, pokrpiće to Bruno Laž nekim već Portugalcem pre ili kasnije, nego onu emotivnu, koja se na terenu oseti čak i manje nego iznad njega.
Biće čudno videti nekog drugog s trakom na ruci – zapravo, biće čudno videti da nema Konora Koudija u ekipi Vulvsa jer je on igrao kad god je bio spreman, a uvek je bio spreman – i zato što je odavno ta traka izgubila značenje sem kada je priveže onaj koji to stvarno zaslužuje.
U folkloru Vulverhemptona, kluba koji je pedesetih godina prošlog veka mislio da je najbolji na svetu, živi Bili Rajt, najveći kapiten u istoriji. Odmah uz njega, baš zato što je predvodio tim iz druge lige do Evrope i Vemblija, baš zato što je doveden iz Hadersfilda kao drugorazredni vezista koji ima sjajan šut i malo šta drugo, a postao pouzdani štoper, baš zato što je bio najbolji domaćin i kustos portugalskoj koloniji, odmah uz njega mora biti Konor Koudi.
A to nije malo za klub sa tri titule prvaka, četiri pehara FA kupa i jednim finalem evropskog takmičenja.
Sve to što nije video – ili jeste, ali je istrajao u tome da je neophodno okrenuti novi list i početi od vođe čopora – Bruno Laž, jeste Frenk Lampard. Možda su njegovi trenerski kvaliteti i dalje pod znakom pitanja koji se vidi i iz Londona, ali ako neko ume da prepozna i želju i inteligenciju, na terenu i mimo njega, onda je to čovek koji je dugo godina bio njeno oličenje.
Everton je lane izgledao smešno, jadno i krhko, čak i u finišu sezone, kada su se sticajem okolnosti i na mišiće izvukli ispadanja. I to je, ipak, bio napredak, jer kod Rafaela Beniteza nisu ni izgledali. Nisu, jednostavno, bili ništa.
Sa Koudijem bi mogli da dobiju makar glavu, ako ne i rep, a ljudi koji posećuju Gudison, odavno bez vatre u očima, nekoga ko će biti njihov glas na terenu. Njihov ambasador.
Bez obzira na to što je taj ambasador maštao o istom gradu, samo o nekom drugom dresu, pa makar bio tek otpravnik poslova ili ataše za štampu.
Bez obzira na to što mu se ostvarila želja da igra u Liverpulu, samo ne onako kako je mislio tamo s početka veka, kada je želeo da čisti kopačke klincu po imenu Stiven Džerard, i kada je na treninzima izigravao čunjeve oko kojih je plesao Luis Suarez.
Ili baš zato? Nekada je zapravo i dobro kada ti se želje ostvare onako kako nisi mislio da hoće.
Posebno ako ti ostanu i noge na broju i testisi do poda...
PREMIJER LIGA – 2. KOLO
Subota
13.30: (1,85) Aston Vila (3,50) Everton (5,00)
16.00: (1,55) Arsenal (4,30) Lester (6,75)
16.00: (2,45) Brajton (3,15) Njukasl (3,30)
16.00: (1,07) Mančester Siti (15,0) Bornmut (35,0)
16.00: (2,35) Sautempton (3,50) Lids (3,15)
16.00: (2,35) Vulverhempton (3,25) Fulam (3,40)
18.30: (4,00) Brentford (3,60) Mančester junajted (2,00)
Nedelja
15.00: (4,40) Notingem Forest (3,50) Vest Hem (1,95)
17.30: (2,40) Čelsi (3,30) Totenhem (3,25)
Ponedeljak
21.00: (1,20) Liverpul (7,75) Kristal Palas (16,0)
***kvote su podložne promenama