PRELAZZI: Repete

Englezi kažu "more of the same, please". Kod nas se – mada ni ta reč nije nimalo srpska – govorilo "repete". Repete se može samo posle najslađeg obroka, kad oližeš tanjir i misliš da ne možeš više, a onda opustiš jednu rupicu na kaišu i napraviš mesta...

Šta god da su uradili, koji god da su uzroci činjenice da su prva četiri kola Premijer lige bila toliko luda, toliko neizvesna i sa toliko mnogo golova – teoretičar zavere bi mogao da kaže da je sve dogovor, kako bi se narodu olakšala ova iscrpljujuća borba protiv nevidljivog protivnika koji, greškama rivala ili ne, nalazi načina da se vrati iz nokdauna – samo neka nastave, unapred hvala.

Neki, recimo, smatraju da je odsustvo navijača zapravo doprinelo da se mnogi igrači osećaju kao da su na treningu, a pošto nema pritiska s tribina, domaći teren ne igra toliku ulogu.

Šta god da je, ponavljamo...

*** KLADI SE NA PREMIJER LIGU ***

Ova sezona je, iz zdravstvenih, finansijskih ili sportskih razloga, makar nakratko obesmislila bilo kakve diskusije o tome koje je evropsko prvenstvo najbolje i najjače. Premijer liga, pa nekoliko praznih mesta, poređajte se ostali kako volite, sad malo nije ni važno...

Okej, postoji i varijanta da je preduga reprezentativna pauza, sa čak tri utakmice – od kojih najmanje dve ozbiljno nevažne – uspela da prekine magiju, kao kad mesečara naglo probudite pa se ovaj strmekne sa krova; da će počev od derbija Mersisajda zaređati nekih nula-nula, a onda će favoriti da dosadno pobeđuju i neće više moći da se desi da šampion primi sedam golova, a mogao je još toliko...

Ili će san raspršiti poslednja trvenja na relaciji najbogatiji klubovi - ostatak lige, onaj projekat "Big Picture" koji je kao slučajno izašao u javnost baš sada i zamahao ekipama iz drugog, trećeg, četvrtog ranga takmičenja preko potrebnim milionima, projekat koji bi mogao da izmeni Premijer ligu kakvu znamo?

Hajde da držimo palčeve da neće biti tako.

I da vidimo šta bismo, od matinea – igra se tačno u dan na desetu godišnjicu poslednje pobede Evertona nad Liverpulom, kada su strelci bili Arteta i Tim Kejhil – pa do ponedeljka uveče, kada će se odigrati poslednja dva meča, sve repete.

Golove. Mnogo golova. Pa još više golova (trenutno je prosek od 3,79 po utakmici. Bolje od toga bilo je pre ravno devedeset godina). Preokrete. Iznenađenja. Greške u odbrani. Greške u taktici. Greške u glavama. Lepe asistencije. Slučajne asistencije. Sudijske i VAR kontroverze, nema veze, dajte sve, ko ciganski đuveč.

Dobro, hajde i konkretno...

Probuđenog Hamesa Rodrigeza, kako ga je lepo videti raspoloženog.

Odlučnog Karla Anćelotija, valjda je sada svima jasno koliko je veliki, kada od ubogog Evertona, koji doslovno nije znao šta će s parama, pravi tim koji bi mogao i da se bori za titulu.

Kalverta-Levindovsk... pardon, Kalverta-Luina, misli li da stane, sad kada je postao i reprezentativac, i zašto ne?

Tijaga Alkantaru, napokon zdravog, ono kad se čini, kad mu je lopta u nogama, da se vreme usporava kao u "Matriksu". Dobro došao u Premijer ligu, falio si makar zbog onih koji bi još da bistre kako "nema tu tehnike".

Iskupljenje Adrijana i Džoa Gomeza, glavnih krivaca što Liverpulova odbrana krvolipti, a Klop počinje ubrzano da sedi. Ili novi kiks? Pa još jedan?

Šta nas čeka posle toga?

Trenutak kada će Čelsi da "klikne". Ako ne klikne, onda trenutak kada Žiru opet, samo on zna kako, daje gol. 

I samo Ings zna kako ga meće na drugoj strani. Ako ne on, onda Šejn Long. Ili Če Adams. Ma, šta je sa tim Sautemptonom, kako to rade?

Osmeh, onako iskreni, kad se sretnu Gvardiola i Arteta. Onda se malo mršte, pa se možda, jug je to, a oni iz dva različita naroda, oba prkosna, čak i posvađaju. Na kraju se izgrle, ko šiša koronu.

Između osmeha i zagrljaja, Kevin de Brujne i njegovi suludo dobri pasovi; Rahim Sterling maši zicer i svi opet graknu da taj nikad ništa nije ni znao; dvadeset pet šala o Sitijevoj odbrani u minutu na Tviteru, pomnoženo sa dvadeset pet viceva u sekundi o Džaki, Davidu Luizu i Mesutu Ozilu, koji u tom trenutku verovatno gleda neku dobru seriju i broji svoje nimalo krvavo zarađene pare.

(Dobro, dao je neku kintu maskoti Arsenala, ali da se ne lažemo, to je bilo manje iz čovekoljublja, a više da bi "trolovao" klub koji.)

Šta god da bude, javiće se neki koji će pričati kako je Gvardiola pročitan trener, a njegovi timovi su dosadni, i opet ništa neće osvojiti. I oni drugi, koji će prvima reći da nemaju pojma i da je titula Sitijeva. Nema veze, sve je to Premijer liga, dajte, samo dajte, gađajte nas u glavu kao otac malog Lijama Delapa kad izvodi aut.

Dalje: Sen-Maksiman koji maltretira Megvajera, a Hari psuje i Grčku i more i leto i odmor i dan kad su mu vezali tu kapitensku traku, kao da su mu oči vezačli. Stiv Brus i Ole Gunar Solskjer, da li je to prva utakmica koja će se završiti bez golova? Ili su toliko porozni pozadi da će ih biti na angro? I makar jedan komentator koji nas podseća kako je to nekad izgledalo, kad su se merili ser Bobi Robson i ser Aleks Ferguson.

A onda sviće nedelja, lenja i luda. Na svakom tiketu – "sad će njima da krene, znam ja, odlični su" – nacrtan kec na Šefild Junajted, izvestan kao spuštene štucne Olija Mekburnija. Al' ovamo je Mitar, napokon se dobro raspoložen vratio iz Srbije...

Pa Vilfrid Zaha. Fauliran, naravno. Roj Hodžson, muškarac u izvesnim godinama, taj je razvio antitela za sve korone. I Brajton, ima li ekipe sa lepšom igrom a gorim rezultatima u prva četiri kola?

Ima još...

Žoze Murinjo, oslobođen samonametnute stege da bude baš Poseban i mrzovoljan. Osvetio se na Old Trafordu, sa svim kamatama, sad opet može da namiguje u kameru i da Dele Aliju udeli dva minuta pred kraj. Zaigraće i Lamela, zbog čega će jedan navijač Totenhema da dobije nervni slom svaki put kad Argentinac pipne loptu i uradi nešto dobro, samo da bi odmah potom uradio nešto loše.

Uželeli smo se i Dejvida Mojesa – dobro, nije niko – i Vest Hemu je baš krenulo kada je on bio bolestan, ali kakve njuške su pomagale Alanu Irvajnu: Kevin Nolan i Stjuart "Psiho" Pirs. Najviše mu je dobar ove jeseni bio Majkl Antonio... Nego, da zapleše odmah i Said Benrama, i taj je falio Premijer ligi?

"More of the same, please": veče rezervisano za Vardija i Griliša. Za ubitačne kontre i fudbal bez stajanja.

U ponedeljak, Vest Brom i Barnli biće, u duelu ranih davljenika, u ovoj konstelaciji kao aperitiv. Zagrevanje za pravu stvar, kad nam uveče zavesu spuste Bijelsa i Espirito Santo.

Samo što će pre spuštanja zavese da bude i vatrometa, i mišića Adame Traorea, i novostečene snalažljivosti Patrika Bamforda, i šuta sa trideset metara Rubena Neveša, i bravura onog klinca na Lidsovom golu, i nemilosrdnosti Raula Himeneza.

Do narednog vikenda, a onda repete...

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta