PRELAZZI: Pozivaju se sve zloće

To je baš kliše, rabljen i previše puta otkako je Holivud upao u kreativni drnč i počeo da štancuje superherojske filmove za dečurliju. Okupe se tako dobri momci, svi na gomili, da bi rešili neki svetski problem, i onda ga, uz mnogo peripetija i pokoju eksploziju, eto čuda, i reše...

Ako možemo da biramo – a možemo sve ređe, makar kad je o visokobudžetnim produkcijama reč – uvek bismo hteli onaj drugi zaplet, kada se banda živopisnih likova, koji su neretko dolazili u čeoni sudar sa zakonom, udruži da obavi neki posao. Običnu krađu u po bela dana, koja, ako ikako može, uključuje svetlucave predmete.

A ne moraju da budu ni simpatični, kao što su oni iz serijala "Okeanovih..." ili iz "Italian Job"; ništa ne fali ako su istinski pokvareni, poput ekipe iz "The Dirty Dozen" ili korumpirana braćala iz "Dežurnih krivaca".

Zar ne bismo, uostalom, mnogo više voleli da vidimo film sniman iz perspektive Saurona, Goluma i Sarumana, nego još jedne te iste dosadne heroje?

Holivud previše igra na sigurno (a to su počele da rade i serije, koje su svojevremeno bile dašak kreativnosti), ali zato fudbal...

14.45: (6,00) Sent Etjen (4,00) Olimpik Marselj (1,50)

Fudbal i dalje može da bude bezobrazan.

Da je ovo holivudski film, prvo bismo videli total Marselja, onda detalj iz neke prljave uličice, pa musavo dete koje juri za loptom, zagledano u Velodrom koji dominira panoramom. Potom kamera ulazi duboko u utrobu stadiona, u svlačionicu u kojoj treperi svetlo, jer kod loših momaka uvek treperi neko svetlo.

I ide brz švenk na lica: Mejson Grinvud. Nil Mope. Adrijen Rabio. Amin Harit. Eli Vai. Šansel Mbemba.

I jedno prazno mesto, kadar se zadržava na njemu sekund duže nego što bi bilo uobičajeno.

Taman za holivudski kliše: kad kod se okuplja ekipa, makar to bila i ovakva ekipa iz pakla, uvek postoji jedan koji treba da zaokruži celu priču, a koji se nećka, koji zateže, koji dolazi poslednji. Ali kad dođe...

Možda je to Pol Pogba, a možda u Olimpiku imaju na umu nekog trećeg negativca.

Svejedno, i bez njega su jaki kao crna zemlja. Makar u ovom domenu, ako ne u fudbalu...

Stvarno, kao da su Roberto de Zerbi, predsednik Pablo Longorija, i onaj koji sve to plaća, američki milijarder Frenk Mekort, poželeli da naprave fudbalsku, samo antiherojsku verziju "Infinity Stones", pa su u jedan tim, u jednu svlačioniocu, stavili sve superzloće, u najboljem, ako i najbizarnijem, fudbalskom eksperimentu ove jeseni...

Tu je Nil Mope, do ovog leta najveći bezobraznik Premijer lige, koji se vratio u domovinu da i tamošnje medije nauči ružnom ponašanju, bombastičnim izjavama i sprdanju na društvenim mrežama.

Tu je Amin Harit, Marokanac na duši ima pešaka kojeg je zgazio pre šest godina upravljajući svojim automobilom, i za to nije odležao ni dana u zatvoru.

Tu je Eli Vai, koji je izbačen iz akademije Kaena zato što je naterao trojicu drugara da se skinu u WC-u a onda da, pardon, i masturbiraju pred njim. Hajde, dečja igra, samo što je Eli porastao pa je u jednom noćnom izlasku nokautirao devojku...

Tu je Šansel Mbemba, kojeg takođe pamtimo iz Premijer lige i koji je rođen neke godine između 1988. i 1994, a možda i pre toga, kada ga pogledate. Dobro, ako je falsifikovanje godišta greh, onda je Mbemba grešan...

