PRELAZZI: Rašford i PSŽ i neke sudbine koje ne liče na film

Bio je to meč nacrtan za Markusa Rašforda, a pogodilo bi se, eto, da sve to ima veze i sa njegovim bivšim – a teško i budućim – klubom, institucijom čiji pad boli i veseli u jednakoj razmeri.

Eh, kad bi novinari mogli da utiču na ishod, ili da se uvuku u glavu dečka - dobro, već mu je 27, ozbiljne su to godine za jednog igrača, mada je i dalje mlad - pa da mu kažu da se opusti, to je samo Park prinčeva, radio je to u martu 2019, kada je kao klinac bio dovoljno lud i hrabar da šutne penal u 94. minutu, za četvrfinale Lige šampiona, pa je radio to i u oktobru 2020, kada su s druge strane bili i Embape i Nejmar i Di Marija, a on im je opet dao gol.

Sada je bio, takva je atmosfera vladala i na Vila Parku ali i u njegovom rodnom gradu, što mu je sigurno bilo važnije, sada je bio opet u usponu, izlečio je sve bubice i sluša Emerija i radi šta mu se kaže, a ako slušate tog tipa, nema za vas previše zime.

„Samo“ još da odigra utakmicu.

A na terenu...

Ukoliko ste te večeri gledali samo rapsodiju Barselone i Hansija Flika, biće vam dovoljna ocena koju je povratniku na mesto zločina dao čuveni L'Ekip, poznat po svojoj strogosti koju bi neki nazvali pravičnošču.

Četvorka, i to mršava...

(Ništa zato, Emeri je kao trener dobio trojku...)

Najbolje zna Markus Rašford kako se „narativ“, ako već moramo da upotrebimo tu reč, okrene brzo. Bio je heroj svog voljenog grada i kluba, pa i heroj nacije kada je postao najmlađi reprezentativac Engleske koji je postigao gol u zvaničnom meču, pa i heroj i onog dela nacije koji uopšte za fudbal ne mari, kada je podigao glas za beskućnike i gladnu decu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

(Reuters)

Svega nekoliko godina nakon tih zvezdanih trenutaka, Rašford je bio meta tih istih medija i tih istih navijača: lenj je, ne trenira, ne trudi se, uobrazio se, umislio je da je bitan, zabole ga ona stvar i za klub i za nas, važnije mu je da pije i da se dobro provodi, ima 300.000 funti nedeljno da se češe ispod pojasa i sleže ramenima.

Markus Rašford daje gol protiv Pari Sen Žermena, kvota 3,60

Istina je, verovatno, negde na sredokraći: niti je Rašford bio „next best thing“, niti je mogao – sve i da je hteo! – snagom sopstvenih nogu ili uma da izvadi voljeni Junajted iz bule; niti je bio cvećka niti je bio najnedisciplinovaniji i najneprofesionalniji igrač odavde do Salforda.

Bio je, da se poslužimo naslovom pesme kultnog mančesterskog sastava, „Boy with the thorn in his side“...

Na momente je izbijala na videlo njegova klasa, ali ti momenti su bili previše retki, sve dok ih nije bilo uopšte, i rastanak – privremeni ili „privremeni“ – jeste bio neminovan.

Unai Emeri voli da se kocka sa takvim dušama, jer je i on počesto bivao takvom dušom, a i na ovom i na onom svetu dobijaju se posebni poeni kada "popravite" nekoga ko je izgledao nepopravljivo. Zato mu je dao da šutira i slobodne udarce, kad god poželi...

Na nekoliko utakmica, ili barem u nekim delovima nekoliko utakmica, Markus Rašford je izgledao kao da se pomirio s fudbalom i da je spreman da ga povede na sastanak, nadajući se da će posle sastanka biti i malo akcije.

Pozajmljeni igrač dao je gol Prestonu u FA kupu, svoj prvi u četiri meseca, novi selektor Tuhel ga je zvao za reprezentaciju, Vila je ušla u seriju koja ih je dovela nadomak mesta u Ligi šampiona i, još važnije, i dalje su (bili) u aktuelnoj Ligi šampiona, i mada su Asensio i sjajni Rodžers pokupili dobar deo medijskog kajmaka, ostalo je nešto malo i za čoveka o kojem su novinari pisali i balade i horor priče.

Rašford je tih nekoliko nedelja izgledao mnogo aktivnije nego u potonjih 18 meseci u crvenom dresu, pa su to, kao i ona pariska tradicija, naterali ponekog da se nada...

A onda je izgledao kao da mu je sada Preston, a ne Pariz, prava mera.

Luis Enrike i njegovi poletni momci veliki su favoriti i u Birmingemu, i čudo bi trebalo da se desi pa da ih Vila park proguta. Nije ni Enfild, na kraju krajeva, daleko od toga...

Još bi veće čudo bilo da se protiv dobro poznatih boja ponovo pojavi onaj dečak koji je odrastao na Parku prinčeva, onda kada se mislilo da je Old Traford našao novog heroja. Zapravo, sve osim još jedne potvrde da je on, sa svojih 27, već bivši, i da mu je „četvorka“ L'Ekipa prava mera, bilo bi suludo očekivati.

Ali, bude li to ikako slučaj, ne sumnjajte da su novinari i dramaturzi već spremni.

PIŠE: Urednik Nedeljnika i kolumnista Mozzart Sporta.