V. TomkovićPremošćavanje
Vreme čitanja: 3min | pon. 23.02.26. | 08:53
Krah Mijatovićevog eksperimenta sa Stojakovićem ili kako se ponovo traži „trener na određeno vreme“
Bilo je u Partizanu prethodnih godina trenera koji su se kratko zadržavali, koji nisu ostavili neki trag, bilo je i „vatrogasaca“ za dve-tri-pet utakmica... Ali, teško da je iko ostavio bleđi utisak u svakom smislu te reči od Nenada Stojakovića.
Aktuelni šef struke Partizana, koji to verovatno više neće biti do kraja ovog dana, seo je na klupu tiho, posle smene Srđana Blagojevića, potrajao je devet utakmica, devet uopšte gledano loših utakmica i posle fijaska u večitom derbiju (0:3), gde mu nije upalio neki čudni eksperiment sa postavom, dobiće otkaz. Verovatno. Pošto je već jednom trebalo da ga dobije, pa se sve okrenulo naglavačke za sat vremena.
Izabrane vesti
Od devet utakmica Stojaković je dobio pet. Upisao je tri boda protiv Javora, Radničkog iz Kragujevca, Napretka, Radnika i Spartaka. Tri ekipe iz zone ispadanja i dve sa granice plej-ofa. Kada se izvuče prosek, šef struke je osvojio 1,78 bodova po utakmici, što je daleko, daleko ispod zone u kojoj bi trebalo da bude neki trener Partizana koji se bori za titulu.
Pred poslednje kolo jesenjeg dela prvenstva Partizan je imao četiri boda prednosti u odnosu na uzdrmanu Crvenu zvezdu. Pet utakmica kasnije Stojaković ostavlja tim na četiri boda zaostatka u odnosu na večitog rivala. Ostavlja tim bez ikakvih obrisa igre, tim koji igra užasno sporo, koji ne zna šta da radi kada ima loptu u posedu, tim koji pada u totalnu anarhiju kada je pod pritiskom, bilo da je sa druge strane terena Crvena zvezda ili pretposlednji Spartak. I igrače od kojih mnogi ne liče na svoje verzije od jesenas.
Za ovaj kratki mandat koji je proveo na klupi prvog tima Partizana Stojaković nije ostavio utisak ni van terena. Obično se kaže da treneri velikih klubova moraju da imaju, pored fudbalskog znanja i „personaliti“. Da budu pojave koje izazivaju pažnju. A, jedina izjava koja će ostati upamćena iz Stojakovićevog bivstvovanja u ulozi šefa struke je ona sa priprema u Antaliji kako je na teren poslao igrače da se „samoorganizuju“, bez ikakvih uputstava kako da igraju. Crno-bele je tog dana deklasirala slovenačka Mura (3:0), ali ispostavilo se da nije bilo mnogo bolje na terenu ni kada šef struke jeste davao uputstva pulenima.
Sve kada se sabere, Stojaković nije ostavio praktično nikakav trag za ova tri meseca koliko je (bio) trener Partizana. Što bi reklo Bijelo Dugme, po njemu se ništa neće zvati.
Drugi „padež“ cele priče je kako je Predrag Mijatović uopšte došao na ideju da posle smene Srđana Blagojevića tim da u ruke treneru iz treće lige, koji jedva da je imao ikakvog iskustva radeći sa nekim prvoligašem (slovenačka Gorica). Zamisao potpredsednika Partizana za sportska pitanje ja bila da Stojaković „premosti“ do leta, kada će doći „pravi“ trener. Jedino što se taj eksperiment završava tako što će sad neko morati da dođe da „premosti“ ovo što je Stojaković „premošćavao“. Seci uši, krpi...
Nigde ideje, nigde vizije, nigde plana šta da se radi u svakom datom trenutku. I sad će opet da se izvuče neki zec iz šešira da bude tu do leta. Ali, ko posle svega može da veruje da uopšte postoji ikakva ideja šta i kako od leta? Jer, sasvim je očekivano da posle sloma u šampionskoj trci krene otvoreni sukob u Partizanovoj upravi. Da krene kampanja, da se zauzmu pozicije pred najavljenu klupsku skupštinu. Ionako deluje, gledajući kako je izgledao zimski prelazni rok, da je taj deo dvojici čelnika iz sportskog sektora mnogo više u glavi nego kako da popune rupe u startnoj postavi.
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
