PRELAZZI: Tihi šef “birmingemske bande”

Naravno da će svi pričati o Džeku Grilišu. O njegovom driblingu, o njegovom umu, o telepatskom razumevanju sa Olijem Votkinsom, mada se nekada čini da u napadu može da bude i N. N. lice, da bi se Džek Griliš i njegovo fudbalsko umeće ukačili i sa nekim ko je prvi put zakoračio na teren, pa još ne poznaje ni pravila.

Govoriće i o El Gaziju, koji nikako da stane sa golovima. O Daglasu Luizu, najboljoj "šestici" Premijer lige ove jeseni. O Martinezu, videlo se i prošle sezone da je Emilio odavno zreo da bude nečiji prvi golman, i baš mu je legla Vila, mada kako igraju, nekada se čini da pozadi može da bude i ono isto N. N. lice. O bekovima Metiju Kešu i Metu Targetu, da nema Robertsona i Trenta, bili bi u najužem izboru za najbolji tandem po bokovima...

Mada se čini na momente, kao kada rašrafe Liverpul sa 7:2 ili sa igračem manje olivade Kristal Palas u drugom poluvremenu, mada se čini da bi oni sve to mogli sami, zapravo ga se niko ne seti, jedva da ima za njega dana bezbednosti. Iako je to njegov grad, i njegov stadion, možda samo Džeki polaže prava na njega koliko i aktuelni menadžer Aston Vile.

Pa, da li je vreme da se napokon kaže da i Din Smit, eto, radi nešto dobro?

Kada se večeras na Stamford Bridžu susretnu Čelsi i Vila, neće to biti samo derbi gornjeg dela tabele, već dvojice menadžera iznad kojih su veliki interpunkcijski znaci.

Iznad Frenka Lamparda je gigantsko pitanje: da li je on dovoljno dobar, dovoljno zreo, dovoljno umešan da od skupocenog mladog tima Čelsija napravi pobednike, ili su milioni koje je Roman Abramovič opet počeo da sipa bačeni, i biće bacani sve dok je Frenki na klupi.

Iznad Dina Smita su tri tačke, u najboljem slučaju znak čuđenja, možda asterisk, ona zvezdica koja čeka objašnjenje u fusnoti.

Aston Vila (©Reuters)

Njih dvojica su se sreli i pre svega godinu i po – a kao da je bilo pre tri i po života! – na Vembliju, u finalu plej-ofa; Frenki je tada vodio Derbi u debitantskoj sezoni i isticao kandidaturu za Čelsi, pošto je Mauriciju Sariju odavno dogorela cigareta u plavoj piksli, Din Smit bio je "tek" inovativni lik koji nije odustajao od 4-3-3 i napadačke igre. Bilo je 2:1 u “najskupljoj utakmici”, mada mu ni tada nije odato priznanje.

Do njega je donekle. Previše je povučen, pošten, iskren, nema naviku da se samopromoviše, da se svađa, da izaziva kontroverze, izjave su mu suviše odmerene – dobro, sem kada su prošle godine izborili opstanak, pa je pred novinarima otvorio pivo – a na terenu i uz njega mnogo više emocija pokazuje njegov prvi saradnik Džon Teri, kojem se danas, nažalost, neće opet pokloniti pun stadion.

A ipak, sve i da je najveći ćutolog (a nije), nezasluženo je Din Smit gurnut u zapećak, previše se lako sve dobre partije njegovog tima pripisuju sastavu, kao da ne postoji neko ko je taj sastav makar izdiktirao. O njemu tek tu i tamo poneki red.

Premalo za čoveka koji je preuzeo Aston Vilu kada je bila u sredini Čempionšipa, u oktobru 2018, uveo je u Premijer ligu, nekako opstao – zli bi jezici rekli da je, pre pandemije koronavirusa, bivši evropski prvak tutnjao ka provaliji, te da Smit treba da pošalje jednu zahvalnicu u Vuhan, a drugu u Egipat, odakle potiču bogate gazde kluba – a ove sezone, uz još nekoliko pravih pojačanja (uz nabrojane, i Bertran Traore i mudra pozajmica Rosa Barklija, baš iz Čelsija), isti taj tim deli lekcije, čupa uši, posramljuje šampione i izgleda kao da se bogovski dobro zabavlja; toliko su sjajni da su utihnuli čak i mediji koji Griliša seljakaju tamo i amo...

