Drugi penal Van Nistelroja protiv Arsenala (©Reuters)
Drugi penal Van Nistelroja protiv Arsenala (©Reuters)

PRELAZZI: Van Nistelroj i Arsenal, čin treći

Vreme čitanja: 5min | čet. 20.10.22. | 08:14

PSV je trenutno drugi na tabeli holandskog prvenstva, a spisak pobeda otkriva da na klupi sedi čovek koji je uvek, možda i previše tvrdoglavo tada, gledao napred: 6:1, 5:2, 7:1, 4:3, 6:1...

Retko ko bi mogao da ga zamisli kao trenera. Čak nije delovao ni od one fele fudbalera što nastave da se motaju oko terena, makar sa mikrofonima u rukama, da pričaju između reklama kako je u njihovo vreme to bilo drugačije. Ma ni kao skauta ili menadžera ga niste mogli zamisliti. U stvari, priličilo mu je nekako da ode u potpunu anonimnost, iz koje je nekada davno i došao.

I to bi bilo sasvim u redu. Jer retko ko je, makar tamo s krajem prošloga stoleća, mogao da zamisli Ruda van Nistelroja i kao fudbalera.

Izabrane vesti

U Holandiji, makar je tako bilo nekada, postoji zamišljena Mažino-linija koja deli zemlju na sever i jug. Severnjaci su naloženi na fudbal, nadareni, takmičarski nastrojeni, odatle je potekla većina njihovih zvezda, bilo da su potomci muškaraca i žena iz metropole ili iz onih zabačenijih krajeva Kraljevstva.

Južnjaci su previše pitomi, mirni, tihi, neko bi rekao i beskrvni. Katolici su, više liče na Belgijance nego na prave Holanđane, više ih zanima da se živi dobro – i da se ponešto i pojede – nego da upadnu u vrtlog strasti.

U doba kada je Van Nistelroj igrao za reprezentaciju Holandije (a to je priča o još jednoj generaciji koja nije ispunila svoj potencijal, ostavši na nekoliko evropskih polufinala i jednom tužnom finalu Svetskog kupa), od južnjaka je tu bio samo još Budevajn Zenden.

Nije mu, sem porekla, pomoglo ni što je rođen istog dana, ma gotovo istog sata, kao i Patrik Klajvert. Potonji je bio mladalačka zvezda Ajaksa, dao gol za Ajaksovu titulu prvaka Evrope i lansirao se pravo u nebesa, mada će na kraju, kada se bude podvlačila crta, ispasti da je Patrik delovao kao onaj “djuraselov” zec, a Rud više kao strpljiva kornjača.

Tada nije bio kao Klajvert, a na svom vrhuncu u Engleskoj nije bio kao Anri – no daleko od toga da nikome nije valjao.

Manje voljen? O, pa dobro, nije to previše teško. Ali manje uspešan? Neka, da ne čeprkamo po tome...

Jer ako začeprkamo, ispašće da je Van Nistelroj, sa svim onim golovima i karijerom koja ga je odvela u dva najveća kluba s početka 21. veka – Junajted je bio najveći zbog Fergusona i zbog niske uspeha, Real je bio najveći jer je to uvek, sviđalo se nama to ili ne – bio kriminalno, bestidno potcenjen igrač. Potcenjen, da, čak i ako su njegovi transferi umeli da podignu neke rekorde.

U Engleskoj, sve do one svađe sa ser Aleksom – a time je retko ko mogao ili smeo da se podiči – u senci magičnog Anrija, koji je sve to radio lepše i zanosnije; u Mančesteru, u senci Vejna Runija, koji je sve to radio engleskije; u Holandiji, prvo iza Klajverta, a onda, kada se ovaj pojavio, i prilično zasluženo, u senci Van Persija.

Možda je samo morao da nosi taj krst čoveka koji jednostavno ne izgleda previše spektakularno, niti ima motoriku zbog koje ti dođe da tražiš stare snimke i nerviraš se što nema svih golova na Jutjubu.

Ne može na snimcima, kako god da su dobro montirani, da se vidi osećaj za gol, njuh koji odvaja rasnog strelca od onog običnog, a sa vremenom, nemojte da vas lažu, statistika bledi. Usled toga možete do prekosutra tražiti njegovo ime na većini ovogodišnjih lista zvanih “Najbolji igrači u istoriji Premijer lige”.

