Preplaćeni

Nova realnost nastupila je sa korona virusom. Klubovi su pretrpeli ogromne finansijske gubitke i mada se u svetu fudbala svi nadaju da će se stvari brzo vratiti u normalu ovog leta osnovni cilj biće: skresati godišnje izdatke što je više moguće. Prošla su, bar privremeno, vremena kad je klubovima bilo isplativo da na platnom spisku imaju i po 50 igrača. Sad je cilj rasteretiti budžet. Međutim, posle godina u kojima su poslodavci samo dizali cene balon je pukao i sada su mnogi u problemu sa preplaćenim zvezdama koje ne igraju na nivou zarada koje imaju. I mada su klubovi voljni da se odreknu i obeštećenja problem su same plate igrača koje niko ne želi da im da, a igrači naravno ne

žele da ih se odreknu čime nerviraju poslodavce. A nije ih malo. I zarađuju baš, baš mnogo. Pa da vidimo ko je u najvećem problemu.

ALEKSIS SANČEZ

(Mančester junajted)

Kad ga je Junajted uzimao Arsenalu delovao je kao posao decenije. Sad se na Old Trafordu lupaju u glavu i pitaju šta im bi da Čileancu daju toliko para. Ove sezone samo gol u Interovom dresu, prošle još jedan u Premijer ligi, pre toga još dva ligaška u dresu Mančestera. I to je sve. Za skromnu platu od 20.800.000 evra! Bez bonusa, koje doduše Aleksis Sančez nije ni mogao da aktivira koliko loše igra. Čini se, biće on Junajtedov problem sve dok mu 2022. godine ne istekne ugovor.

MESUT OZIL

(Arsenal)

Nije baš da Tobdžije žele da ga se ratosiljaju po svaku cenu, ali nije ni da bi imale nešto protiv da ga se reše. Ozil je dobar samo kad se njemu igra, a to je sve ređe što za platu od 350.000 funti nedeljno, tj 20.800.000 evra godišnje, baš i ne može da se toleriše. Pride, odbio je da prihvati smanjenje plate dok se ne saniraju posledice korona virusa i time navukao bes običnog čoveka. Ugovor mu ističe 2021, priča se da je već rešio da ode u Fenerbahče, ali naravno tek kada Arsenalu izmuze poslednji cent.

GERET BEJL

(Real Madrid)

I njega je 2013. jurio Junajted, Real Madrid mu ga je uzeo ispred nosa. I teško je sada reći da li je pogrešio. Imao je Geret Bejl i nekih sjajnih izdanja, nadavao se golova i u finalima Lige šampiona i to se ne sme zaboraviti, ali od igrača sa cenom od 100.000.000 evra tako nešto se i očekuje. Ono što posebno nervira Madriđane jeste ponašanje Velšanina, njegova nezainteresovanost za fudbal i spremnost da svojih 17.000.000 evra godišnje (bez bonusa) zarađuje tako što će da sedi na klupi ili sve češće na tribinama. Ima klubova koji ga hoće, ali niko mu ne bi dao toliko, a njemu ne pada na pamet da se odrekne dinara.

HAMES RODRIGEZ

(Real Madrid)

Kupio ga je Florentino Perez nakon briljanih izdanja na Mundijalu 2014. znajuči i da niko nema marketinški potencijal u Južnoj Americi kao Hames Rodrigez. Međutim, sad kusa drugu stranu medalje. Kolumbijac godišnje primi 8.000.000 evra neto. Prošlog leta ga je hteo Atletiko, ali Real nije hteo da prodaje igrača gradskom rivalu. Ako ništa drugo, Rodrigez je prema poslednjim informacijama spreman da bar malo spusti prohteve, jer kod Zinedina Zidana teško da će moći do minuta.

FILIPE KUTINJO

(Barselona)

U jednom trenutku je delovalo da bi mogao da ubedi Bajern da ga zadrži u Minhenu, ali iako je pokazao određeni napredak nije on bio toliki da zaslužuje obeštećenje od 120.000.000 evra. Bavarci su se povukli, Jirgen Klop ga ne želi nazad u Liverpulu, pominjao se Čelsi, ali Barselona bi sada pristala na obeštećenje od oko 90.000.000 evra, a kad na to dodamo i platu od 13.500.000 godišnje jasno je da Kutinjo s ekonomske strane nije dobar izbor. Kike Setjen je rešen da mu pruži drugu šansu, delom i zato što nema baš veliki izbor. U klubu se još nadaju da će mu naći kupca, ali male su šanse.

USMAN DEMBELE

(Barselona)

Usman Dembele – pokazali su podaci Football Leaksa – bez bonusa godišnje inkasira 12.000.000 evra. Nije to baš u skladu s njegovim doprinosom na terenu, ali tu je grešku Barselona napravila još kada je dala 140.000.000 evra za Francuza. Strašan posao Borusije Dortmund i glavobolja za Katalonce. Teško da će Barsa tu izvući „plusvalencu“ što bi rekli Italijani. Posebno zato što je Dembele, delom sigurno i zbog nespotrskog života, silne muke imao sa povredama, a niko nije zainteresovan da ponudi tako veliki novac za izraubovanog igrača.

DIJEGO KOSTA

(Atletiko Madrid)

Odskočila su tri najveća španska kluba od konkurencije kad su finansije u pitanju, sad bi mogli da tresnu glavom o zid. Dijego Kosta nije igrač kakav je bio u prvom mandatu u Atletiku, ali je zato – mnogo plaćeniji. Godišnja plata 9.000.000 evra i česte povrede teško će Kosti donet ponudu koja će ga odvesti sa Vanda Metropolitano stadiona, ugovor mu ističe 2021. i najrealnije da sačeka i tada ode kao slobodan igrač. Ne baš idealan scenario za Jorgandžije, ali čini se da nema tu puno izbora.

TOMA LEMAR

(Atletiko Madrid)

Još jedan teg oko vrata Jorgandžijama, istina nešto blaži. Mada, kako igra Toma Lemar sigurno je da u Madridu ne skaču od sreće. Platili su ga 70.000.000 evra, dali mu platu od 7.000.000 godišnje i time ga izjednačili sa Kokeom i Saulom Njigezom. U stvari, samo Kosta i Alvaro Morata zarađuju više, a čini se da niko od pomenute trojke ne opravdava uložena sredstva. Ni za Lemara nema prevelikog interesovanja. A tu je i Vitolo sa platom od 5.000.000 evra po sezoni…

MARIO GECE

(Borusija Dortmund)

Poslednjih dana italijanski mediji pišu da je Roma spremna da mu pruži šansu, juče baš se zavrtela vest da ga je i Ralf Rangnik identifikovao kao potencijalo pojačanje Milana, ali je problem što po njegovim zamislima Rosonerima više nikog neće plaćati preko 3.000.000 evra. A Mario Gece? Neverovatnih 8.000.000 evra! Jasno je da nigde neće dobiti ni pola od toga, moraće Zlatni dečko nemačkog fudbala da podnese veliku žrtvu.

(FOTO: Reuters)