Tim koji su doskora zvali naivnim nadomak je Lige šampiona; odbrana kojoj su se lane svi smejali u poslednje ovogodišnje kolo ulazi sa svega 13 primljenih golova. Manje je dozvolio samo Siti...

Vila je sa Smitom igrala i finale Liga kupa, mada je ta utakmica zbog tajminga – svega nekoliko dana pre nego što su naši životi zanavek promenjeni – pomalo zaboravljena; za razliku od brojnih drugih sastava koje bi Gvardiolina mašina pregazila i pre početka meča, oni su se isprsili i izgubili tesno.

Ako smo nešto naučili iz serije "Peaky Blinders", to je da "Birmingemska banda" voli da drži stvari u krugu porodice; zato verovatno Dinu Smitu ne smeta što nije u prvom planu, što je sakriven iza aure Džeka Griliša, a što kada se govori o transferima, svi u prvi plan stavljaju Kristijana Pursloua, bivšeg direktora Čelsija i Liverpula.

Džek Griliš (©Reuters)

Nema problema, Din Smit je vrlo svestan da navijači Vile znaju koliko je važan, a oni svi znaju da je jedan od njih. Smit nije imao preterano uspešnu igračku karijeru, negde na granici između trećeligaškog i četvrtoligaškog fudbalera, ali mu je zato staž na Vila Parku pozamašan.

Njegov otac Ron bio je redar na tribini Triniti roud, "Zapadu" stadiona u Birmingemu; prvi džeparac Din Smit dobio je kada ga je tata angažovao da čisti onu drugu, južnu tribinu, posle subotnjih utakmica, osamdesetih godina.

Bio je kao klinac u Roterdamu na finalu Kupa šampiona – mada je to kod navijača Aston Vile stvar prestiža, i da je svako ko kaže da jeste stvarno bio u Holandiji, meču protiv Bajerna onda je prisustvovalo jedno 350.000 ljudi, uz nekih pola miliona koji su ostali ispred stadiona – a družio se čak i sa igračima iz te šampionske generacije.

Ron Smit još je bio živ kada je Din postao menadžer Aston Vile, ali nije mogao da bude srećan zbog toga: zbog teškog oblika demencije, zaboravio bi gotovo istog trenutka sve što bi mu Din ispričao o klubu od kojeg su i za kojeg su živeli.

Nikada nije saznao da je Vila opet u eliti. Ni da će tu ostati.

Krajem maja, pre nego što će se fudbal opet zakotrljati i pre nego što će Vila krenuti u pobedničku seriju koja će im obezbediti opstanak i omogućiti da večeras ne idu u London kao na klanje pred novogodišnju trpezu, kovid-19 uzeo je Rona Smita.

Radovao bi se i Dinov matori, kao što se raduju svi u Birmingemu – pardon, polovina Birmingema – najboljoj sezoni još otkako ih je vodio Martin O'Nil (to je ona ekipa sa Kerjuom, Melbergom, Garetom Barijem, Ešlijem Jangom, Agbonlahorom, pa još Stilijanom Petrovim i Patrikom Bergerom...) i, sasvim moguće, novom izlasku u Evropu, tamo gde je, ubeđeni su, njihovom klubu i mesto.

Ali čak i ako se – ili kada se – to dogodi, pitanje je da li će iko pokazati prstom na njega, izbrisati onaj znak čuđenja i staviti neki uskličnik, i reći otvoreno, taj Din Smit, hajde malo da pričamo o njemu, skroz dobar trener, zašto ljudi ne pričaju malo više o tome?

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljniki kolumnista MOZZART Sporta

PREMIJER LIGA – 16. KOLO

Ponedeljak

16.00 (3.50) Kristal Palas (3.35) Lester (2.15)

18.30 (1.82) Čelsi (3.60) Aston Vila (4.40)

21.00 (6.00) Everton (4.10) Mančester siti (1.55)