PRELAZZI: Rodri nema pojma

Bio je 2. jul 2020, i ako išta znate o toj godini, ako je niste potisnuli toliko da vam u intimnom i zvaničnom kalendaru lepo posle 2019. stigne 2021, pa smo svi za makar 12 meseci mlađi, ako išta znate o toj godini, znate da je bila fudbalski bizarna.

Daleko joj grozna, zatvorena kuća u policijskom času.

Bio je, dakle, 2. jul, i pošto je godina bila takva kakva jeste, igrao se meč Premijer lige. Regularno kolo, zamislite, mada ne obično, ne samo zato što nije bilo gledalaca na tribinama, a što su nam umesto navijačke buke puštali – Bože, Bože, šta smo mi doživeli i preživeli! – nasnimljeni ton, gori nego na PES-u "četvorci" sa japanskim komentatorom.

Nije to bilo obično kolo jer je koji dan ranije Liverpul osvojio titulu čekanu tri decenije; osvojiće je apsolutno zasluženo, budući da su i pre nego što se neko setio da krka slepog miša, a neko drugi da zaboravi epruvetu u laboratoriji (u šta god da mi treći verujemo) imali jedno 30 bodova prednosti nad restom lige i izgledali nezadrživo.

A onda su Klop i njegovi momci, tako mamurni, bez pritiska i neizvesnosti, stigli na noge praznom Etihadu i Pepu Gvardioli; Sitiju koji je imao motiv da im pokvari slavlje, makar i u tom bizarnom julskom terminu.

Utakmica je bila prava revijalna, makar ako pitate goste. Nije im to bio prvi put da su stradali u Mančesteru, ali jeste prvi i jedini put da ih nije zabolelo. Beše 4:0 na kraju, ali nije važna utakmica, koliko jedan njen akter.

I tadašnji i aktuelni doživljaj tog aktera.

Internet sve pamti, to znamo, pamti i vaše glupe Fejsbuk statuse iz 2009. godine, i fotografije na kojima ste razneseni od alkohola ili sa curom koju sada ne možete sebi da objasnite, iako ispod piše "moja ljubaw zauvek"; i živimo svi mi svakim danom sa rizikom da će neko izvući neki naš glup status, glup tvit, glupu sliku, da će nas posramiti kada nas suoči sa time koliko smo glupi zapravo bili.

Evo male utehe: čak i ako nam se to desi, čak i ako postanemo zabava znanima i neznanima na jedan dan, makar nikada nećemo biti glupi kao ljudi – pre svega navijači Mančester sitija – koji su tvitovali negde oko 20 časova uveče 2. jula 2020. godine.

(©Reuters)

Šta se, pređimo na stvar, desilo? Koji dan pošto je Rodrigo Ernandes Kaskante proglašen za najboljeg igrača Evropskog prvenstva 2024. (mi neki smo navijali za Fabijana Ruiza, ali Rodri u poslednje vreme dobija nagrade za životna dela, što je takođe u redu), neko je iskopao reakcije na objavu startnih 11 Sitija za meč protiv novog šampiona Engleske.

Nije to tim kojem bi se imalo, ni tada ni danas, šta zameriti: Ederson – Voker, Erik Garsija, Laport, Mendi – Rodri, Gundogan – De Brujne, Foden, Gabrijel Žezus – Sterling.

Sem ako ste dežurni komentator sa društvenih mreža, naoružan tastaturom, svojim (mahom pogrešnim) mišljenjem i operisan od ikakvog blama i finog vaspitanja.

Hajde da vidimo šta su ti komentatori, sve vrsni poznavaoci fudbala, pisali tog 2. jula.

"Gundo i Rodri? Pregaziće nas u sredini, čoveče".

"Rodri nije dovoljno dobra zamena za Fernandinja".

"Rodri i Gundo? (Slika Žozea Murinja kako zgrožen skida slušalice s glave)".

"Rodrigo - Gundogan (palac dole)".

"Rodri (lik koji se krsti)".

"Rodri i Gundo, for fuck's sake".

"Rodri i Gundo, o Bože, molim te, ne".

"Gundogan i Rodri zajedno je s*anje, ali idemo".

"Rodri?! Šta nije u redu sa Pepom?"

Dovoljno? Okej, shvatili ste već da pojedini – ne baš malobrojni, ili makar ne baš tihi – navijači Mančester sitija nisu baš cenili Rodrija. Pa neka je i pola od ovoga (i) zbog Gundogana, mada bi im i zbog toga trebalo proveriti glavu i sudskim putem onemogućiti da koriste sredstva komunikacije.

(©Reuters)

Utakmica je, ponovimo još jednom, završena s četiri gola u mreži Liverpula (mada iz svega šest šuteva u okvir gola), a Rodri je odigrao svih 90 minuta.

Nije Rodrigo Ernandes Kaskante igrao baš 2. jula 2024, ali jeste ovog leta, i to kako. Dana 30. juna postigao je gol kojim je Španija izjednačila protiv Gruzije, a koje veče posle odigraće i svih 120 i kusur minuta protiv domaćina Evropskog prvenstva, Nemačke, u četvrtfinalu. Dobiće i žuti karton, ali ko će mu zameriti.

I bez Rodrijevog ključnog doprinosa u finalu, protiv nekih od njegovih saigrača iz Sitija, Španija se opet popela na krov Evrope, rekordni, četvrti put u istoriji; zapevaće kasnije Rodri ono o Gibraltaru i tako se upisati na podugačak spisak fudbalera koji su ovog leta, posebno u trenucima slavlja, imali kontroverzne izjave ili se zbog svojih pesama našli u problemu. Nije kao da će snositi neke posledice zbog toga: Engleska je svakakva, ali u njoj možete da živite i da je javno ne volite i da je javno prozivate, kao kad Džejms Meklin obuče dres Španije, i na tome im svaka čast.

Ali vratimo se mi našim komentatorima, vratimo se onome u šta se pretvorila svaka društvena mreža. Ako smo nekada naivno mislili da će one doneti slobodu i znanja, da ćemo uživati u njihovoj demokratičnosti, gorko smo se pokajali: X i Fejsbuk i dobar deo ispisa ispod različitih tekstova predstavljaju one likove što su nekada smarali na stadionima, derući se na igrače, trenere, sudije i ceo svet, samo što su sada svi dobili po megafon i ne libe se da ga iskoriste.

(Kako takvi nikad nekog ne hvale? Pa tada i ako pogrešiš, ako se prevariš u proceni, ako si stao iza nekog ko na kraju nije opravdao tvoja očekivanja, makar nisi bio zajedljivi bot!)

Ima, naravno, i do toga da Rodri iz 2020. i Rodri iz 2024. nisu isti igrač – uvek treba vremena da se uklopite u sistem Pepa Gvardiole, a on je došao u leto 2019. posle svega jedne sezone u Atletiko Madridu, mada će i tako "zelen" doneti Liga kup onim golom protiv Vile u finalu na Vembliju, tek nekoliko dana pre nego što su nas sve zatvorili i usput ubili i fudbal – ali daleko od toga da je moćni Madriđanin i u jednom trenutku zasluživao gifove koji se krste.

(©Reuters)

Ima i do toga da je takve igrače teško videti, da nam bolno fale i "desetke" i posebno "devetke", i da ne može da budu baš pune oči na turniru kojem je najbolji igrač, što zvanično što nezvanično, zadnji vezni, posebno onaj koji ne polaže mnogo na samopromociju.

Svejedno, Rodri je prvak Evrope sa Španijom, osvajač četiri uzastopne titule u najskupljem prvenstvu na svetu i vlasnik rekorda od 74 utakmice bez poraza.

Ukratko, Siti pobeđuje i osvaja titule kada Rodri igra; kada je Rodri povređen, muče se, kašlju i štucaju. A drugo poluvreme protiv Engleske mu dođe kao izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Rodri će lagano preživeti tu prvu sezonu, i postati najbolji, ili makar najkorisniji igrač na svetu, i sada to svi znaju; preživeće i sve neznavene koji su stavljali smajlije što se mršte kad god vide njegovo ime u prvih 11.

Iza njega će ostati zlatni trag i pesma o Gibraltaru koju peva jer mu se može, jer ju je zaslužio. A iza ovih drugih samo strah – delimo ga svi, i niko nije pošteđen toga, čak i ako niko od nas koji smo se okupili na ovom virtuelnom mestu nije toliko glup da ne vidi koliko je Rodri dobar igrač – da će neko izvući njihove nepromišljene rečenice i početi da im se smeje.