Deni Rouz (©Reuters)

PRELAZZI: Zašto uvek Dani Rouz? Ili: Pa ti reci Murinju da je licemer

Najnovije vesti

Košarka

Vlahović promašivao, ali završio torinski derbi srećniji od Vanje i Ivana

Vreme čitanja: 6min | čet. 17.09.20. | 08:56

Dani Rouz je još kod Poketina postao remetilački faktor, lik kojeg će novinari zvati za onih sporijih dana jer su sigurni da će reći nešto što će naljutiti mnoge i privući klikove, gledaoce i čitaoce

I golovi bivšeg igrača Marija Balotelija (Šta? Nije bivši? Još se nešto cima? Okej.) biće zaboravljeni, samo ona majica "Zašto uvek ja" neće nikad.

Gde je bio Mario, tu su bili problemi, pratili su ga poput sivih oblaka, ponajpre jer od sebe – svog jezika, svojih stavova, svoje (samo)nabeđenosti – nije nikada mogao da pobegne. Sada, kada je već vreme da se polako svode računi, kada su reflektori upereni k njemu sve manje i manje bleštavi, ispostaviće se da je za mnogo toga bio sam kriv.

Izabrane vesti

Valjda ne zameri i ne opsuje, nije ovo priča o njemu, ali jeste postao epitom "lošeg dečka", onog koji mnogo priča, a sve manje i manje radi...

... Baš kao i čovek čije je putešestvije, barem što se naše javnosti tiče, počelo u ružnoj noći u Kruševcu, a završiće se ko zna gde, jer niko ne deluje previše voljno i entuzijastično da u svoje redove u narednih dvadesetak dana dovede Danija Rouza.

A imao je, da se ne lažemo, malo manje dara od Marija Balotelija, zbog čega ga je lakše i otpisati...

Da je dečko previše često – jer da je jednom, bilo bi previše često – bio na udaru maloumnih rasista, bio je. Da treba o tome da priča, treba. Da je imao prava što je potegao tu temu gde god bi stigao, čak i kada bi njegove reči zvučale prilično neverovatno (kao ono da baš njega baš maltene svakog dana zaustavlja policija, jer otkud mu tako dobra kola, mora da je ukrao). Da se patio sa povredom i borio sa depresijom, imao tešku porodičnu dramu i pomogao da se rastera onaj tupavi stav "On je bogat, oni nisu depresivni", za to mu treba dati i podršku...

Ali za sve ostale nedaće u kojima se našao, za sve poverenje koje je prokockao, za to što je jedini odgovor na pitanje "Zašto uvek ja?" verovatno "Pa zato što si ti takav", budući bivši levi bek Totenhema kriv je sam. Možda je i prekasno to da shvati, pa da poslednje godine svoje karijere odigra na miru i posvećen fudbalu, ali ko zna...

Deni Rouz i Žoze Murinjo

Njegova besprizornost i sebičnost možda se najbolje vidi u aktuelnoj seriji "All or Nothing" na Amazonu, koja prati dogodovštine Žozea Murinja i njegovog kluba, kako beše... Ah, da, Totenhema.

U jednoj epizodi, Rouz dolazi kod prevejanog menadžera da mu se žali što ne igra redovno. Ništa čudno, je li, svaki fudbaler želi da je na terenu, neće nijedan za sebe reći da je mnogo lošiji od Mesija i Maldinija, sujetna je to profesija. No simptomatičan je način na koji Rouz razgovara sa Murinjom (ovaj ne mora ništa da kaže, na licu mu se sve čita), posebno kada zatraži da ostane kod kuće i trenira, a još posebnije kada optuži Portugalca za licemerje, jer su Rouzove kolege "s..nje", a on je po mnogo čemu bolji od njih.

Nije mu to prvi put, svojevremeno je kritikovao ceo klub zbog transfer-politike, nije mu strano ni iznošenje aromatizovanog veša iz svlačionice, zbog čega je jednom i kažnjen, a pre dva-tri leta je otvoreno pričao o želji da karijeru nastavi "malo severnije", nudeći se tako najotvorenije moguće Mančester Junajtedu. Treba li i naglasiti da ga od tada navijači Totenhema ne mirišu previše, i sve se ređe sećaju onog čuvenog gola koji je dao Arsenalu?

Epilog, elem, tog tet-a-teta saznali smo mnogo pre nego što je serija strimovana: Rouz je još u januaru otišao na pozajmicu u Njukasl, Totenhem je bez njega priveo sezonu kraju i to relativno uspešno (od trenutka kada je Murinjo zamenio Poketina pa do letošnjeg kraja sezone, Totenhem je osvojio četvrto mesto na tabeli, ali je zaostatak koji je Specijalni zatekao bio jednostavno preveliki), a sada mu je osveta servirana pravo iz frižidera.

Svega nekoliko dana pre prve utakmice, koju će Totenhem neveselo izgubiti od naloženog Evertona Karla Ančelotija, Rouz je saznao da ne samo da neće biti u prvih 11, ne samo da ga neće biti na klupi, ne samo da neće zauzimati dragoceno mesto na stadionu, ne samo da ga Totenhem nije registrovao za predstojeću sezonu, nego da su mu uzeli i broj na dresu, njegovu "trojku" koju je nosio još od 2012, kada je bio mlad, nadaren i, makar u očima engleske štampe, rešenje na levom beku reprezentacije makar do 2025. godine.

Rouzu je za ovaj nemio događaj javio prijatelj, koji je to video na vestima, eto toliko ga sada poštuju Danijel Levi i Žoze Murinjo, i to sa razglabanjem da li je Ben Dejvis bolji od njega ili ne, ili je hendikepiran time što jednostavno nije bek kakve Murinjo voli, baš nema nikakve veze.

Kada je neko toliko rečit (da ne upotrebimo neki teži izraz), onda mu se to često obije o glavu. Nekima se, naravno, trpi, makar dok imaju rezultate, ali čim oni izostanu, čim se dogodi neki veliki pad forme – Rouz će za sve kriviti onu tešku povredu iz januara 2017, koja ga je oterala, pričao je, i u depresiju – onda je takav igrač laka, možda i previše laka meta.

Englezi, kad smo kod reči, imaju onaj izraz "did himself no favours", koji može da označi i čoveka što u najvećoj buri odbija pojas za spasavanje, svaku pruženu ruku pomirenja i nadvoje lomi lulu mira.

Dani Rouz je još kod Poketina, koji ga je stavljao u prvi tim bez obzira na sve veće kikseve, postao remetilački faktor, lik kojeg će novinari zvati za onih sporijih dana jer su sigurni da će reći nešto što će naljutiti mnoge i privući klikove, gledaoce i čitaoce.

On ima mišljenje o svemu i ne libi se da ga iznese (kao kada je, za vreme karantina u koroni, rekao naciji da se "j... sa svojim moralom"), a ponaša se baš poput klasičnog trola na Tviteru i ostalim kloakama od društvenih mreža: on se hrani uvredama i besom i onda postaje još toksičniji...

... što je sasvim u redu ako ste dokoni student istorije ili antropologije, novinar bez stalnog zaposlenja ili programer s viškom vremena, a malo zasmeta kad treba da se posvetite fudbalu, posebno ako vam je plata tolika kolika je.

Rouza neće biti danas u Plovdivu, neće ga biti u nedelju u Sautemptonu, neće ga uopšte biti u belom dresu, a kamoli onom sa brojem 3. On je, po poslednjim informacijama, na meti Đenove, beg iz Engleske bi bio verovatno jedina mudra stvar koju je uradio u poslednjih godinu dana.

Dok ne nauči italijanski...

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta

LIGA EVROPE - 2. KOLO

Sreda

Progres Niderkorn - Viljem II 0:5 (0:3)

Hamarbi - Leh 0:3 (0:0)

B36 Toršavn - Nju Sents 2:2 (1:1, 0:0), penalima 4:3

Četvrtak

14.00: (4,10) Kajzar (3,40) APOEL (1,95)

14.15: (8,50) Ventspils (5,40) Rozenborg (1,33)

15.30: (6,50) Renova (4,30) Hajduk Split (1,50)

16.00: (1,70) Ararat Jermenija (3,70) Fola Eš (5,20)