Tu je Adrijen Rabio, i verovatno je tu i njegova mama. Ona nije htela, a drugi nisu mogli da obuzdaju njegov svađalački karakter; i da su svi ti ekscesi van terena bili praćeni konzistentnim igrama na njemu, možda bi se manje govorilo o ugovorima i skandalima; ovako će Rabio u marseljskom filmu igrati ulogu bogatog razmaženka koji će nervirati čak i one što navijaju za ove negativce.

Tu je Džon Rou, Englez koji je godinama oduševljavao i nervirao navijače Noriča. Mali je talentovan, nema dileme, ali je bolesno ambiciozan i njemu data reč ne znači ništa.

I tu je još jedan Englez, naravno...

Tu je Mejson Grinvud, a o Mejsonu je Grinvudu napisano mnogo više stvari nego što i on i sve oko njega zaslužuju, mada je dobar deo bio istinit.

Ono što je sasvim jasno je da bez Mejsona Grinvuda to ne bi bio taj film: svima je potreban jedan veliki negativac, jedan Hanibal Lektor pored kojeg svi ostali izgledaju simpatično.

Bilo bi, naravno, nepošteno prema Marselju, tom strastvenom fudbalskom gradu, toliko različitom od ostatka Francuske u svakom dobrom i lošem smislu toga, izostaviti polemiku koja se povela oko Grinvudovog dolaska iz Španije.

Marselj je lud za svojim Olimpikom, ali ga je podigla i čini ga radnička klasa i, najblaže rečeno, kulturno raznolika populacija; kada je najavljen njegov transfer, gradonačelnik Benoa Pajan se ozbiljno raspitivao postoji li mogućnost da zabrani Grinvudov dolazak, da Engleza, ako već ne može da apeluje na Mekorta i De Zerbija, proglasi za nepoželjnu osobu u celom gradu...

Nisu ga na Velodromu fermali, znajući da bi Grinvud svojim znanjem mogao da zameni Obamejana; znajući i da će polovina navijača svejedno biti protiv, a makar polovinu te polovine mogao bi da osvoji ukoliko mu krene dobro. Jer fudbalski su navijači jedna vrlo povodljiva i prevrtljiva tvar, najviše zato što su oni samo obični ljudi. A ljudi su, znamo i to onoliko, vrlo povodljivi i prevrtljivi.

I naravno da je krenulo, jer onda ne bismo imali ovakav predložak za film: na polusezoni, koju je Olimpik završio na 2. mestu – doduše dalekih 10 bodova od Pari Sen Žermena, a mentalno i suštinski još dalje, posebno nakon fenomenalnog početka sezone – Mejson Grinvud je ubedljivo najbolji strelac ekipe, sa 10 postignutih golova.

(Nije Marselj izdao tradiciju: svojevremeno je za njih igrao magični, ludi Hatem Ben Arfa...)

Pol Pogba, beskrajno talentovani i jednako beskrajno autodestruktivni tip, prognan zanavek iz Torina i samoizgnan sa još nekih velikih stadiona, bio bi samo šlag na crnoj i pomalo otrovnoj torti.

Glazura je već spremna. Kamere su već uključene.

Ostaje samo da sačekamo glavnu zvezdu, pa da vidimo na šta će taj scenario da liči.

Da li će svlačionica jednog jutra spontano da izgori od toliko nagomilanih ega?

Da li će takvi kakvi su uspeti da se domognu makar jednog svetlucavog predmeta?

Ili će se, kao u filmovima koje smo nekada voleli, ispostaviti da su zloće zapravo sve vreme bili – dobri momci?

KUP FRANCUSKE – 3. KOLO (NAJZANIMLJIVIJI MEČEVI)

Nedelja

14.45: (6,00) Sent Etjen (4,00) Olimpik Marselj (1,50)

14.45: (1,68) Okser (3,50) Dankirk (5,00)

14.45: (7,50) Bordo (4,10) Ren (1,42)

14.45: (45,0) Sen Žan (15,0) Monako (1,01)

14.45: (40,0) Muzig (15,0) Rems (1,01)

17.30: (4,80) FC 93 (3,50) Anže (1,70)

17.30: (1,93) Gengan (3,45) Kaen (3,70)

17.30: (2,50) Sošo (3,00) Klermon (2,90)

21.00: (4,50) Lans (3,50) Pari Sen Žermen (1,75)

***Kvote su podložne promenama