Valjda zbog svega toga, pa i povreda koji su mu konac karijere pretvorili u prilično antiklimatičnu rabotu, moglo se očekivati da će Rud van Nistelroj nestati sa radara, vratiti se u svoj pitomi Os, gde ima više vetrenjača nego što će ikada biti velikih fudbalera, i odbijati sve zahteve za intervjue.

Ali ako je suditi po njegovim prvim samostalnim trenerskim koracima, bila bi to velika šteta.

Van Nistelroj (©AFP)Van Nistelroj (©AFP)

Mi koji nismo preterano prilježno pratili holandsku Erediviziju – okej, bacimo koji “lajk” kad god vidimo Duću Tadića kako uvlači protivničke odbrane u nove crne rupe i s proleća podigne novi pehar – bili smo zatečeni kada je letos, u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Monako ispao od PSV-a.

Ne samo zbog načina na koji se to desilo, a bilo je furiozno i ludo, nego i zato što smo odjednom, deset godina pošto je u Malagi pravo sa treninga otišao na plažu, na klupi videli njega. (Naravno, ništa nije bilo odjednom: Van Nistelroj se zapravo temeljno, kakav je uvek bio, spremao za novu karijeru, a u prethodnoj sezoni vodio je mladi tim PSV-a).

Na nesreću, i samo na nesreću, nije uspeo da vrati Ligu šampiona pod Filipsove sijalice protiv svog nekadašnjeg saigrača Đovanija van Bronkhorsta i njegovog Rendžersa, ali daleko od toga da je neuspešan.

PSV je trenutno drugi na tabeli holandskog prvenstva, sa bodom manje i golom više od Ajaksa, a spisak pobeda otkriva da na klupi sedi čovek koji je uvek, možda i previše tvrdoglavo tada, gledao napred: 6:1, 5:2, 7:1, 4:3, 6:1...

U Evropi su za nedelju dana slabašnom Cirihu uvalili deset komada, a sada stižu na odloženi pozdrav kraljici i atraktivnom fudbalu, pravo u London. Arsenal – PSV, u Ligi Evrope.

Ili, još važnije, Arsenal – Rud van Nistelroj?

To zvuči poznato, to zvuči kao 220 volti nostalgije direkt u krvotok. Kao nešto što se ne propušta.

Mediji će premijerni susret odmah prozvati “Bitka na Old Trafordu”, a reperkusije će se osećati i danas, od tog septembra 2003, kada je Junajted, u užasnoj i gruboj utakmici sa Arsenalom iznudio penal u “Fergijevom vremenu”.

Posle promašenog penala protiv Arsenala (©Reuters)Posle promašenog penala protiv Arsenala (©Reuters)

Ima još jedna prečka što se i dalje trese: da je Van Nistelroj tada savladao Lemana, Arsenal ne bi i dan-danas mogao da se diči generacijom “Nepobedivih”. Da ga je dao, možda ne bi došlo do one frke koja zamalo prerasta u opštu tuču – tu je i mladi Kristijano Ronaldo, tek da pokaže da ne da ni na sebe ni na drugove – ali onda ne bi bilo ni drugog čina.

Ovaj je već imao elemente komedije, zbog nekog parčeta pice kojim je neko iz Arsenala pogodio Aleksa Fergusona u tunelu (šta je tu tražila pica, do kraja je ostalo nerazjašnjeno), ali i iskupljenja, pošto je Junajted napokon prekinuo Arsenalov niz.

Van Nistelroj je opet šutirao penal, opet protiv Lemana, samo ovog puta po zemlji, i kako treba.

Oni koji su ga dotad smatrali previše povučenim od tada su promenili ploču. Ima ta scena kada Van Nistelroj negde u ćošku, tačno kod televizijskog mikrofona, vrišti od sjedinjene radosti i frustracije, i ko zna, možda je baš u tom trenutku shvatio da, neka se ne ljute vetrenjače i pitomi Brabant, za njega fudbal nikada neće biti samo posao.

Znaće nešto o tome i navijači Arsenala, pa će Rud van Nistelroj dobiti svoju porciju zvižduka večeras u duelu A grupe Lige prvaka, mada bi se morao Etihadom prolomiti i neki aplauz.

Makar zbog sećanja na te pradavne bitke, kada je od sraza Junajteda i Arsenala zavisilo na koju će se stranu i planeta okretati. Makar zbog rivala koji je umeo da uzvrati. Makar zbog svih onih golova kojih će se Engleska ponovo setiti.



tagovi

Rud van NistelrojPrelazzi

Obaveštavaj me

Arsenal
Man. Junajted

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara