Prelomne tačke Partizanovog puta ka evropskom proleću

Jedna utakmica, dva rešenja. Posle početnih kola Lige konferencije sve je delovalo bajkovito za crno-bele, samo što prolaz još nije overen. Dvema pobedama u uvodnih 180 minuta napravili su lepu podlogu za plasman u narednu fazu, a kad već nisu uspeli u dvomeču sa Genkom i na gostovanju Flori, ostala im je utakmica sa Anortozisom u Humskoj (18.45, TV Arena Premium 1, RTS 1) da urade ono što su projektovali letos kad su se plasirali u grupu.

Za potvrdu kakvi su takmičari i da su na psihološkom planu sazreli. Da im se ne potkradu greške iz bliske prošlosti, jer bi bilo neprihvatljivo ako bi im se treći put u samo šest godina kapija ka evopskom proleću zatvorila na (pret)poslednjoj stanici. Može da se priča o kadrovskim problemima (nedostaju Bibars Natho, Lazar Marković, Ivan Obradović, Danilo Pantić), zamoru materijala (33. utakmica od sredine jula), nedostatku odgovarajuće podrške sa tribina (teško je očekivati da će biti 10.000 ljudi u Humskoj), eventualnom finansijskom doprinosu (dodatnih 1.125.000 evra), ali ne može da se porekne da je ovaj duel za ekipu Aleksandra Stanojevića – zicer.

Poslednje kolo, na svom stadionu, u igri su remi ili pobeda, scenario je kakav se samo poželeti može. Protiv objektivno skromne ekipe koja je jedinu pobedu dosad ostvarila tako što je Lazaros Hristodulopulos opalio sa centra protiv Genta i ništa više pod milim Bogom sastav Temurija Kecbaje nije pokazao. Za Parni valjak bi ovo trebalo da bude skoro kao malo zahtevniji superligaški duel sa Čukaričkim ili Napretkom. Možda Vojvodinom.

PARTIZAN – TIM ZA ANORTOZIS: Bonusi nisu igrali mnogo u Evropi, sad moraju

Baš večeras crno-beli moraju da budu kakvi su inače u prvenstvu. Stameni u odbrani. U dosadašnjem toku sezone na domaćoj sceni primili su samo šest golova i to je putokaz kako bi trebalo da dejstvuju naspram Anortozisa, kome jedino „igra“ trijumf i očekuje se da u nekom delu susreta rizikuje. Ako defanziva završi posao i zaključa prilaze Aleksandru Popoviću sve ostalo će biti lakše domaćinu. Potencijalni problem je u saznanju da je Partizan ispoljio ranjivost u poslednjim evropskim mečevima. Na početku nije bilo tako, čak ako se posmatra procentualno skoro na polovini utakmica nije matiran (pet od 11) i sad mora da se vrati na podešavanja kakva su bila na početku kvalifikacija (dvomeč sa DAC-om) ili u tri vezana (revanš sa Santa Klarom, u Nikoziji i na prvom susretu sa Florom). A teško da je Anortozis bolji od slovačkog predstavnika ili da ima tako raznovrsno napadačko oružje kao Soči ili Gent, koji su vezano tresli mrežu Partizana.

Povratak Igora Vujačića među startere posle preležanog virusa korona trebalo bi dodatno da utiče na energiju u defanzivi, koja je u ovom sastavu (Miljković, Vujačič, Saničanin, Urošević) podnela gro opterećenja u evropskoj sezoni logično je očekivati da je bolja nego što je bila. Ako je to moguće.

Od Marseja do Jang Bojsa: Kako je Partizan prolazio u borbama za evropsko proleće kroz grupe (VIDEO)

Druga važna tačka oslonca pohoda ka eliminacionoj fazi Lige konferencije tiče se uloge Kvinsija Meniga. Otkako je stigao iz Tventea, ofanzivac je tražio sebe, suočio se sa javnim kritikama Ivice Ilieva, iritirao navijače nekim nelogičnim potezima, ali baš posle zamerki prvog čoveka sportskog sektora da bi trebalo da bude otresitiji u završnoj trećini terena počeo da demonstrira zašto je doveden. Doduše, uglavnom u srpskim okvirima. Najpre je soloprodor kroz odbranu Vojvodine začinio pogotkom, na krovu Tržnog centra „Stadion“, projektilom načeo, a asistencijom dotukao Voždovac, da bi pre četiri dana centrirao na glavu Marka Milovanovića i pogurao Parni valjak ka slavlju nad Novim Pazarom. 

Zanimljivo, otkako je promenio stranu, preselio se sa leve na – desnu.

„Više Menig voli da igra po levoj strani, međutim, počeo je da postiže golove i asistira dejstvujući po desnoj. Nekada pravimo proboj po boku sa dve „iste noge”, da bismo imali kvalitetniji centaršut i mogli da prođemo po strani ako imamo visoke igrače u „centrali”. S druge strane, imamo neke fudbalere koji mogu samo levo... Zadovoljan sam kako Menig ispunjava obaveze“, precizirao je Aleksandar Stanojević.

Ako je stranac u srpski fudbal doveden, između ostalog, da rešava utakmice poput ove sa Anortozisom, onda je logično da pažnja bude usmerena (i) ka Rikardu Gomešu, prvom strelcu ekipe (22 gola). Mada, kako se o Afrikancu sve zna, jer je pogađao i na domaćoj i na međunarodnoj sceni, ne zna se koliki su dometi mlađarije. Zato je okršaj sa Kipranima savršena prilika da Nemanja Jović i Lazar Pavlović, kao daroviti dečaci, produkti omladinske škole, pokažu može li struka na njih da se osloni kad „gori“.

Da, Jović je imao uzlet tokom proleća i zadovoljavajući ulazak u novi takmičarski ciklus dok su oko njega bili Natho, Marković, Pantić. Sad je prepušten sebi, u situaciji da se pozicionira kao jedan od predvodnika mladog talasa, uradi nešto konkretno na utakmici vrednoj plasmana. Jedno je davati golove u Superligi, oni evropski imaju snažniji eho. Pogotovo što je momak iz Zvornika označen narednim velikim projektom kluba i stariji bi rekli da nema vremena da čeka, vreme je da pokaže kako se sprijateljio sa evropskim fudbalom.

Baš kao što je na plećima Lazara Pavlovića odgovornost „desetke“. Otkako je Natho na prinudnom bolovanju, centralni vezista iz „klase 2001“ je dobio širok prostor za kojim je žudeo mesecima, struka hvalila njegov doprinos u defanzivi – što za ovaj meč može da bude i ključno – međutim, poenta fudbala je dati gol. Otkud je Pavloviću duel sa Kipranima poligon na kome može da ubedi javnost da je vredan boljeg statusa i eventualno produžetka ugovora oročenog do leta.

Jedno Partizanovo dete je otvorilo evropsku sezonu golom protiv DAC-a, možda je kucnuo čas da još jedno usmeri ekipu ka proleću, da simbolično označi kako je na pomolu novi talas.